ВИЗИОНАРСКИ

А КАД ОКУПИ СЕ ЧОПОР МОЈ, БОЈТЕ СЕ ПСИ!

Еугеника, нацизам и савремени покрети за абортус

Еугенички покрет вуче порекло из раног 19. века и у великој мери се развијао под утицајем Френсиса Галтона у Великој Британији и Чарлса Девенпорта у САД. Ова два научника су охрабривала узгајање „пожељних“ и репродуктивну контролу „непожељних“ људи. Ова идеологија је у САД довела до појаве законски регулисане еугеничке стерилизације и праве маније за стварањем генетски напредније породице, а самим тим и друштва. Ситуација је у Европи била много страшнија. Хитлер је просто преузео ове идеје и сурово их применио у пракси путем масовне еутаназије „мање вредних“, стерилизације и гасних комора. Данас се суочавамо са модерним еугеничким покретом, наоружаним средствима за пренаталну селекцију и вештачким абортусима, као и генетским побољшањима и прикупљањима генетски здравих јајних ћелија и сперматозоида.

Кратак историјат еугенике

Реч еугеника је састављена од две грчке речи и буквално значи „добри гени“. Еугеника се може дефинисати као „примена закона наслеђивања ради побољшања физичких и психичких карактеристика живих бића, а посебно људи.“ Као што смо већ навели, еугенички покрет је настао у Великој Британији и Сједињеним Америчким Државама по руководством Франсиса Галтона и Чарлса Девепорта.

Френсис Галтон (1822-1911) је био рођак Чарлса Дарвина. Студирао је математику на Кембриџу. Стално је напомињао да је потребно развити механизме социјалне контроле у циљу смањивања броја „непожељних“. Учио је да су и Хришћанство, које је одувек указивало на неприкосновеност достојанства људске личности, и медицина, која је развила могућности одржавања у животу оних људи који би у супротном умрли од последица физичких, психичких и моралних(!) поремећаја, само кочили напредак људске расе. Између осталог, рекао је: „Када би се само двадесети део средстава које трошимо на побољшање узгоја коња и стоке трошио на побољшање узгоја људи, створили бисмо галаксију генија!“. Галтон је оснивао еугеничка друштва која су имала за циљ да охрабрују „пожељне“ на размножавање као и да се боре против размножавања особа са психијатријским поремећајима, ниским степеном интелигенције, доказаних криминалаца и сл. Биолог Чарлс Девенпорт (1866-1944) објавио је у САД књигу под називом „Утицај наслеђа у еугеници“. Рад овог научника је био толико успешан да је чак и председник САД-а Теодор Рузвелт изјавио: “Веома бих волео да се спречи размножавање погрешних(!) људи. Криминалце треба стерилисати, а слабоумним особама забранити да стварају потомство. Акценат треба ставити на узгој пожељних људи.“

У Америци су организована такмичења под именом Fitter Families conest, и то током 20-их и 30-их година прошлог века. „Јаке породице“ су биле оне код којих је било најмање физичких и психичких поремећаја и чије је порекло остало недирнуто. Аутоматски су биле дисквалификоване све породице у којима је дошло до мешања са „нижим расама“, те су на такмичењима учествовале само породице беле расе. Победничке породице су добијале медаљу и изјављивале: „Да, ја имам добро наслеђе!“.

Док је, са једне стране, еугенички покрет стално вршио пропаганду за размножавање генетски здравијих особа, са друге стране су чинили све што је у било у њиховој моћи да спрече рађање „мање вредних“. До краја 1930. године, већина америчких држава је имала законску регулативу о стерилизацији. Само 1935. учињено је око 22.000 стерилизација, са или без пристанка стерилисаних особа. Познат је случај Кери Бак, младе ментално ретердиране девојке, којој је суд одредио да буде или подвргнута стерилизацији или да буде враћена у институцију за ментално оболеле. Пошто су и њена бака и мајка биле донекле слабоумне, судија Оливер Вендал Холмс је рекао следеће: „Три генерације имбелица су довољне“, након чега је наредио стерилизацију.

Једна од најмоћнијих еугеничких организација је Међународна федерација за планирано родитељство. Основана још далеке 1916. године у САД (под именом Америчка лига за контролу рађања), ова организација је данас присутна у практично свим државама на планети, укључујући и све српске земље. Оснивач и водећи идеолог ове организације у служби Културе смрти је Маргарет Сангер, лекар из САД.

За Сангерову је примена еугеничких принципа подразумевала систематско елиминисање свих људи за које је она сматрала да представљају „мање вредне“, путем вештачких абортуса и контроле рађања, а све са циљем стварање расе супер-интелектуалаца. Њу Јорк Тајмс  је, између осталог, објавио и ове њене речи: “Циљ контроле рађања је стварање Супермена.“

На овом месту преносимо само неке примере заговорника еугенике из наше ближе и даље прошлости да бисмо показали шта је прави смисао ове накарадне идеологије:

„Друштво је одговорно за сваки људски живот, па тако треба да буде одговорно и да спречи да неки људи угледају светлост дана: оно у многим случајевима треба да спречи акт прокреације и, без обзира на титулу, порекло или интелект, треба да, под одређеним условима, примени ригорозне облике рестрикције, а чак и кастрације… Нездрави људи морају по сваку цену бити елиминисани!“ Фридрих Ниче, цитат из књиге „Еугеника“, аутора Марка Халера из 1963. године.

„Код дивљака они који су били телесно или психички слабији су брзо били или елиминисани, или су преживели са тешким здравственим стањем. Ми, који себе сматрамо цивилизованим људима, чинимо све да зауставимо процес елиминације: отварамо склоништа за имбециле и болесне… наши лекари чине све што је у њиховој моћи да сачувају живот до последњег момента. Постоји добар разлог да верујемо да је вакцинација спасла хиљаде људи који би, због слабије конституције, раније сигурно умрли од великих богиња. Због тога слабији чланови цивилизације настављају нашу врсту.“ Чарлс Дарвин, цитат из књиге „Еугеника“, аутора Марка Халера, 1963. година.

„Не могу да схватим никога довољно одговорног човека који се залаже против абортуса монголоида (особе са Дауновим синдромом – прим.прир.)… Ако бисмо могли да знамо да ће неки фетус да оболи од рака у својим 40-им или 50-им годинама живота, онда сам ја за то да се они одмах абортирају“. Сесил Б. Јакобсон, шеф Јединице за репродуктивну генетику Универзитетске болнице “Џорџ Вашингтон”, 1975. година.

„Ниједно новорођенче не треба да буде проглашено људским бићем док не прође одређене тестове у вези са његовим/њеним генетским статусом, па ако падне на тесту, губи право на живот.“ Нобеловац др Франсис Крик, човек који је заједно са др Вотсоном открио структуру ДНК молекула,цитат из 1978. године.

„Људи који имају генетске болести треба да буду спречени да имају децу. Савесно сматрамо да треба да постоји хумани минимун стандарда за репродукцију и да не треба да слепо прихватамо резултат сваког зачећа. Исто тако сматрамо да треба да реагујемо на основу генетске информације и да спречимо рађање деце испод тог минимума“. Биоетичар Џозеф Флечер из “Хејстингс центра”, део говора на Другом националном симпозијуму о генетици и закону 1979. године.

„Временом, када јавност буде била спремна на то, ниједно дете које ће представљати друштвени проблем неће бити примљено у друштво живих, нпр. ако има било какав физички или психичко поремећај који би спречио каснији брак или који би натерао друге људе да толеришу његово присуство само због осећања самилости. Живот у раном добу је веома сличан непостојању, те само нормалан живот треба да буде прихваћен.“ Биоетичар Милард Еверет, из књиге „Идеали живота“, цитат из 1982. године.

„Ускоро ће бити грех родитеља да имају децу која носе тешки терет генетске болести… Улазимо у доба у коме ћемо морати да водимо рачуна о квалитету наше деце.“ Боб Едвардс, један од двојице научника одговорних за рађање прве бебе из епрувете (Лујзе Браун), у свом говору изреченом на конференцији о плодности Европског друштва за хуману репродукцију и ембриологију 1999. године.

Из наведених примера се јасно може видети једна континуирана еугеничка филозофија која траје, ево, скоро читав век ипо, и која је до сада однела небројено много жртава и човечанство довела до саме ивице безизлазног понора. Сваки коментар на ове ставове је сувишан.

Нацизам и еугеника

Наравно, најужаснија примена еугеничких принципа се догодила у нацистичкој Немачкој. Хитлеров расизам и амерички еугенизам су били браћа близанци. Медисон Грант, оснивач расистичког покрета у Америци, је изјавила: „Наше погрешно сентиментално веровање у светињу људског живота има за циљ само да спречи елиминацију поремећене деце и стерилизацију одраслих особа које нису од користи друштву. Закони природе налажу уклањање напожељних, а људски живот има вредност само онда када је у служби друштва или расе.“ Свима нам је познато шта се дешавало у Европи за време нацизма.

Ево само неких података: у својој књизи “Глас уништења” блиски Хитлеров сарадник и покајник Херман Раушнинг пише шта је Хитлер говорио на једном састанку: “Морамо да смањимо становништво и треба да разрадимо технику депопулације… Под тим ја не подразумевам обавезно уништење, него просто мере за гушење њихове огромне природне плодности… Постоји много путева, систематских и релативно безболних, у сваком случају бескрвних, да бисмо навели непожељне расе да изумру… Французи су се после рата жалили како Немаца има 20 милиона више него што би требало… Примамо критику. Поздрављамо планирање раста становништва. Али наши пријатељи ће морати да нас извине ако двадесет милиона нестане негде на другом месту… чинећи то постепено и без крвопролића, показаћемо своју хуманост”. Већ 14. јула 1933. године Хитлерова Немачка је увела Закон о спречавању рађања потомства код људи са наследним болестима, што је довело до тога да између 320.000 и 350.000 људи буде подвргнуто стерилизацији. Намерно подвлачимо овај део претходне реченице да бисмо скренули пажњу на чињеницу да оно што се пре само 60-70 година називало “еугеничким индикацијама за намерни прекид трудноће” спроводи и данас, али под заштитом закона, и то у оквиру тзв. “медицинских индикација”!

Нацистичка реклама о еутаназији неподобних и социјалној хигијени у листу: Neues Volk или Нови Народ

Да ли постоји аналогија између нацистичког покрета и модерног покрета за слободу избора вештачког абортуса? Наравно да постоји. Као што је накадашња немачка штампа користила бројне еуфемизме за означавање немачке еугеничке политике, тако и данашња средства јавног информисања исто чине, а све са циљем да умире савест својих следбеника. И поред тога, тадашњи Немци, а данас практично сви становници планете, врло добро знају о чему се ради, али се изгледа плаше да се против тога боре.

Као што су то некада чинили нацисти, и данашњи светски покрет за право на абортус често користи медијски запаљиве реченице у пропагандне сврхе, а са циљем дехуманизације својих жртава и сопствених противника. Десетине хиљада Јевреја, Рома и хендикепиране деце убијено је од стране Комитета Рајха за децу. Списак за одстрел је састављао Комитет за истраживање наследних болести и конституционалне склоности ка тешким обољењима. Нацисти су користили бројне термине који су се односили на ерадикацију Јевреја, као што су пресељавање, евакуација, чишћење, дезинфекција, специјалан третман, успављивање, отпуштање, решавање јеврејског питања. Сличност између терминологије нациста и модерних слуга Културе смрти се може видети у приложеној табели.

Након вишегодишњег притиска немачке нацистичке пропаганде, Врховна команда Рајха је оформила специјалну јединицу која је бројала 3000 обичних, просечних људи 1941. године. По завршетку вишемесечне обуке, ови људи су били организовани у четири специјална батаљона (Ерсатyгруппен) и добили су свој задатак: да крену пут Источне Европе и брутално искорене све Јевреје и Роме на које наиђу. У року од само 9 месеци, ових 3000 људи је побило 1,5 милиона мушкараца, жена и деце, што чини просек од 500 убистава по човеку! Појединим убицама је у почетку било мука да извршавају наређења, али су се брзо навикли на непрестане покоље. Када су се довољно извежбали, убијали су и по 8000 људи дневно (наравно, имали су слободне викенде), а њихови претпостављени, који су били специјално обучени да воде рачуна о психолошком статусу својих убица, готово да нису пријавили ниједан проблем!

Након завршетка рата, стотине ових људи било је подвргнуто интензивним и детаљним психолошким тестовима на основу претпоставке да су као психопате намерно изабрани за овај задатак. Резултати истраживања су, међутим, показали да међу овим људима није било ни мање ни више психолошких проблема у односу на општу популацију. Једина карактеристика која их је издвајала је то што су били потпуно лишени осећања везаних за насиље и убијање. Сви ови људи су тврдили да су поступали „по закону и савести“.

Другачије речено, они су били само просечни Немци. Исто као што су данашњи заговорници абортуса просечни Американци, Енглези, Французи, Срби…

Можда ће неко помислити да је ово поређење неумесно. Ипак, погледајте заговорнике абортуса данашњице. Сви су они само обични, просечни грађани који су насели на лажи и замке Културе смрти и преваре зване „квалитет живота.“ Данашњи лекари-абортери се бране истим аргументима као некада нацисти када говоре о свом крвавом занимању. Многи од њих су јавно изјавили да би без икаквих моралних проблема убили потпуно здраво трогодишње или четворогодишње дете, само ако би то било законски дозвољено.

Ево зашто је важно уочити повезаност нацистичког и модерног еугеничког учења. Оба су потекла од истог корена, те оба дају исте, крваве плодове. Када се ово има у виду, постаје потпуно несхватљиво прозивање културалиста смрти да су управо људи који се боре против абортуса и еугеничких идеја заправо фашисти, нацисти и томе слично.

Модерна еугеника – генетика и пренатална дијагностика

Данашња еугеника је наоружана генетском технологијом. Једна од организација посвећених спречавању рађања деце са урођеним аномалијама је дошла до следећих података: 11% родитеља би абортирало дете ако се докаже склоност ка развоју гојазности, 75% би исто учинило у случају да се открије нека урођена физичка аномалија, а 43% би пристало на генетски инжењеринг у циљу психофизичког унапређења свог потомка. Нови еугенички покрети нуде огромне суме новца младим девојкама за њихове јајне ћелије. Обично се траже девојке беле расе, висине око 180 цм, високе интелигенције и без физичких недостатака, са добрим резултатима на пољима математике, уметности или спорта. Нуди се и до 80.000 долара за једну јајну ћелију!

Још једно веома моћно оружје модерне генетике је тзв. пренатална дијагностика. Она се односи на различите дијагностичке процедуре, као што је амниоцентеза, које за циљ имају рано откривање урођених аномалија детета. Ако имамо на уму да, и поред развоја пренаталне терапије, врло мали број ових поремећаја можемо лечити пре рођења детета, јасно је да пренатална дијагностика не представља ништа више од састављања листе за одстрел генетски „инфериорне“ деце. То је модерна еугеника.

eugenika_2
.
Са напретком медицинске технологије за пренатално испитивање људи рађају се и нови проблеми. Нека здравствено-осигуравајућа друштва у САД већ сада одбијају да исплађују новац за лечење новорођенчади са генетским дефектима, или да исплаћују новац из осигурања родитељима који одбију да изаберу вештачки прекид трудноће у случају да пренатална тестирања покажу неке аномалије детета. Професор Кенет Воу, предавач предмета етике на Медицинском колеџу у Бејлору каже „да Мерџори Шо, један од највећих светских генетичара, тврди да су генетске болести исто што и све друге преносиве (нпр. инфективне – прим. Н.З.) болести, те да их због тога треба ставити у карантин и изоловати“. Национални институт здравља у САД је открио да су мајке абортирале преко 95% деце код којих је откривено постојање неког генетског дефекта путем пренаталне дијагностике.Ради информисања наших читаоца, навешћемо само најчешће примењиване методе пренаталне дијагностике:
.
• Амниоцентеза
• Хордоцентеза
• Испитивање нивоа феталног алфа-фетопротеина у крви мајке
• Ултрасонографија
.
Култура и цивилизација која промовише „генетски јаке“ на сваком кораку, а истовремено има проблем да се суочи са инвалидима, слабоумнима и другим особама са физичким и/или психичким недостацима, јесте култура чији смо сви ми савременици. То је Култура смрти и неспособности модерног, сентименталног човека да погледа даље од свог носа и сопствених варљивих осећања, да изађе из своје коже и пружи руку помоћи и подршке онима којима је помоћ најпотребнија. Дискриминација особа на основу њихове расе, пола или физичког и/или психичког недостатка је ружна и видљива реалност нашег доба. Дискриминација на основу генетског кода је још гора! Ако желимо да изградимо светлу будућност за наше потомке, онда морамо људе да ценимо на основу неприкосновености достојанства њихове личности, а не на основу њихових способности или неспособности.
.
Немања Зарић 
извор: „Православље“, бр. 934 и 935
.
повезани текстови:
„Еугеника“
„Чедоморство као људско право у циљу депопулације“
„Разговор убијеног детета са својим убицом“
Advertisements

Information

This entry was posted on 19. августа 2013. by in ВЛАДАРИ ИЗ СЕНКЕ.

Кретање

%d bloggers like this: