ВИЗИОНАРСКИ

А КАД ОКУПИ СЕ ЧОПОР МОЈ, БОЈТЕ СЕ ПСИ!

ЕУ је за малена царство, а КиМ увек и довека!

“Душа види ИСТИНУ Божију по мери свога живљења“
Св. Исак Сирин

Србски народ се ваља у брлогу свога греха, због чега је постао слеп поред очију и глув поред ушија, па не види и не чује ИСТИНУ, него млатарајући рукама покушава да пронађе ИСТИНУ. При том очајном положају хвата се за друге слепце и нада се у њихову помоћ и тако слепац слепца у вечну пропаст води. А ти други слепци од којих Срби упорно траже помоћ су разни идоли, политичке странке и њихови лидери, светске силе било са запада или истока, заборављајући да су то само трице и кучине које ни себи не могу помоћи. Уместо тога, Срби треба само да се подигну из брлога греха, да се покајањем оперу и онда ће поново видети и чути ИСТИНУ.

Као последица таквог стања, Србски народ се данас налази пред коначним избором, коме се царству приволети. Тај избор је увек пратио овај народ, али за разлику од наших светих предака који нису имали дилему шта ће изабрати, ми смо данас својим грехопадом довели себе пред свршени чин, тако да је пред нама коначан избор и после овога више га неће бити, ако изаберемо погрешно нећемо више постојати. Да подсетимо какав је то избор око кога се Срби толико двоуме:

–  Са једне стране имамо ЕУ која је представља: тренутно и пропадљиво царство, људождерство, блуд, разврат, содомију, жеђ, глад, грех, смрт, служење непомјанику, издају Христа и Свете Небеске Србије на челу са Светим Савом, односно тај избор доноси испуњење Лазареве клетве – проклетство и крај овог народа.

–  Са друге стране имамо КиМ које представља: вечно царство, непропадљиво, неуништиво, извор воде живе, Православље – Светосавље, благослов Светог Саве и Свете Небеске Србије, служење Богу, благостање и вечан живот.

Данас се многи престављају као патриоте и борци за КиМ, међутим питање је да ли су искрени или лицемери, да ли је њихова борба Богом благословена. Тако данас имамо у Србији и оне који се представљају патриотама, а својим радом или нерадом више наносе штете, него користи борби за Србију, а народ Србски још више збуњују и гурају у пропаст:

– Странке и политичари се боре ради чисто политичких поена, све ће учинити да би били на власти, односно остваривање личне и страначке користи. Све данашње политичке странке (осим Двери) биле су у протеклих 20 година на власти и при томе су показале своју неспособност и похлепу. Када би имале и мало савести, политичке странке које се данас представљају као патриотске, прво би требало да признају своје прошле грешке и заблуде, да очисте своје редове од корумпираних појединаца, па онда да изнесу јасно и гласно планове за опстанак ове државе.

– Данашња интелектуална елита, част ретким часним појединцима, да би умирила своју савест и задовољила сујету, пишу срцецепајуће текстове и књиге, на митинзима држе “велике“ срчане говоре позивајући чак и на буну, а када треба прећи са речи на дело нигде их нема. Уместо да стану на челу народа и поведу га у борбу, они поступају по оној “Ми смо вама рекли шта треба да чините, сад идите и то урадите“.

– Патриоске организације, којих из дана у дан има све више, јер непрестаним деобама настају нове, можда највише доприносе што нема јединственог фронта у борби за Православну веру и Србију. Колико су неки од њих искрени у тој свој борби, показује и то што благослов траже од Патријарха и синода који отворено раде на стварању шиптарске квази државе. Синод СПЦ на челу са Патријархом је прво безаконо протерао владику Артемија, који је био стуб одбране КиМ, а онда су неканонски поставили Теодосија Шибалића који је са својом десном руком Савом Јањићем већ признао државу Косову, при томе блиско сарађујући са онима чије су руке крваве невином Србском крвљу, Тачијем, Харидинајем и другим шиптарским злочинцима. Уз то Теодосије и Сава Јањић чак и физички прогоне све оне који су остали верни Богу и роду, односно који се супростављају њиховој издаји. Какво је то лицемерство тражити благослов или тражити писмом да се Патријарх Иринеј заложи за одбрану КиМ, а он је непосредно пре тога у Призрену, некадашњем Царском граду, а сада без Срба, рекао да смо били и да ћемо опет бити браћа са нашим џелатим-шиптарима и при томе отворено подржава издајничку политику режима у Београду.

Срби, не верујте онима који се боре за КиМ, а истовремено сарађују са екуменистима који издадоше Христа у блуду са највећим крвником србског народа архијеретиком папом. Срби, немојте дозволити да вас за Голеш планину воде они који раздвајају борбу за Православну веру од борбе за КиМ, јер то је нераздвојиво, то је Крст Србског народа, то је борба за Светосавље са благословом Светог Саве и Свете Небеске Србије. Jедино је благословена борба она, чији је темељ Православна вера и жртва Светог мученика кнеза Лазара и његове војске. Такву борбу једино данас води владика Артемије са својим монаштвом и народом који га следи. Због те часне и Богом благословене борбе, владика Артемије и његово монаштво су протерени из својих манастира од стране синодско-досовске коалиције и уз помоћ шиптарских терориста и НАТО окупатора.

Пред нама је пресудна борба, која се неће водити само мастилом и причама, већ сузама и крвљу, у којој ће бити потребно да будемо спремни на жртву Лазареву, Милошеву и других Србских ратника и мученика који живе вечно, да се угледамо на Немањиће који нису били само побожни и мудри владари, већ и ратници на гласу. То је борба да се сачува света прошлост-идентитет, борба за садашњост достојна прошлости и борба за будућност достојна вечности. А ко год се за то бори, ако и умре живеће, ако и погине победиће поручио нам је Св. Николај Србски. Због свега тога нам је потребно јединство и слога, али не било какве или са било ким, већ једино онако како Свети Јустин поручи “Света слога, Србина спашава“, односно саборност у Христу и за Христа. Тада ће се показати ко је био искрен, а ко лицемер, односно како рече Свети Христов витез Милош Обилић: “Какви будемо сутра, бићемо довека!“

На крају ћемо завршити цитатом из потресне књиге “Плач старе Србије“, а који на најбољи начин говори шта је КиМ за нас Србе и шта нам је чинити:

“Србски народ нема скупље речи од речи Косово, ни драгоценије стварности, ни веће светиње, прошле, садашње, и будуће, него што је стварност и светиња Косова. За Србе, питање Косова није просто биолошко питање или питање само “области“, “покрајине“ или “републике“. Оно је нешто неупоредиво веће и више од тога. Питање Косова је питање духовног, културног и историјског идентитета Србског народа. Косово је после Светог Саве, први пут у овоме народу једна истина и стварност где се цео народ исказао, дошао до своје саборне целине и целосности… Косово је наше памћење, наше огњиште, жижа нашег бића. А одузети једном народу памћење, значи – убити га и духовно уништити.“

Како чинили тако нам Господ помогао!

С љубаљу у Господа, верна браћа и сестре у Христу,
Братство Светог краља Милутина- Шабац

Advertisements

Information

This entry was posted on 8. јануара 2014. by in СЛОБОДНА СРБИЈА.

Кретање

%d bloggers like this: