ВИЗИОНАРСКИ

А КАД ОКУПИ СЕ ЧОПОР МОЈ, БОЈТЕ СЕ ПСИ!

Нови светски поредак и слобода вероисповести

Светски поредак и слобода вероисповести

Поглед на неколико резолуција УН у вези са слободом вероисповести говори нам о оном што нас чека ако заживи УН модел Новог светског поретка према Бушовој дефиницији (говор из 1991.прим. Визион.) (ни остали модели нису безазлени по хришћане).

На 73. пленарној седници 36. заседања Генералне Скупштине међу резолуцијама које је усвојио Трећи Комитет била је бр. 36155 – „Декларација о елиминисању свих облика нетолеранције и дискриминације на основу религијских веровања“. Ако светске нације дођу под кишобран УН, ово ће постати неповредиви закон. У члану 1, тачка 2 и 3, каже се: „Нико не сме да буде изложен притиску који би угрозио његову слободу да се по свом избору одлучи за религију или друго веровање. Слобода манифестовања религије или веровања може се ограничити само законом којим се штити јавна безбедност, ред, здравље, морал или фундаментална права и слободе других“.

Исте ове речи појавиле су се и у другом контексту. У Повељи о људским правима УН, у члану 15, тачка 3, стоји: „Слобода манифестовања религије или веровања може се ограничити само законом“. Реч „само“ чиста је козметика. У стварности, слобода вероисповести је зависна или условљена оним што је прописано законом. Чињеница је да закони могу да се мењају и да могу да буду арбитрарни. Ако слобода вероисповести може да се проширује законом, онда она на исти начин и да се укине. Видели смо како се у америчком закону мења смисао променом смисла речи. Овако УН стварају незаустављивог Левијатана.

Орвеловским језиком, према Повељи о људским правима УН, људи ће бити „слободни“ да не верују у оно у шта други верују; биће „слободни“ да не доносе морални суд или на неки други начин критикује било које духовно веровање (скоро смо и дошли до тога), а у интересу плуралистичке већине, биће апсолутно присиљени да живе као да њихова вера није ништа више од крајње приватне предрасуде. Џон Вајтхед, стручњак за уставно право и оснивач Радерфордовог Института, помиње неке примере: у Њујорку је директор основне школе изгрдио петогодишњака због растурања „илегалних“ летака са цитатима из Јеванђеља. У Аризони су школске власти покушале да спрече четири девојчице које су на школској представи певале о Исусу. У једној другој школи наставник је укорио дете које је на руци написало „Волим Бога“. Објашњење је било да је то „противзаконито“ и противно уставу САД. Кад је Бог тако лако протеран из древних школа у САД шта тек треба очекивати од транснационалне владе која чак нема иза себе хришћанско завештање.

Можда ниједан систем закона јасније не поставља позорницу за прогон хришћана кога помиње Откровење Јованово него овакве УН Повеље, декларације и резолуције. Ови лукаво срочени закони – које би Малколм Магериџ укључио у појам „хуманог холокауста“ – налазе се у стању мировања све док не буду активирани. А тада ће заменити грађанска права и Устав САД. Када би данас УН модел Светског поретка порпуно заживео, хришћанске слободе у којима смо уживали више од 1000 година на Западу биле би окончане. Био би то смртни ударац хришћанству, али који би данас све јачи антихришћански консензус једва дочекао.

Тада би свака неукључива вера или веровање у јединствено спасење било крајње увредљиво за „јединство у различитости“ и позиве за јавни мир. Нови смањени и припитомљени хришћани споља се не би разликовали од осталих. Уистину, јагњад би била утихнута. Хришћане би хапсили због „злочина мржње“ ако своју веру проповедају другима. Темељи су ударени.

Политички коректна интелигенција, делајући као наша јавна савест, осудила је Јеванђеље Христово као „сексистичко, расистичко, антисемитско, патријархално, шовинистичко и хомофобично“. Ови љутити гласови неће се утишати док се Јеванђеље не преуреди по њиховим аршинима. Све док то судски није прекинуто, на Библијама у мотелима Националног парка Индијана стајало је: „Упозорење! Дословно веровање у ову књигу може угрозити ваше здравље и живот!“ Библија је названа „насилном, расистичком и сексистичком бајком“. Бога су назвали „мачо мушкарчином и ратником… склоном једно људској раси; који жену сматра подређеном мушкарцу и садистом који је створио пакао за мучење неверника“. Када је Америку са њеном некада великом хришћанском традицијом било тако лако преокренути, под Новим светским поретком тај процес би просто експлодирао. А ипак већина хришћана, уљуљкана у снове прошлости, не верује у такве ствари све док им се не десе испред носа.

Духовно коректна веровања

Једна од опасности њуејџерског покрета је у томе што је он савршена вера за глобализам. Он се може синкретизовати са сваком вером са изузетком правоверног хришћанства. У њему нема Страшног Суда или греха, али он говори на привлачан начин о светости природе и искри божанског у људској раси. Он користи „позитивни“ језик и идеализује људске потенцијале. Он је крајње постмодеран и далеко атрактивнији постхришћанским генерација него „застарела“ црква. Он је савремен, у моди, и политички коректан. Он такође учвршћује планетарну веру или ће се из њега изродити нешто што ће то чинити – попут Гаје (човек треба да постане мали бог у служби већем богу – планети Земљи, коју они зову „Гаја“ – прим. Визион.). Укратко, њуејџерски покет, и његово дете, Гаја, вера да је наша планета божанско живо биће, духовно су коректни за Нови светски поредак. Хришћанство није.

Генеричка духовност неопходна је да би се различите, чак и супротстављене, културе и вере стопиле у једно. Да би свет постао једно, религијске границе морају се уклонити. Оне се морају срушити попут Берлинског зида у духовном еквивалентну слободне трговине на светском тржишту.

„Увод у филозофију система“  Ирвина Ласла, опрезно открива духовност која одговара светском поредку, мада он то не каже експлицитно. Његове речи испуњене су прикривеним значењем: „Ми смо изабрали монизам, ублажен еволуционарним, категоричним плурализмом, као наш основни оквир“. Ласло је овако 1972. дефинисао академским језиком, оно за шта ће 10 година касније Мерилин Фергусон употребити 300 страна у њеном њуејџерском манифесту и бестселеру „Водолијина завера“. У складу са Ласловом молбом, медији су одиграли значајну улогу на пољу пропаганде. У овом случају покренуто је питање духовне коректности.

Џозеф Кембел даје примере нове духовне коректности и остаје први медијски амбасадор генеричке духовности. Његови ТВ интервјуи и серије предавања, спонзорисани од стране Лоренса Рокфелера и других великих фондација, немилице се приказују на јавној телевизији. Изгледа да за овог истакнутог медијског гуруа још нису чули само хришћани који нису свесни дешавања око њих.

Џозеф Кембел говори о потреби да се установи јединствена митологија на земљи – уједињујуће религијско искуство и универзална вера за сазрелу планету. Кембелов речити и зрели синкретизам види се као право миротворство у свету у коме несклад потиче од незрелих религијских веровања у којима људи не разумеју једни друге. Они су као деца која једни на друге бацају камење, примећује овај мудрац. Они морају да прихвате ово истинско јединство које већ лежи пред њима, протичући налик на универзални поток колективног људског искуства. Њуејџерски мислиоци ту су да прихвате лопту коју им баца Џозеф Кембел.

Снажни аргументи за заједничку глобалну веру засновану на заједничком мистичном искуству настављају да се множе, од ТВ емисија до књига на бестселер листи „Њујорк Тајмса“. Духовно коректни виде глобалну веру као последњу наду за спас човечанства. Они чекају својих пет минута под кишобраном Новог светског поретка. Хришћани неће проћи тако добро у времену које ће можда бити крај историје, баш као што нас Свето Писмо упозорава свих ових векова. Други израз за духовно коректне је „они који су пали“, или велики отпадници.

И заиста, данашња Америка је много другачија од оне која је постојала два века, до пре само две генерације. Оно што смо изгубили одбацивши хришћанство немерљиво је. Докази су свуда око нас. На све то нас је упозоравало Свето Писмо – епидемија AIDS-a, губљење улоге породице, хомосексуална револуција – између осталог. Наше параде хомосексуалаца далеко су већи догађаји од било чега што слави чистоту и доброту. Већ смо на путу моралног и духовног пропадања што је суштинска претходница Новог светског поретка. Ово бриљантно исконструисано решење за светске проблеме уистину ће бити ђаволова највећа погодба – погодба за саму планету.

.

Тал Брук

Из књиге „Царство Божије и царство празнине – Православље и духовност Њу Ејџа“

Advertisements

Information

This entry was posted on 19. септембра 2013. by in ВЛАДАРИ ИЗ СЕНКЕ, ДУХОВНА РИЗНИЦА.

Кретање

%d bloggers like this: