ВИЗИОНАРСКИ

А КАД ОКУПИ СЕ ЧОПОР МОЈ, БОЈТЕ СЕ ПСИ!

Зашто смо забринути?

Питање:  Шта нас све чека и чему да се надамо? Јасно је да боље неће бити. Шта ће бити сутра, какве нас још чекају катастрофе – када не буде струје, гаса, огрева – што ми већ видимо последњих година у читавим рејонима наше земље?  (П. Сухоњин, Г. Кољугино, Владимирска област)

Одговор:  Откуда код нас недостатак поверења према Богу? Зашто је наш живот тако пун брига, зашто је наша вера тако слаба? Зато што ми нисмо јасно учинили наш изборЗато што ми, како каже Јеванђеље, хоћемо да служимо Богу, али и мамону.

Немогуће је рећи да ми немамо вере у Бога. Но, та вера није свецела (неподељена). Због раздељености нашег срца и настаје наша забринутост (узнемиреност).

Беде о којима Ви пишете заиста се могу догодити. И чиме нам тада може помоћи вера у Бога? Ја мислим да нам она може помоћи у двоструком смислу. Прво, како каже псалм:

„Бејах млад и остарих, и не видјех праведника остављеног и потомке његове да просе хлеба (Пс. 36, 25).“

И друго, ко се ослања на Бога, тај не тражи обавезно успешан живот. Он пре бира пут скромности и мира. Успех је ненасити господар. Ко њему служи, никада ништа неће имати довољно, али ће имати много брига.

Пре неколико година, по позиву православног свештеника, био сам у Америци и тако се упознао са православним Грком, бившим милионером. Он ми је са узбуђењем испричао како је велика милост Божија била за њега, губитак богатства. До тада он није виђао белог дана, ноћу небо, птице, дрвеће, уметничке ризнице. И најглавније – Црква – у коју он сада има могућности да иде скоро сваки дан. Но, ствар није у томе. Он је и раније био верујући човек, но како је раније било код њега тобоже више спољних снага за служење Богу и људима, то је он сада осетио у своме животу, неупоредиво скромнијем, присуство силе Божије.

Ко се узда у Бога, тај ће бити задовољан и са малим. И имаће мир у души. Ко се буде старао да угоди Богу, тај ће свагда увиђати у својем опиту како је спреман да нам помогне Бог, чак и у најмањем и најсвакодневнијим стварима; и колико нам Бог даје да осетимо да је Он наш Отац, Који се стварно брине о нама, водећи нас кроз „многе невоље“ у Своје Царство.

Немогуће је са захвалношћу примити од Бога велика искушења, немајући у срцу Божије благодати. А пут ка њеном стицању води кроз учење о тајни целосног хришћанског животаКо љуби Бога и зна за његову благодат, тај ће се све више устремљивати ка Њему, благосиљајући Га за сва лишавања, па чак и за одузимање живота. Зато што Пасха Христова – није само Крст, него и Васкрсење.

Протојереј Александар Шогунов

из књиге: „Ничег великог не бива без жртве“

Advertisements

Information

This entry was posted on 14. септембра 2013. by in ДУХОВНА РИЗНИЦА.

Кретање

%d bloggers like this: