ВИЗИОНАРСКИ

А КАД ОКУПИ СЕ ЧОПОР МОЈ, БОЈТЕ СЕ ПСИ!

Фармација или ЦИА?

Питање на које наука није одговорила: постоји ли заиста болест – АИДС?

Пензионисани професор молекуларне биологије и вирусологије са немачког Макс Планк Института у Минхену, др Хајнц Лудвиг Сенгер, категорички тврди да вирус ХИВ-а никада до сада није изолован, тачније да наука није доказала његов о постојање! Шта је онда АИДС, чији је то „производ“, коме је намењен и како фондација бившег америчког председника Била Клинтона одлично зарађује на једној, по свему судећи, превари епохе.

ХИВ је скраћени назив за вирус који изазива пад имунитета код људи (Human Immunodeficiency Virus). Болест која се у контакту са овим вирусом развија је названа – АИДС (Acquired Immunodeficiency Syndrome), у преводу – Синдром стеченог недостатка имунитета (СИДА).

О томе колико је овај вирус опасан, како се преноси, ко и када треба да се тестира на ХИВ, одавно вам је већ познато. Као и многим мајмунима и врапцима. Глобални медији (као и домаћи и то сви од реда) не престају да нас, све на планети, застрашују и засипају информацијама о овој опасној болести (наводно најчешће хомосексуалаца и наркомана). Жртава је, наравно, највише у САД, где је и највише наркомана, али и у Африци (мада тамо нико не каже да је то због хомосексуалности и наркоманије). Свеједно, паметном човеку је већ одавно овај вирус утерао страх у кости, а они који су имали потребу да оду на тестирање и открију да су ХИВ позитивни (што не значи да су и оболели од АИДС-а) доживели су шок. Сада морају да се крију од света, али и да, у паничном страху, ишчекују судњи дан када ће АИДС да их тотално савлада. Јер, болест се завршава смртно. Постоји само један проблем о коме поменути медији нису известили: овај вирус нико до сада није изоловао по процедури која је дефинисана још 1973. године у Пастеровом институту у Паризу и нико га није фотографисао помоћу микроскопа. На основу чега се онда закључује да ХИВ заиста постоји? Па цео медицински свет прича, забога! Прича Светска здравствена организација, причају биохемичари, тврде научници, медији упозоравају, државе издвајају огромна средства за тестове, терапије, лекове… Добро, али неки научници хоће научно валидне доказе!

„Уколико постоји доказ да ХИВ узрокује АИДС требало би да постоје научни документи који или појединачно или колективно објашњавају ту чињеницу и то најмање високе вероватноће. Такав документ не постоји“, изјавио је др Кери Малис, биохемичар и добитник Нобелове награде за хемију 1993. „Све до данас заправо не постоји ни један научно убедљив доказ за постојање ХИВ-а. Нити једном такав ретровирус није изолован и пречишћен методама класичне вирусологије“, речи су др Хајнца Лудвига Сенгера, пензионисаног професора молекуларне биологије и вирусологије на институту Макс Планк у Минхену. Да подсетимо да су сви до сада „откривени“ вируси заправо ретровируси. И Кери Малис у овом ставу није једини, већ само један од научника који су изразили своју сумњу у постојање ХИВ-а. Наравно, то су само појединци који имају храбрости да се супротставе стручном мишљењу ауторитета као што је Светска здравствена организација (WHО). То су они које не можете баш обмањивати, као што можете неписмену рају, посебно ону у Африци и Азији. Од лекара који не би да изгубе посао и добро ухлебљење у СЗО и моћним приватним болницама не треба превише ни очекивати. Али, ако не постоји вирус односно ХИВ, како онда настаје АИДС?

Шта је заиста АИДС?

Синдром стеченог недостатка имунитета (АИДС) сам по себи и није засебна болест. Технички је АИДС дефинисан као једна од 19 до 60 класичних болести које прате позитиван ХИВ тест, као што су пнеумонија, дијареја, хепатитис, маларија, заушке, мале богиње, гонореја, салмонела, туберкулоза, извесна канцерогена обољења и још многе друге болести. Постепено слабљење имуних функција и коначно потпуно разарања липоидних и имунолошких органа је централни окидач који доводи до потпуног разарања имуног система и тада настаје АИДС. Тако је организам лишен могућности да се брани од мноштва вируса и они слободно крећу у акцију разарања ћелија.

Различите земље имају различите критеријуме по којима се одређује постојање АИДС-а. Неки баратају са 19 болести, а неки са 60. Основни критеријум за дијагнозу АИДС-а је ако једну од ових болести прати позитиван ХИВ тест. Доктори знају за два типа ХИВ теста: Елиса тест, који је старији и Wестерн Блот. Обавља се и трећи тип тестирања и то је тест виралне носивости базиран на реакцији ланца полимераза (Polymerase Chain Reaction) који је измислио управо нобеловац др Кери Малис. Иако многи верују да ХИВ тест открива присуство баш овог вируса, није тако.

Два од ова три теста испитују постојање антитела у крви као одговор на присуство извесних протеина. Доктори тада опрезно кажу да су то протеини за које се верује да личе на ХИВ протеине. Специјализовани доктори – микробиолози, вирусолози и други истраживачи наглашавају, међутим, да ови протеини нису карактеристични ни за један посебан вирус. Антитела се не формирају због присуства само једног специфичног микроба већ због разноврсних микроба. Тако је више од 60 околности документовано да реагује на тест ХИВ-а. Међу њима су: обичан грип, вакцина грипа и друге вакцине, скорашња трансфузија крви, алкохолизам, погрешна употреба лекова, болести јетре, постојање херпеса било кад у животу, и многа друга стања. Најгоре од свега је што трудноћа савршено здраве жене може такође реаговати позитивно на тест ХИВ-а.

Дакле, постоји назнака болести као и код свих старих и добро познатих болести, али се сматра да у садејству са ХИВ-ом тј. вирусом она изазива болест – АИДС. Ево како то изгледа ако би се превело у формулу: Индикатор болести + ХИВ = АИДС. Што се тиче теста који се врши изазивањем реакције ланца полимераза, постоји изјава самог изумитеља овог теста, др Малиса, „… да ни под каквим околностима се не може рећи да тест доказује искључиво присуство ХИВ вируса“. Напротив, др Кери Малис је водећи скептик у вези повезивања ХИВ-а и АИДС-а. Дакле, у одсуству ХИВ-а, индикатор болести показује болест која се зове својим старим именом. Преведено у формулу: Индикатор болести – ХИВ = Индикатор болести.

Конкретно то може да изгледа овако: Туберкулоза + ХИВ = АИДС. Туберкулоза – ХИВ = Туберкулоза. Дијареја + ХИВ = АИДС. Дијераја – ХИВ = Дијареја. Могло би да буде и: Деменција + ХИВ = АИДС? Деменција – ХИВ = Лудило? Ето, тако настаје болест названа АИДС, у присуству вируса (ХИВ-а), који још нико није прецизно документовао. Овакво објашњење болести се неким научницима и лекарима учинило сумњивим. Зато су кренули у акцију потраге за истином о овом вирусу. Отворили су и свој сајт: www.virusmyth.net. Ту можете нaћи њихова размишљања. Суштина је следећа: АИДС је најобичнија превара? Можда још једно логично питање које се лаику може наметнути: Са којим циљем би Креатор (који је створио живот) створио и један такав вирус који разора сам имуни систем? Зашто је онда Креатор уопште стварао имуни систем? Није ли ово биолошки нелогично? Или су ХИВ измислили маркетиншки стручњаци да би поспешили фармакобизнис?

Од чега заиста умиру „оболели“ од АИДС-а?

Али није све тако црно. Има и црњег. За Африку је Светска Здравствена Организација установила посебну технику за дијагностиковање АИДС-а. С обзиром да је ХИВ тест сувише скуп (за јефтине црнце, ваљда), они су одобрили визуелну дијагностику. Тако, уколико афрички пацијент изгуби 10 посто своје тежине, има грозницу или упорну дијареју (што у нехигијенским условима живота није реткост) прећену евентуалним кожним осипом и сврабом… Да, онда је то – АИДС. И ту не сме бити сумње. Тачка. Још ако то потврди СЗО, па објави ЦНН и ББЦ и сл., нема шта да се пориче. Тачка. Са оваквом техником дијагностиковања јасно је зашто у Африци и постоји пријављен тако велики број оболелих од АИДС-а и још већи број ХИВ позитивних и зашто се огромна средства из националних буџета држава чланица УН издвајају за борбу против ове болести. И сав новац наравно заврши код бораца против АИДС-а, а то су разне међународне здравствене и хуманитарне екипе. Иста дијагностичка техника се примењује и у југоисточној Азији. Остале болести које су последица сиромаштва и лоше хигијене, потпуно се занемарују. Просечно интелигентном човеку постаје сада уочљиво да постоји неки ПЛАН по коме се НЕШТО у вези са овим „вирусом“ ради и где су укључене УН као и Светска Здравствена Организација. Дакле, ако вирус и не постоји, ПЛАН постоји.

Али људи ипак умиру од АИДС-а?

Чини се да људи пре умиру од лекова лекова који су изузетно токсични и који им се дају против „опасног вируса“. За погоршање здравственог стања особа које су позитивне на ХИВ постоје два разлога: или је особа ослабила због потхрањености или је нека друга болест која је запостављена – напредовала, или је особи дат лек за АИДС. Један од тих лекова је Азидотхyмидине, скраћено АЗТ. Лек је настао 1964. да би се користио у хемотерапији код оболелих од рака. Био је одбачен и пре него што је стигао на тржиште, јер су већ у лабораториском тестирању многе животиње угинуле. Овај лек се сматра једним од најотровнијих „лекова“ који је икад стављен у употребу. Он једноставно зауставља све ДНА синтезе у ћелији, те се сматра правим отровом за ћелије. За разлику од његове примене у терапији у лечењу канцера када се он користи само неколико недеља и никад више, у лечењу АИДС-а он се прописује за доживотно узимање. Дакле, смртно отрован лек се мора узимати доживотно! То су људи који полако, али сигурно – умиру.

Званично на листи ефеката које овај лек изазива су управо: разарање коштане сржи те стога настаје и анемија и даљи пад имуног система до његовог потпуног слома, као и поремећај рада црева и смањење апсорбције храњивих материја, услед чега долази до пада тежине. Стомачни болови, болови у леђима, грудима, оток усана, грозница, симптоми прехладе, крварење десни, дијареја, отказивање јетре, депресија, конфузија и још много тога, последица су узимања овог „лека“. Дакле, људи се проглашавају болеснима од АИДС-а на основу постојања вируса који никада није документован и научно доказан, откривеног тестовима који су неспецифични, и на њима се спроводи „лечење“ тешко отровним фармацеутицима који узрокују управо оне симптоме за које се тврди да их ствара присуство ХИВ-а.

Ко је ту заиста болестан?

Не, ви ћете можда помислити да није могуће да лекари стварају ову опаку болест. Али, постоје и други примери таквих болести које се једним именом називају ијатрогеним болестима. Подсетимо на Свињски грип, САРС, Шпански грип… А све се увек вртело око новца који се слио на рачуне фармацеутских компанија. Али, није само бизнис у питању. Постоји и нешто друго. Још пре тридесет година објављен је програм о неопходности депопулације људске врсте на планети. То није тајна. Сви сумњиви вируси управо се и појављују тамо где је популација сиромашних највећа. Да ли је ово перфидно смишљени геноцид? У Великој Британији као и у САД спреман је закон по коме ће све трудне жене (као и сви пунолетни грађани) бити обавезно подвргнуте ХИВ тесту. Увешће га вероватно и Еу. Какав штос, када се зна да управо трудноћа даје позитиван резултат на овакав тест. Наравно, ХИВ позитивне особе се одмах региструју и стављају на посебну листу и прате се. То су потенцијално „опасне“ особе. Њихова деца ће бити аутоматски заражена ХИВ-ом. И она се морају пратити. Свака и најмања температура или прехлада могу бити – ЗНАК. Онда се мора што пре дати „ЛЕК“. Азидотхyмидине (АЗТ), на пример. Није ли то увод у легализовано масовно убијање?

Шта нама препоручује (Југословенска) асоцијација за борбу против АИДС-а (ЈАЗАС), „невладина“, непрофитна организација која је као бајаги „спонтано“ настала и коју воде искључиво млади људи који немају појма одакле им паре да воде своје акције и не знају ништа о вирусима осим оног што им агентура пласира као активност? Да, ова организација управо служи за агитовање које ће довести до обавезног законског тестирања свих грађана. Није ли ово позив на убијање? Колико људи ово може да схвати? Антропологија је веома прецизна: ко жели да редукује становништво, мора прво онеспособити и убити жене. Али ни то није све. Рају треба максимално замајавати и пљачкати. Тако се сада ради и на добијању вакцине против ХИВ-а. Наравно, за ова истраживања се из националних буџета издваја позамашна сума.

Додатак

Клинтонов благајник

Бил Клинтон, најуспешнији „хуманитарац“ на свету рукује се са Азијцем оболелим од АИДС-а. Обратите пажњу на црвену трачицу у његовом реверу. Баш ОН је на челу Клинтонове фондације која носи његово име и која помаже болесне и сиромашне широм света! Дакле, ОН скупља новац и распоређује га!

Од чега је умро Нурејев?

Познати балетски играч Рудолф Нурејев био је једна од жртва АИДС-а. Ово су објавили сви светски медији. Али нису објавили да је као „лек“, након што је откривено да је ХИВ позитиван, добијао АЗТ. Нурејев је заправо умро од перикардитиса (упале срца) коју је добио инфицирањем цyтомегаловирусом из породице херпеса. Овај микроб је обично латентан, али због пада имуног система, наводно узрокованог ХИВ-ом, он је постао патоген. Или је можда постао патоген због АЗТ-а? Не, забога! Нурејев је умро од АИДС-а. Тачка.

Ако наука не зна, шта знају медији?

Светска медијска машинерија никада није објавила вест да вирус ХИВ-а нико до сада није изоловао по процедури која је дефинисана још 1973. године у Пастеровом институту у Паризу. Свет није никада добио микроскопску фотографију вируса ХИВ-а. На основу чега се онда закључује да ХИВ заиста постоји?

Лекови од којих се оболева

Људи се проглашавају болеснима од АИДС-а на основу постојања вируса који никада није документован и научно доказан, откривеног тестовима који су неспецифични, и на њима се спроводи „лечење“ тешко отровним фармацеутицима који узрокују управо оне симптоме за које се тврди да их ствара присуство ХИВ-а.

.

Ивона Живковић

Извор: Tabloid, бр. 300, децембар 2013.

.

Advertisements

Information

This entry was posted on 19. децембра 2013. by in ВЛАДАРИ ИЗ СЕНКЕ.

Кретање

%d bloggers like this: