ВИЗИОНАРСКИ

А КАД ОКУПИ СЕ ЧОПОР МОЈ, БОЈТЕ СЕ ПСИ!

Маске

Ручам са пријатељима у једном ресторану у центру града. На зидовима фотографије знаменитих људи кроз историју Београда. Период крајем XIX и почетком XX века. Посматрам те фотографије. Посматрам ликове са брковима, брадама, високим челима и карактерним цртама. Видим – људе!

Није битно да ли је неко лепши или ружнији, да ли неко има велики нос или клемпаве уши, то се уопште не примећује на фотографијама. Оно што је мој утисак да, насупрот нас, имамо озбиљне људе. Људе који имају тежину. Људе који зраче и значе. Наравно, међу тим људима има и добрих и лоших, има добротвора и ситничавих штребера, нису сви хероји и јунаци, али сви они имају своје изражајне црте које се памте. Када видите те људе, онда знате да они нешто значе и некога представљају. Морате имати респект према тим људима, макар се не слагали са њима.

Пропаст комерцијалне цивилизације и нашу националну трагедију најбоље можемо да видимо ако бисмо, испод старих фотографија значајних људи из историје града, ставили фотографије наших данашњих политичара. Можете ли замислити каква је разлика? Наши данашњи политичари делују као шарлатани и дилетанти, незрели клинци који, упркос професионалног стајлинга, немају ништа. Јадне празне фигуре. Празно да празније не може да буде. Празнина која одзвања и убија сваки људски смисао.

Да ли сам у праву? Проверите сами. Узмите фотографије из свог породичног албума, које сте заборавили негде на дну фијока старог намештаја, узмите те фотографије вашег деде, баке, стричева и ујака, ваше уже и широке фамилије, па пажљиво погледајте те ваше претке. Погледајте им лобање. Погледајте како држе тела, како се чешљају, облаче и како се смеју. Видећете сву њихову озареност, наивност и доброту. Видећете здраве људе. Психички здраве! Здраве у главу, што би рекао наш народ.

Више волим да гледам фотографије, него породични филм. Фотографија је боља од филма. Фотографија ухвати детаље који промакну на филму. Фотографије забележи тренутак и овековечи га. Мислим да се карактер личности боље види на фотографијама.

Опет, ево једног предлога. Погледајте на интернету фотографије наших политичара. Старе и нове. Погледајте како брзо остаре и колико су се променили. Како нагло пропадају. Погледајте те покварене и перверзне њушке. Погледајте то усиљено кежење. То пренемагање и фолирање. Погледајте ту злобу на лицима, завист и мржњу. Естрадно лудило. Те дебилне и имбецилне гримасе. То се не може сакрити. Наша несрећа је што нас ти људи заступају и воде. Наша несрећа је што такви људи одлучују о држави и нашој судбини.

Пропали смо јер нас такви људи сигурно воде у несрећу. Народ то не види. Народ им верује и гласа за њих. Уместо да ти пропалитети заврше тамо где им је место, они лече своје комплексе, играјући се нашим судбинама. Оно што је трагикомично, што нас претвара у путујући циркус, је малограђанштина тих провинцијалаца, који су преко ноћи, на криминалан начин, крађом државе и грађана, постали богаташи и који покушавају да глуме велике светске фаце, док оргијају са силиконским певаљкама, уверени да ће обмана и превара грађана вечно да траје. Неће! Дошли смо до краја те маскараде. Маске су пале. Све се зна. Огољена је наша политичка сцена. Политичари су олош и њима више нико озбиљан не верује. Потребно је само мало храбрости скупити и збацити и раздерати те маске.

Нама требају државници. Последњи који је имао држање државника био је, нажалост, то је сурова истина, али је тако, мрски Милошевић, који није висио на свим телевизијама, који није излазио из фрижидера, рерни и микроталасних пећница, који није учествовао у ријалити шоу да би постигао популарност, који је имао своју харизму и који није био продукт маркетиншких кампања ПР агенција. Милошевић није имао потребу да блебеће на телевизијама о свему и свачему, него је бирао тренутак када ће да се појави и шта ће да каже. Његов проблем је био у томе што је повлачио погрешне историјске потезе, није разумео историјске прилике у којима се нашао, и то што је жени дозволио да га уништи својим непрекидним појављивањем у јавности.

Озбиљни људи на власти стварају озбиљну државу. Дилетантни на власти се додворавају својим господарима. Медиокритети на власти покушавају да навуку маске озбиљних држава, али та им превара више не пролази. Резултати најбоље показују њихову неспособност.

Када ће нам бити боље?

Биће нам боље када будемо поново имали људе са старих фотографија на челу државе. Таквих људи имамо, али они морају да се тргну, размдрдају, повежу, организују и преузму своје место у друштво. Они то могу. И нико им други не треба.

.

Бранко Драгаш

Извор: Dragas.biz

.

Advertisements

Information

This entry was posted on 6. октобра 2013. by in СЛОБОДНА СРБИЈА.

Кретање

%d bloggers like this: