ВИЗИОНАРСКИ

А КАД ОКУПИ СЕ ЧОПОР МОЈ, БОЈТЕ СЕ ПСИ!

Светски живот лишава људе слободе

Светски живот лишава људе слободе, и оне који му се препусте држи у тешком ропству. Лицемерје и егоизам као стална својства светског живота.

Прошли пут нисам говорио о свему чега сте се дотакли у своме писму. Сада шаљем допуну. Ви кажете: „Ево шта још видим: да сви негде журе, јуре да би нешто уловили, и нико ништа не успева да ухвати. Догодило се да сам пролазила прометном улицом – какав метеж и сујета! Али гледам потом: и у кућама исто; исто је, вероватно, и у њиховим душама. И не могу да верујем: зар је могуће тако живети? Ево шта још видим: да један другога притиска, стеже и кињи, да нико нема своју вољу и слободу. Не смеш да се облачиш како хоћеш, не смеш да ходаш како хоћеш, да говориш такође – и ништа не смеш како хоћеш. Код њих све као да је потчињено неком закону, за који се не зна ко га је написао; он их све притиска, али нико се не усуђује да га прекрши. Зато и сами постају тирани једни другима. А ако се усудиш да не послушаш – још горе. Ја на пример певам кад ми се пева. Јер то је рај: и мени самој је пријатно и онима који слушају. А овде хоћеш-нећеш: певај! То се захтева врло углађено, али да одбијеш сматрали би злочином. И певаш. Неиздржљиво ти је тешко, да пукнеш, али се претвараш да певаш од срца. То сам приметила и код других. И то је слобода! Споља гледано – слободна сам. Слободна, везаних руку и ногу! Тим поводом почела сам да се питам раде ли они од срца и све остало? И? Можда грешим, али нисам видела ништа што би било од срца. Ласкање и услужност – такође, међусобно уважавање – такође. Све је извештачено. Иза углађене и префињене спољашности крије се сасвим другачија душа, за коју, када би могла споља да се покаже, нико не би нашао да је префињена, чак ни да је подношљива. Испада да када се састајемо представљамо збор лицемера и лицемерки. Комедија! И шта је још чудно – да из свих бије хладноћа. Како то?! Сви се друже, чини се душу су спреми да дају, а около се осећа хладноћа!“

Потпуно тачно. Вашем опису нема шта да се дода. Све је то већ давно примећено и на све је то указана пажња. Ево како је још Макарије Велики представио метеж који сте Ви запазили и трку за нечим: ,Неда овога века постају налик пшеници убаченој у земаљско решето, и просејавају се кроз непостојане помисли овога света, уз непрестано комешање светских послова, жеља и компликованих материјалних схватања. Сатана протреса душе, и решетом, то јест земаљским делима, просејава читав грешни људски род. Од времена пада, када је Адам преступио заповест и потчинио се лукавом кнезу који је преузео власт над њим, непрестаним преварама и пометњом помисли свих синова овога века он просејава и доводи до сударања у земаљском решету. Као што се пшенична зрна у решету онога ко их просејава непрестано сударају, бивају бацана у вис и премећу се, тако и лукави кнез земаљским пословима оптерећује људе, колеба их, доводи у стање немира и напетости, присиљава их да се сусрећу са сујетним помислима, нечистим жељама, земаљским и светским везама, непрестано поробљава јући читав грешни род Адамов. Сам Господ је апостолима предсказао будуће устајање ђавола против њих: ево вас заиска сатана да вас вије као пшеницу. А ја се молих Оцу Моме да не престане вера ваша (Лк. 22,3132). Јер ова реч, као и одлука коју је Саздатељ саопштио Каину да ће потуцајући се и дрхтећи, у немиру живети на земљи (Пост.4,12) тајанствено служе као слика и узор за све грешнике, пошто је род Адамов, који је преступио заповест и постао грешан, тајно примио на себе ово подобије. Људи бивају узнемиравани помислима Богазни, страха, свакојаког немира, жељама и најразличитијим задовољствима. Кнез овога света узнемирава сваку душу која није рођена од Бога и попут пшенице непрестано је премеће по решету, на различите начине узнемиравајући људске мисли, колебајући људе и ловећи их помоћу светских обмана, телесних задовољстава, страхова и брига“ (Беседа 5,12).

Ево вам то као додатак Вашим погледима. Добро сте приметили шта је и како је. А свети Макарије је указао на узрок и на порекло таквог стања. У кругу о коме говоримо такав поглед на ствари се не прихвата, њима ни реч о томе не вреди ни говорити. Вас пак молим да усвојите тај поглед и да га се увек држите у мислима. Он изражава суштину ствари и, пошто сте га са увереношћу примили, служиће Вам као ограда од опчињености светским животом. Да бисте боље о томе поразмислили и да бисте се боље сродили са таквим начином размишљања, потрудите се да прочитате читаву пету беседу светог Макарија. Ту књигу сам давао Вашој мајци и она је хтела да је набави.

Са своје стране додајем како та трка за нечим и незадовољство ничим зависе од онога о чему сам писао и прошли пут: управо од тога што се таквим начином живота не храни читава људска природа и нису задовољене све њене потребе. Незадовољена страна као гладна тражи храну, а потреба за утољењем глади и жеђи гони човека да је тражи. Човек јури и тражи; али пошто се стално врти у истом кругу, који не може да задовољи његову глад, онда задовољења ни нема, глад и жеђ не престају, не престаје ни тражење хране, не престаје ни трка. И никад неће престати код оних који живе по духу света. Непријатељ их држи у заслепљености због чега они не примећују погрешке, да не трче правим путем и да не иду куда треба; у том мраку он мучи и дави те несрећне душе. Ђаво их је тако помрачио да нико не сме ни да им помене да су у криву. Јер ће почети да ричу као љуте звери. Није ли то рикање онога лава који тражи кога ће да прождере?

Што се тиче других страна светског живота које сте приметили, рећи ћу само то да другачије не може ни бити. Јер такав је живот палог човека чија је полазна црта самољубље или егоизам, који је као циљ поставио себе, а све друге као средство. Ту је разлог за то што свако хоће да наметне своје жеље другоме или да га свеже својим жељама, што сте врло добро назвали тиранијом. Чим неко не спутава своје жеље, у позадини свега ту стоји егоизам који жели да вас окрене по своме или да вас учини средством. Ту је и узрок лицемерја, чија је суштина употреба великог лукавства да би се на сваки начин прикриле сопствене лоше стране, а да се не исправе; иначе би се пресекао утицај на друге и сходно томе не би више могли бити коришћени као средства. Ту је узрок и за то што из свих бије хладноћа – јер су сви затворени у себе и не луче зраке животне топлоте око себе.

Ви свакако срећете неколико лица са симпатичним расположењем срца: они Вам се привију право за срце. То је остатак осећања сродности са којим је човек створен; али оно ту стоји на служби егоизму, који га користи као најбоље средство да би уредио своје послове. Ја знам једно такво лице. Боље прави егоиста него такав „симпатичан“. Код оних се макар може приметити о чему се ради, а овде то ретко коме полази за руком.

Истина, Ви готово непрестано срећете услужне људе, али они иду на то да вас после због једне услуге десетоструко упрегну у своју корист. Рећи ћете: „Па како то? Сви се позивају на част, а показати се нечасним у нечему значи – уништити себе“. Заиста је тако, али та част је маска за егоизам; важно је – не пасти у блато, због чега се често допуштају најнечаснији поступци, само ако је могуће утајити их од других. Ви чак чујете или сте већ чули приговоре: он је егоиста! Немојте мислити да је онима који то кажу егоизам стран. Не, тај приговор се односи на оне који не допуштају да њима управљају и да их у своје егоистичке циљеве употребљавају они који о њима тако суде. Чуо сам да такве особе чак и монахе прекоревају због егоизма: као, да живе само за себе. Јадни монаси! Ни да поједу, ни да попију, ни да спавају; дан и ноћ на ногама, у послушањима, без своје воље и својих жеља – а доспели су међу егоисте! Већ и по томе можете да судите какву вредност имају оптужбе за егоизам које сусрећете или ћете сусрести код светских људи. Оне значе: наишла коса на камен.

Прегледавши ово што је написано, видим да сам изнео веома груб суд о светском животу, али нећу да повучем речи. Можда ја и не бих написао то што сам написао, али пошто сте Ви и сами већ приметили прилично тамне мрље на свету, ја сам добио жељу да запевам у истом тону. И не мислим да ће Вас то нешто растужити након онога што сте сами рекли. Но, очекујем од Вас питање: „Како онда да се живи?“ То ћемо решавати у наставку наше преписке. Сада ћу рећи само ово: свакако је немогуће да се одвојите од свих, али колико је могуће избегавајте да улазите у круг тог светског живота, а када Вас увуку против воље, држите се тамо као да Вас нема – гледајући не гледајте и слушајући не слушајте. Пустите да оно што видите прође поред очију и оно што чујете да прође поред ушију. Споља чините што и други, тобоже отворено, али своје срце чувајте од саосећања и страсти. То је најважније – срце чувајте и будите тамо само телом, а не душом, тачно испуњавајући заповест апостола: и који овај свет употребљавају, као да га не употребљавају (1.Кор. 7,31). Свет овде значи исто оно што ми подразумевамо под светским животом. Вама је свет потребан, то јест неопходно Вам је да имате додира са светским животом; али када своје срце будете држали даље од свега, онда ћете бити као да Вам такав живот не треба, то јест учествоваћете у њему не због симпатије за њега и жеље да у њему учествујете, него изнуђено Вашим садашњим положајем.

Уморио сам Вас опширним писањем, али Ви сте ме натерали. Молим да Вашој пажњи не промакне ово што је написано, нарочито последњи редови.

.

Свети Теофан Затворник

Из књиге: Шта је духовни живот и како се за њега оспособити?“

Advertisements

Information

This entry was posted on 7. децембра 2013. by in ДУХОВНА РИЗНИЦА.

Кретање

%d bloggers like this: