ВИЗИОНАРСКИ

А КАД ОКУПИ СЕ ЧОПОР МОЈ, БОЈТЕ СЕ ПСИ!

Конспирологија

Мондијалистичка идеологија садржи псеудорелигиозну компоненту чији је заједнички именилац, “конвергенција различитих јеретичких праваца”, окупљених у покрету Ново Доба. Због тога, анализа манифестација мондијализма у међународној политици, економији, социјалној или културолошкој сфери, подразумева известан конспиролошко – заверенички приступ.

Конспирологија је наука о тајним друштвима, која почива на разумевању историјског процеса, као непрекидног сукоба тајних друштава и организација, које се боре за примат у духовно-религиозној сфери, ради остваривања конкретног утицаја на историјске процесе. Оснивачем конспирологије, сматра се француски традиционалиста и метафизичар Рене Генон. Суштина његовог грандиозног дела, своди се на критику западне цивилизације, чија је основна карактеристика “одсуство духовности и лажни пут развоја”. Мишел Валзањ, познати езотерик, Генона описује “као највеће интелектуално чудо од времена Средњевековља”.

Поред фундаменталне критике савременог света, велики философ заступао је становиште “о потреби новог тумачења Традиције”, залажући се за “интелектуалну реформацију”. Иако је припадао исламском реду суфија, све до смрти 1951. године, залагао се за “ново вредновање традиције, метафизике и симболизма”, уз напомену да је његова доктрина извршила огроман утицај на следбенике, попут Јулијуса Еволе, Мирче Елијадеа, оца Серафима Роуза, Жана Парвулескуа, и у новије време, Александра Дугина.

Суштина геноновске конспирологије, почива на разумевању историје као “процеса непрекидног пропадања”, којим управљају тајна друштва, чији су чланови поседници нарочитих езотеријских знања. Историјски циклус почиње од “рајског стања и креће се према хаосу и пропадању, према својеврсном земаљском паклу, после којег следи период катастрофа и почетак новог циклуса”. У хришћанству се овај процес назива “грехопадом”. Међутим, током историјског процеса, човечанство има две радикално супростављене перспективе, које Генон назива “иницијацијом и контраиницијацијом”.

Иницијација је посебан сакрални чин, који посвећеном пружа могућност изласка из временске и просторне условљености историјског човечанства, у сферу “божанског”, док је контраиницијација такође радикалан заокрет, али оријентисан на супротну страну, према земаљском “паклу”. Према томе, иницијација је “сакрални подвиг” који задржава “грехопад”, док је контраиницијација “духовна пустиња” која убрзава историју човечанства, у смеру коначне пропасти. Рене Генон истиче, да контраиницијацијске организације, поседују ритуале, доктрине и култове, као и иницијацијска друштва.

У историји контраинцијацијског деловања, француски филозоф издваја неколико етапа. Као прво испољавање контраиницијације наводи “револуцију кшатрија”, ратничке касте у Индији, против “брахмана”, свештеничке касте. Према неким традиционалистичким списима, “иршуистичка револуција”, догодила се 10 хиљада година, пре Христа. Иза фасаде “будистичких револуција”, полемике конфучијанаца са таоистима, Вавилонског ропства Јевреја, потреса у “иранској религиозној свести” пред долазак последњег Заратустре, Генон уочава деловање контраиницијације, која је у VI веку била заустављена, деловањем иницијацијских друштава, која су ипак биле принуђена да спроведу одређене “сакралне реформе”.

Рене Генон, непосредно пре доласка Христа, уочава следећу етапу контраиницијације, која карактерише европску цивилизацију, тога доба. Хришћанство је привремено неутралисало деловање контраиницијације, против појачаних тежњи ка крају историје. Процватом иницијацијског поретка на Западу, Генон сматра Средњевековље, али већ у XIV веку уништењем реда Темплара, и са почетком француског апсолутизма, настају контраиницијацијске тенденције, које са новом снагом воде Запад ка “земаљском паклу”. Као манифестације контраиницијације, француски интелектуалац истиче покрете: ренесансе, реформације, просвећености и револуционарне догађаје у Француској и Русији. Према Генону, XX век је недвосмислени тријумф контраиницијације на планетарном нивоу, када наступа “време потпуног прогона сваког испољавања религиозности и духовности”.

Идеологија “мондијализма”, која је постала доминанта у деловању глобалистичке елите Запада, од шездесетих година прошлог века до данас, није случајан историјски догађај. Конспиролози истичу да је његово појављивање дуго и темељно припремано у езотеријским друштвима, чији је смисао деловања контраиницијацијски. Појава покрета Ново Доба, само је структурална манифестација “нове духовности”, која обједињава различите сценарије овладавања светом, од стране контраиницијацијске закулисе.

Идеологија глобализма, разбијање Совјетског Савеза, стварање Европске Уније, насиље и ратови, као и актуелна финансијска криза, само су етапе у реализацији пројеката “светске интернационале јереси”, чији је коначни циљ, “рушење последњих остатака традиционалне ортодоксије”, ради успостављања “антихришћанског новог светског поретка”.

.

Милорад Вукашиновић

Из књиге: „Рат за душе људи“

Advertisements

Information

This entry was posted on 12. октобра 2013. by in ВЛАДАРИ ИЗ СЕНКЕ.

Кретање

%d bloggers like this: