ВИЗИОНАРСКИ

А КАД ОКУПИ СЕ ЧОПОР МОЈ, БОЈТЕ СЕ ПСИ!

Болесно западњачко друштво – дечији „ултимат-фајт“

Дечији ММА или Панкрејшн (Pankration) тренира око три милиона деце широм САД-а, од којих су нека стара само пет година. Овај необичан „спорт“ постаје све популарнији међу децом у тој земљи. Деца међусобно приближних година боре се у истом амбијенту као и одрасли борци, у осветљеном рингу, док бројна публика у мраку навија за што жешћу борбу.

Током мечева родитељи захтевају од дечака и девојчица да наставе борбу иако им деца грцају у сузама од болова после задобијених удараца. Врхунац борбе између два ММА борца је унутар индустријски металног кавеза, октогона. На путу до бруталне победе су шутеви и ударци, гушења на поду, када често поражени почиње да плаче из свег гласа и тражи своју мајку.

Tears: Mason

More tears: Sacramento, California, United States: Daniel Arrellano, 6, cries after being defeated in the 2013 California State Pankration Championships Youth Division. Arrellano finished second in the age 5-7 under 55lbs category

Претпоставља се да се око три милиона дечака и девојчица, од којих неки имају тек по пет година, међусобно туку сваке недеље док тренирају панкрејшн. Многи од њих не носе заштитне кагице за главу док се „часте“ ударцима у веома танким рукавицама. ММА, или мешовите борилачке вештине, један је од најзахтевнијих спортова данашњице, представља мешавину борилачких вештина као што су бокс, рвање, тајландски бокс, џудо и бразилски џиу џицу.

Новинар и фоторепортер Себастијан Монталво описао је за Си-Ен-Ен оно што је забележио док је пропутовао целу земљу и сакупио гомилу фотографија борби предшколске деце.

„Јеси ли добро? Хоћеш да прекинемо борбу, чуо сам како судија пита једног уплаканог дечака. Међутим, његов отац је инсистирао да се борба настави“, описао је једно искуство Монталво и потом наставио:

„Родитељи имају пренаглашен такмичарски дух. Они воле своју децу сто одсто и ‘само желе да њихова деца победе’. После сваког меча клинци би требало да се рукују. Један отац је почео да виче на свог сина зато што није желео да се рукује после пораза.“

San Bernardino, California, United States: Mason

Parker, Arizona, United States: Kristofer

Децу често прате повреде, најчешће су у питању контузије и потреси мозга, ломови руку и ногу, али и поред тога није ретка појава да се деца боре без кацига.

Један од најпознатијих бораца је седмогодишњи Кристофер Ареј, који је због своје неустрашивости добио надимак „Сакупљач руку“.

Критичари, који чак и ММА борбе између одраслих називају „људском борбом петлова“, позивали су још 2008. године гувернере америчких држава да се овај спорт забрани. Они овај спорт називају варварским и страхују за безбедност деце и за то какав ће учинак имати на њихово понашање. Неистомишљеници, с друге стране, тврде да се овај спорт не разликује много у односу на класичан бокс или традицоналне борилачке вештине, истичући да деца тако стварају самодисциплину и уче се поштеном борбом. Док критичари добијају на аргументу да је ужасан призор у којем се деца у рингу боре као одрасли, они који су за дечји ММА кажу да ће деца научити да губе и да побеђују спортски, на праведан начин. Међутим, постоје оправдани страхови за безбедност деце, пре свега од опасности потреса мозга, због чега доктори препоручују да деца обавезно носе заштите за главу док тренирају и боре се у рингу.

Cage-Fighting Kids

Обрада текста портала MailOnline

Advertisements

Information

This entry was posted on 10. новембра 2013. by in ВЛАДАРИ ИЗ СЕНКЕ.

Кретање

%d bloggers like this: