ВИЗИОНАРСКИ

А КАД ОКУПИ СЕ ЧОПОР МОЈ, БОЈТЕ СЕ ПСИ!

Зашто Срби не треба да славе (ни) јулијанску Нову годину

Зато што је једнако паганска као и грегоријанска, са Србима, српством и православљем нема никакве везе, а са становишта Светог Писма представља слављење лажних богова.

У чему је разлика између пијаних и разузданих слављеника 31. децембра и 13. јануара увече? Да ли је онај који је алкохолом наливен и преждеран 13. јануара богоугодник, за разлику од безбожника који то чини 31. децембра, у посне дане?

Већина Срба живи у безбрижном уверењу да је новогодишње славље хришћански обичај, а да се „наша“ нова година разликује од „њихове“ само по датуму. Српска, светосавска, православна Нова година се, према уверењу које се усталило код Срба, дочекује 13. јануара увече, док „они тамо безбожници“ дочекују 31. децембра. Када је 13. јануар по „њиховом“, грегоријанском, папском календару, по „нашем, православном, српском“, тј. јулијанском календару је 31. децембар. То значи да и ми и они дочекујемо нову годину истог датума, али не и истог дана, јер су календари различити.

Узгред, ниједан од ова два календара није ни српски ни православни. Први је успоставио Јулије Цезар, римски пагански цар и првосвештеник религије лажних богова. Други је установио архијеретик и отпадник од хришћанства – римски папа.

Древни пагански обичај

Прослава Нове године је један од најстаријих и најуниверзалнијих паганских традиција. Овај обичај се фактички не мења скоро већ 4.000 година. Једва да постоји народ у прошлом или садашњем времену, домородачки или цивилизован, који не слави Нову годину у овом или оном видуНема празника у свету са толико различитих датума, нити са наизглед толико много разноврсних обичаја.

У старом Вавилону новогодишњи фестивал је био тесно повезан са паганском светковином чији су елементи веома присутни у прослави Божића, који се и код „њих“ и код „нас“ слави пре Нове године.

Када и како је настала новогодишња ноћ? Ко је започео тај обичај? Овај пагански празник се прослављао у Месопотамији пре више од 4.000 година у виду фестивала посвећеног обнављању света у још једној години. ‘Дванаест божићних дана’, ватре, и цепаница среће (бадњак), давање поклона, покладе и карневали на пловилима, пантомимичари који од куће до куће певају и изводе своје тачке, празновање, религијске поворке са светлима и песмама – све ово и више од тога родило се у Месопотамији много векова пре Христовог рођења. Прослава Нове године започела је у старом Вавилону. Такав пагански обичај из древног култа сунца датира 2.000 година пре рођења Исуса Христа. Свето Писмо ниједном не заповеда прославу новогодишње ноћи. Ни Исус ни апостоли никада нису славили Нову годину.

Немојте рећи „нема везе“, јер за Бога има везе то да ли прихватамо безбожне обичаје или не. Свето писмо каже: „Не учите се путу којим иду (пагански) народи“ (Књига пророка Јеремије 10:2).

Пагански грчки и римски празник

Новогодишње славље, које потиче из Вавилона, утрло је себи пут до старе Грчке, а потом и до Рима. Тај празник, који су Римљани звали „Сатурналија“ (по богу Сатурну), био је веома популаран. Те ноћи људи су банчили и оргијали у наступу пијанства, а прослава би достигла свој врхунац приношењем људских жртава, након чега би се коначно све завршило.

Календарски дан у који пада први дан Сатурналије померао се током римске историје. Он је почињао негде средином децембра и трајао би све до првог јануара. Усред тог празника падао је 25. децембар по римском календару када је сунце достизало своју најнижу тачку. Јулије Цезар, један од најпознатијих царева у паганском Риму, коначно је успоставио први јануар као дан новогодишњег славља. Године 46. пре Христа Цезар установљава тзв. јулијански календар и преноси све развратне обичаје из римске Сатурналије на први дан у јануару.

Пагански празник прихваћен од „црквених отаца“

Али како је овај посве пагански дан уопште успео да се увуче и устоличи у наш савремен „хришћански“ календар? Одговор се налази у црквеној историји. Овај дан је ушао у хришћанство око 375. године наше ере. У том периоду у редовима хришћана нашло се много ‘имиграната’. Црквени оци су, на свој ужас, открили да се суочавају и са најездом паганских обичаја. Навика код људи да прослављају Сатурналију била је толико јака да нису могли да се ослободе тога. У почетку је Црква забрањивала тај празник, али узалуд.

Уместо да се одупру утицају паганских обичаја, оци ране цркве у Риму су пристали на трули компромис. Црква је успела да одузме Сатурну славље, зеленило, светла и поклоне и да их подари беби из Витлејема. Пагански Римљани су номинално постали хришћани – али је у суштини остала Сатурналија.

Пагански зачини римском „хришћанству“

Доласком незнабожачких обреда тевтонских племена у средњем веку, многи стари римски обичаји су сачувани и обогаћени. У том периоду сада већ устаљена новогодишња светковина добила је два нова обичаја: имелу и цепаницу среће, односно бадњак. Бадњак је остатак из паганског култа сунца, а паразитску биљку, имелу, користили су Друиди као симбол обожавања секса у својим обредима.

Како су тевтонски обичаји додавани на већ постојећу светковину, датум Нове године је привремено померен на 25. март како би се она временски поклопила са германским обредима плодности у пролеће. Најзад, папа Гргур поново успоставља древни пагански датум из Рима – 1. јануар. Овај римски поглавар је наметнуо први јануар целокупном западном свету 1582. године, када Римско царство прихвата његове календарске реформе, тзв. грегоријански календар. Све римокатоличке земље истовремено прихватају ту промену. У 18. веку бастиони друидских обичаја – Шведска, Немачка, Данска и Енглеска попуштају Риму.

За то време, источно хришћанство – православље, и даље је славило нову годину по цезаровом календару.

Данашње компромитовање

Људи се на данашњим новогодишњим слављима ваљају у литрама алкохола. Савремени став је “лепо се проведи за Нову годину и окрени нови лист у животу!“ Новогодишња обећања су испразна, без икаквог значења и обично се дају више у шали. Мало људи учини неке далекосежне промене у свом животу након те ноћи. Већина је изгледа убеђена да се Бог заувек повукао са сцене новогодишњег слављења; као да тај Бог нимало не мари због модерних теревенки, пијаних журки и промискуитета.

У чему је разлика између пијаних и разузданих слављеника 31. децембра и 13. јануара увече? Да ли је онај који је алкохолом наливен и преждеран 13. јануара богоугодник, за разлику од безбожника који то чини 31. децембра, у посне дане?

Шта Бог има да каже о Новој години? Да ли одобрава светковање паганског фестивала и практиковање паганских обичаја у Христово име?

Бог означава Нову годину као паганизам

Свемогући Бог нема компромиса. Обратите пажњу на строго упозорење које је Господ дао Израелу када је тај народ покорио паганска племена која су насељавала Обећану земљу:

„Чувај се да се не ухватиш у замку пошавши за њима пошто се потру испред тебе, и да не потражиш богова њихових, и кажеш како су ови народи служили својим боговима, тако ћу и ја чинити. Не чини тако Господу Богу своме; јер они чинише својим боговима све што је гадно пред Господом и на шта он мрзи.“ (5. Мојсијева 12:30-31).

Које то обичаје Бог мрзи и осуђује у Петој књизи Мојсијевој? Какви су то пагански обреди гадост за Њега?

Управо обреди и обичаји старог Ханана и Вавилона који у себи садрже новогодишње фестивале. Ти обичаји пренети су и у Грчку и касније у Рим.

Паганство под маском хришћанства 

У паганским ритуалима су често били обреди везани за „новогодишњу бебу“. У старој Грчкој је постојао обичај да се током великог славља у част Диониса парадира са бебом у плетеној корпици. Ово је узето као симбол духа плодности који сваке године регенерише тог бога.

Дионис (Бахус) је бог вина у чију част су Грци, а касније Римљани држали фестивал винских буради у месецу јануару и фебруару. Током данашњих празничних дана људи попију више алкохола него у било које друго доба године. Новогодишња ноћ се истиче по разузданим, дивљим и разблудним журкама. Дивљачки духови паганских светковина који углавном излазе из винских боца, и боца другог алкохолног пића, варају људе, иако они те празнике називају „хришћанским“.

Можда изгледа чудно, али номинални хришћански свет уздиже и практикује обичаје и дане паганског порекла које је заогрнуо у танак огртач имена која звуче „хришћански“. Можда сте и ви прихватили те залудне људске традиције а да никада нисте схватили да су оне паганске до сржи. „Узалуд ме поштују“ – рекао је Исус Христос – „учећи науке које су људске заповести“ и додао: „Укидате Божију заповест, да сачувате своје предање (традицију)“ (Јеванђеље по Марку 7:7, 9, 13).

Добри познаваоци историје признаће, ако их натерате, да су ти дани паганског порекла, али тврдоглаво одбијају да престану да их се придржавају. Бог је њихов Судија. Немојте да учините исту грешку као они.

Зашто је стари Израел отишао у ропство

Наш савремени свет је овековечио исте паганске светковине које Бог осуђује у Мојсијевим књигама. Фестивали паганштине, које су прихватили стари Израелци, постали су саставни део савременог друштва. Читајте у Другој књизи царевима 17:15-23 разлог због којег је Свевишњи Бог одвео стари Израел у ропство:

„И одбацише уредбе његове и завет његов, који учини с оцима њиховим, и сведочанства његова којима им сведочаше и ходише за ништавилом и посташе ништави, и за народима који бејаху око њих, за које им беше заповедио Господ да не чине као они. И оставише све заповести Господа Бога својега и начинише себи ливене ликове, два телета и лугове, и клањаше се свој војсци небеској (астрологија), и служише Валу (паганском богу сунца). И проводише синове своје и кћери своје кроз огањ (људске жртве) и даваше се на врачање и гатање и продаше се да чине зло пред Господом гневећи га“.

Израел је следио обичаје безбожних народа из свог окружења и то се завршило катастрофом. „Зато Господ поврже све семе Израелово и измучи их и предаде их у руке оних који их плене, докле их не одбаци од себе.“

Не називајте паганство хришћанством

Да ли помишљате да је Бог можда променио свој став у погледу компромиса са паганизмом? „Јер ја Господ не мењам се“, упозорава Господ у Књизи пророка Малахије 3:6. Иста изјава понавља се у посланици Јеврејима 13:8 у Новом завету. Говорећи израелском народу онда, то може да се односи на све који имају знање о Богу данас,  Свемогући Бог каже: „Ви дакле, доме Израелов, овако вели Господ, Господ: идите, служите сваки гадним боговима својим и надаље, кад нећете да ме слушате; али имена мојега светога не скврните више даровима својим и гадним боговима својим.“ (Књига пророка Језекиља 20:39).

Другим речима, Бог савременим хришћанима каже: „Будите пагани ако тако хоћете, али престаните да називате паганство хришћанством“.

Иста казна очекује сваки народ који данас оставља Божији закон откривен у Светом писму и окреће се обичајима паганских народа светкујући паганске дане у којима се служи паганским боговима. Да ли је заиста толико важно да ли ћете наставити да држите паганске обичаје као што је Нова година? Итекако! Бог каже да је важно!

И, шта сад?

Свемогући Бог прориче о коначном препороду вавилонске религије која ће васкрснути у великој сили пре него што Он прекрати несрећну Сотонину владавину на овој земљи.

Читајте Његово упозорење у Откривењу 18: „После овог видех другога анђела како силази са неба, који је имао велику власт, и земља би обасјана његовом славом. И повика снажним гласом говорећи: паде, паде велики Вавилон и поста демонско пребивалиште и склониште свих нечистих духова, и склониште свих нечистих птица, и склониште свих нечистих и мрских звери, јер су од страсног вина његовога разврата пили сви народи и цареви земаљски су с њим блудничили и трговци земаљски обогатише се од његове силне раскоши. И чух други глас са неба како говори: изиђите из њега, народе мој, да не будете учесници у његовим гресима и да не примите од његових зала!“

Новогодишња прослава започела је да се практикује у Вавилону пре 4.000 година, а данас скоро сваки народ на кугли земаљској следи овај обичај. Сотона је истински преварио сав свет (Откривење 12:9). Али Свемогући Бог је послао своје гласнике да упозоре тај исти свет – да вичу из свег грла, да се не устежу и да објаве народу његовом безакоња његова (Књига пророка Исаије 58:1).

Казна неће заувек остати да виси негде у ваздуху. Нека нам Бог помогне да послушамо ово упозорење и оставимо паганску праксу садашњег света.

Сами бирамо коме ћемо се приволети царству – царству Оца небеског, Створитеља и Спаситеља или царству лажних богова које ће завршити у језеру огњеном.

.

Извор: Србел

.

Advertisements

Information

This entry was posted on 10. јануара 2014. by in ДУХОВНА РИЗНИЦА.

Кретање

%d bloggers like this: