ВИЗИОНАРСКИ

А КАД ОКУПИ СЕ ЧОПОР МОЈ, БОЈТЕ СЕ ПСИ!

Министров хиландарски квасац

Откад се вратио са Свете горе, где је водио српске кандидате, учеснике Тачијевих избора по благослов, министар задужен за Косово Александар Вулин надувао се као такозвани хиландарски квасац. То је, ако се сећате, онај квасац који је пре неколико година дељен међу верницима у Србији да би од њега правили „свети“ колач за који се веровало да доноси срећу.

До које мере се та бесмислица раширила сведочи и званично реаговање из Хиландара чије је братство јавно замолио вернике да спрече даље ширење злоупотребе имена овог манастира. Вулин је искористио, можда последњу прилику, да о трошку државе одлети у Хиландар, где се обрео, како и увек одевен у црно (срећа што је било лепо време, те није огрнуо и удбашки кожни мантил) надајући се да ће му господар Вучић прогледати кроз прсте што је минирао његову намеру да укине непотребна службена путовања и припадајуће дневнице функционера.

Али, пошто и ова српска власт, као и многе претходне, сматра да је Хиландар услужни центар за благосиљање свега и свачега, одобрила је Вулину да додатно очерупа већ добрано испражњен државни буџет. (Зар тај исти буџет, без икакве гриже савести, већ није очерупао, на пример, напредњак Дејан Ђурђевић, ванредни професор Правног факултета, власник шест различитих функција, који свој рад месечно грађанима Србије наплати безмало пет хиљада евра?!)

Зна то и Вулин па без блама лети на Атос како би касније могао да маше благословом за који није био сигуран да ће га добити и од СПЦ. Као што га и није добио! Јер је патријархов позив Србима да изађу на изборе изговорен у Пећкој патријаршији под присилом и урокљивим погледом министра задуженог за Косово.

Који је из Хиландара експресно стигао на славу Покрова Пресвете Богородице да би Иринеја могао држати под контролом како се, не дај боже, не би поколебао. Уосталом, зар ономад Синод СПЦ није оценио да Бриселски споразум, на основу кога се спроводе локални избори на Косову, није у интересу српског народа?!

А Вулину ништа не може да промакне. Зато је и пожурио да целива иконе светаца.

Онима који се крсте над преобраћањем бившег левичара у православног талибана ваља рећи да ту нема ничег чудног. Јер ако су Томислав Николић и Александар Вучић могли да се преокрену у европејце и демократе, зашто Вулин не би одложио Лењинова сабрана дела, посветио се Библији и кренуо у Хиландар – магнет који последњих деценија привлачи Србе разне феле и са разних страна Дрине, Саве и Дунава.

Први је, уочи рата у бившој СФРЈ, Свету гору „освојио“ тадашњи начелник Генералштаба ЈНА Благоје Аџић који је у хиландарској тишини загрмео како је Југославија настала у крви и како ће се на исти начин и распасти. Који месец касније Хиландар је обишао и Слободан Милошевић, чијег је домаћина, игумана Пајсија, полиција морала да натера да високог госта дочека с уважавањем.

Хиландарско братство, тврде хроничари, није се од те посете опоравило скоро пуну деценију. Политичари су се клонили Хиландара као што је Хиландар зазирао од њих.

Све до јесени 2000. године када је Света гора подржала Демократску опозицију Србије (ДОС) и позвала вернике да гласају за Војислава Коштуницу. Који је касније, све са тадашњим савезним премијером Зораном Жижићем, градоначелницима Београда и Чачка Миланом Ст. Протићем и Велимиром Илићем, митрополитом црногорским Амфилохијем и још 16 разних српских званичника уживао у гостопримству Задужбине Немањића. Хиландар су обишли и Мирољуб Лабус и Млађан Динкић, и Вук Драшковић (који се огрешио о правило манастира и у његове одаје унео забрањену видео камеру) и недавно, актуелни председник Србије. И сви су добили благослов. А нама је било само горе.

Нешто није у реду. Или са благословом, или са онима који га дају, или са онима којима је дат. Мора да смо сви негде згрешили!

Милка Љубичић

Извор: Vesti online

Advertisements

Information

This entry was posted on 17. октобра 2013. by in СЛОБОДНА СРБИЈА.

Кретање

%d bloggers like this: