ВИЗИОНАРСКИ

А КАД ОКУПИ СЕ ЧОПОР МОЈ, БОЈТЕ СЕ ПСИ!

Ухапсите и мене, издајници!

Сахрањују нас дупке, третирају нас као највеће дебиле, а Срби ћуте и надају се да ће им лажљиви покварењаци на власти донети неки бољитак.

317913_foto--snp-nasi_f

Својевремено је руски песник Андреј Бјели неким надобудним авангардистима, који су се представљали као гласници ништавила, тако помодног, авангардног и револуционарног, рекао: “Ви нисте ништаци, ви сте ништачићи!“ Тако Николић, Дачић и Вучић нису издајници – они су издајничићи. Бедни, јадни, потуљени и никакви. Вук Бранковић био је „велики господин Вук“,који је умро у турској тамници, а Вучић је само – вучић бранковић, и ништа више: он ће завршити као одбачени амерички тоалет папир.

Предлажем,зато, свим патриотским интелектуалцима да у својим текстовима имена и презимена издајничића пишу малим почетним словима; управо зато што су ови трговци Косовом, убоги гробари Србије, Хомери Симпсони и самозвани следбеници Макса Вебера и Радомира Константиновића, надувени од глобалистичке празнине, мали, јадни и никакви и зато што мисле да су велики, моћни и јаки.

Додуше, као и све нуле, имају потенцијал кад испред њих иде јединица – она из Вашингтона. Али, сами по себи, они су нуле. Дакле, пишем, са надом да ће и мене, као и сваког поштеног Србина, привести на информативни разговор: томислав николић, ивица дачић, александар вучић (а о вулину, подносиоцу оставке који се одмах вратио на дужност , да и не говоримо).

Маршали Алек паша

Петог октобра 1813. у Београд су ушле турске окупаторске трупе, убијајући и робећи. Само тог, једног дана, продали су у ропство 1800 Срба. Ове, 2013, навршава се два столећа од првог петог октобра пљачкања и уништавања Србије (онај други збио се 2000. године, у режији султана из Беле куће).

Сада „јубилеј“ турске окупације Београда дочекујемо на власти са александром вучићем званим „Маршали Алек паша“,познатом по томе што је прогласио себе за спроводиоца имагинарног „Маршаловог плана за Србију“. Иако је, кад су позитивни економски ефекти по ову јадну земљу у питању, прича Алек паше званог Пинокио пука тлапња, и никаквог „Маршаловог плана за Србију“ нема (добићемо само неолибералног Лазара Крстића, који ће се, кад све прође, показати као клонирани „деда Аврам“ Слобе Милошевића и Божа Ђелић Зорана Ђинђића, дакле продавац магле и хватач зјала маскиран у економског генија), ипак има истине у причи о „Маршаловом плану“.

Тај план је, у ствари, био амерички пројекат за поробљавање западне Европе и њено претварање у колонију Вашингтона, које није било могуће без огромних улагања у промену европске свести и коришћење културе и уметности зарад тог циља (већ дуго су познати подаци о томе како је ЦИА финансирала, рецимо, наметање Европи лажног сликарства званог енформел, са све Џексоном Полоком).

То ће радити и александар вучић, верни слуга Вашингтона и његових арапских савезника: предаваће Србију у власт НАТОа и трудиће се да, онако мудар и паметан, смирен и са наочарима (морао је да их набаци, кажу злобници, ради интелектуалног изгледа, и само зато; иначе, да је ненаметљиво кратковид, носио био контактна сочива), Србима промени свест (као, својевремено, Никола Шећероски, омиљени Слобин председнички кандидат; о Жики Обретковићу да и не говоримо).

Такође, Алек пашин „Маршалов план за Србију“ подразумева наставак политике самозваног маршала Тита. А титоизам је, другови, шта? „Недемокатско стање, противсрпско кретање, привид слободе“, како рече Мило Ломпар. Питајте се, господо, макар ово: која телевизија у Србији сме да александра вучића, ивицу дачића и томислава николића суочи са било каквим озбиљним опонентом у свом студију? Више медијске слободе је било за време Милошевића него данас.

Они, бедници, попут дачића званог Хомер Симпсон (то је онај што је продао душу за крофну) умеју само да прете Србима са севера Косова, и да их терају на шиптарске изборе. Те Србе из Косовске Митровице и околине, јединствене у борбеној чврстини, храбре и својој отаџбини одане људе, ништарије зване вучић, дачић, николић (а о вулину да и не говоримо) хоће да протерају из њиховог завичаја, са свете српске земље, покоравајући их крвавом НАТО џелату Хашиму Тачију Змији.

И надају се, та тројица никоговића, вучић, дачић и николић, да ће им бити добро, и да је Бог са њима. А у то их уверевају и поједини из Цркве, грлећи се с њима као „ктиторима и приложницима“. Јуда који помаже Цркву Христову – то може само у Србији; јер, свако ко издаје Косово је Јуда, ма како се звао и ма какве лажи и будалаштине причао.

Ко је Маршали Алек паша?

Маршали Алек паша је нови Едвард Кардељ. А ко је био Едвард Кардељ?

Ситни учитељ из Словеније који је умислио да је геније револуције, стао уз „дебелог мртваца Гроза“ (израз владике Данила), покрао Мусолинија и његове идеје из доба „Социјалне републике Сало“ и од тога скрпио „самоуправљање“ и ЗУР (Закон о удруженом раду). Причало се о Кардељу, својевремено, и ово.

Дошао сељак код „друга Бевца“ (конспиративно име), и каже:

– Друже Кардељ, ја сам чуо да сте ви геније који је смислио потпуно оригинални економски систем – радничко самоуправљање.
– Да, ја сам.
– И Ви имате одговор на сва питања наше стварности.
– Да, имам.
– Е, па, друже Кардељ, мени се коњ разболео од сакагије, па сам дошао да Вас питам – имате ли лек за мог коња?
– Наравно. Ево ти овај прашак, дај му да пије, и стави му предња копита у топлу воду.

Оде човек, примени, врати се и каже: – Друже Кардељ, применио сам све што сте рекли. Коњу је још горе.

– Добро онда. Ево ти сад овај прашак, дај му да пије, и стави му задња копита у хладну воду.

Оде човек, примени, врати се и каже: – Друже Кардељ, применио сам, али је коњу све горе.
– У реду. Ево ти сад нови прашак, и стави му сва четири копита у воду.
Враћа се сељак, покуњен: – Друже Кардељ, мени коњ црко!
– Каква штета! А имао сам још генијалних идеја.

Толико о Алек паши. Савет искусних: кад чујете да политичар има визију, одмах зовите чике у белом!

Геј парада – вучићева нада

Иде јесен, а свака јесен код нас је „гејесен“: праве се геј параде у земљи која изумире огромном брзином (од пописа 2002. до пописа 2011. мање нас је 400 хиљада!) Ево праве шансе за Маршали пашу: да би сакрио своје срамне државничке неуспехе (он, као што рекосмо, није државник, него кловнократа са мандатом који ће му трајати док не прода Космет, а онда иде у одбачени вашингтонски тоалет папир), пропраћене бучном пропагандом о себи као супермену, вучић ће све силе, у име ЕУ, ставити на прављење геј параде, да би газдама доказао да је већи ЕУ фанатик од бориса тадића. Тиме ће медијски покрити приморавање Срба да изађу на Тачијеве Дракула-изборе, и показати како је велики у својој патуљастој улози слугерање Вашингтона и Брисела (као и ћаћа му, Гробар Србије).

Зато је Маршали Алек паша за саветника узео ЕУропљанина који се презива Гузенбауер. Што кажу Руси: по имену и житије.

За крај

Добро, зашто сам писао овакав текст, пун огорчења и сарказма?

Зато што је то, наравно, крик: да се боље види и чује. Сахрањују нас дупке, третирају нас као највеће дебиле, а Срби ћуте и надају се да ће им лажљиви покварењаци на власти донети неки бољитак. Наравно, и то сам сто пута рекао, да бих волео да николић, дачић и вучић постану Николић, Дачић и Вучић и да, у последњи час, покажу да су људи, макар оставкама, не желећи да издају Косово и Метохију који су олтарски простор Српског Храма, место где се срећу небо и земља, Царство вечности и наша свакодневица. Наравно да бих волео да тројац којим кормилари Вашингтон престане да плови ка бездану, и да ови несрећници, од кловнова какви су сада, постану Срби, макар у покушају.

Наравно да бих волео да им кажем: “Честитам, господо! Показали сте да у себи имате бар нешто од завета Лазаревог, бар нешто од наших светих предака!“ Овакве грубости у претходном тексту покушај су (свакако, узалудан) да се, како рече Мајаковски, у дебело ухо забоде нежна реч – света реч: Косово.

Овако ћу писати и говорити јер немам никаквог другог начина да посведочим да је у току невиђена издаја и продаја, не само Косова, него свега нашег. И зато, овде и сада, небу и земљи, вичем: „Издајници, зауставите се док још није касно!“

За крај, Његошева молитва, кратка и свесадржајна: “Помоз, Боже, јаднијем Србима!“ И, наравно, упозорење блаженопочившег патријарха Павла – Бог ће помоћи, ако буде имао коме да помогне.

Владимир Димитријевић

Сајт аутора

Подаци

This entry was posted on 22. августа 2013. by in СЛОБОДНА СРБИЈА.

Кретање

%d bloggers like this: