ВИЗИОНАРСКИ

А КАД ОКУПИ СЕ ЧОПОР МОЈ, БОЈТЕ СЕ ПСИ!

„Доба опорезивања“ – глобална подвала и крађа вашег новца

Читаоци мојих билтена знају да годинама већ трубим о плану стварања глобалног друштва сличног оном из филма „Игре глади“, што би се остварило, између осталог, тако да се новца и имовине лише чак и они који се тренутно сматрају добростојећима.

Нешто слично, на сраман се начин, догодило на Кипру кад је уведен преседан директне заплене новца штедиша како би се спасио банкарски систем који је хладно и прорачунато срушен још 2008., чиме су и створени предуслови за такву пљачку. А ових дана стиже још једна потврда да глобална банкарска пљачка и грабеж имовине само што нису започели.

 

Међународни монетарни фонд (ММФ) објавио је „Извештај о фискалном стању“ под насловом „Доба опорезивања“ у којем се, укратко, каже да је стање светске привреде толико лоше да се мора размишљати о повећању пореза и заплени имовине:

„Наглим пропадањем јавних финансија у многим земљама поновно је оживљено интересовање за „порез на имовину“ – једнократни порез на приватну имовину – као ванредне мере за поновну успоставу дужничке одрживости. Сматра се да такав порез – буде ли уведен пре неголи се појави могућност избегавања истог, а притом постоји уверење да се то никада неће поновити – не ремети понашање (а неки га могу сматрати праведним)… Услови за успех су веома добри, али се такође морају одвагати наспрам ризика алтернатива, што укључује одбацивање јавног дуга или његово надувавање и потпуну елиминацију. … Порезне стопе потребне за свођење јавног дуга на нивое пре кризе, штавише, прилично су велике: смањење стопа дуга на ниво с краја 2008. захтевало би (за узорак од 15 земаља еурозоне) порезну стопу од око 10 посто за домаћинства с позитивном нето имовином.“

Припази, штедишо

ММФ је ротшилдска творевина, утемељена преко Споразума из Бретон Вудса на крају Другог светског рата, када је уз тај глобални проблем понуђено „решење“ у виду новог економског поретка.

Ако ММФ позива да нешто треба учинити, тада је сценарио написала династија Ротшилд, а овде ММФ позива на „једнократни порез на приватну имовину“ (једнократни, како да не), што није ништа друго него крађа имовине становништва које није било одговорно за крах из 2008., по заповести оних који су за то били одговорни.

Ову пљачку ММФ описује и као порез на богатство, док су супербогати („глобална елита“) поспремили и склонили свој новац тамо где га се ММФ и органи власти не могу дочепати. Јер, забога, зашто би они који стоје иза ММФ-а користили ММФ да краду свој властити новац? Рачун ћемо платити ми остали.

Све је чешћи случај да банке краду имовину својих штедиша, а сада се планира да се то и озакони. Како? Тако да се искористи следећа, вештачки изазвана финансијска криза, где би се пропадајућим банкама и банкротираној држави омогућило да легално краду имовину становништва преко тзв. „bail-in“ санација (ситуација у којој ће банке прво санирати деоничари и повериоци, а тек потом држава), односно преко грабежа имовине.

Активисткиња за слободу и људска права и ауторка више књига Наоми Волф покренула је судску парницу против банке WaMu (која се прије звала Washington Mutual) зато што јој је, наводно, украла 300.000 долара с три рачуна, и то након што је банка престала да јој шаље месечне извештаје и блокирала јој приступ њеном интернет рачуну.

Ако је оно што Волф говори истина, тај поступак банке је незаконит – одатле и судска тужба – али такав поступак банке ММФ жели да претвори у уобичајену законску праксу сваки пут кад банка утврди да је запала у кризу с ликвидношћу. То би се тако наставило, све док се не буде имало шта украсти од било ког ко не спада у оних мање-од-један-посто унутар мреже привилегираних крвних лоза. У том тренутку друштво из филма „Игре глади“, уз ситан број мегабогатих којима као робови служе мегасиромашни, биће готова ствар.

Ерик Спрот и Шри Каргуткар, коментатори из финансијске рубрике у новинама, пишу:

„Пленидбом новца с рачуна штедиша веће централне банке зашле су тамо где се раније не би усудиле. Рубикон је пређен. Очекује се да ово, надаље, буде ‘образац’ за бављење ризичним, презадуженим банкама и земљама које их подупиру. По први пут од почетка кризе суочени смо с новом парадигмом или ‘обрасцем’ начина на који ће се веће централне банке позабавити слабостима у финансијском сектору. Док је стари образац укључивао тзв. ‘bailing out’, санацију банке кроз пребацивање ризика с корпорацијског сектора на порезног обвезника, нови образац позива на тзв. ‘bailing in’, санацију банке где ризик остаје унутар погођене институције науштрб деоничара, власника обвезница и на крају штедиша.“ (Види чланак „Caveat Depositor“ („Припази, штедишо“))

Банке немају новац

Све већем броју људи коначно постаје јасно да је страховити глобални крах неизбежан и да банке, у дослуху са својим владајућим структурама, све више отежавају људима да подижу свој новац. Информативни веб портал The Activist Post јавља да банка ЈPMorgan Chase забрањује телеграфске трансфере страним банкама и да онемогућава подизање готовине у износу од 50.000 долара и више – што чини и банка HSBC, а за њима ће следити и друге.

С обзиром да депоновањем новца у банку он постаје њена имовина, можете видети како је банкама једноставно узети оно што желе. Оне ионако држе само део депонованог „новца“, по принципу позајмица на бази делимичних резерви, што им омогућује да стварају новац ни из чега, под називом „кредит“. Кад би сви чији је новац теоретски у банци дошли да затворе своје рачуне врата би се залупила за пола сата јер банке новац у стварности немају. И без обзира на разне схеме банковних јамстава, укључујући и оне где гаранције даје држава, новца за подмирење јамства нема. Амерички истраживач Дав Ходгес пише:

„Federal Deposit Insurance Corporation (FDIC) има свега око 25 милијарди долара у свом фонду за осигурање депозита који, према закону, треба држати биланс једнак само 1,15% осигураних депозита. Кад би на видику, и веома близу, био банкарски колапс, банкстери вас о томе не би обавестили јер не би хтели да покрену навалу улагача (депозитара) на банке. Будући да је само 1,15% свих депозита осигурано од стране FDIC-а, ваш би новац био угрожен, а упозорена би била једино елита која би новац потајно пребацила на неко сигурније уточиште. Како то знам? Тако што сам, истражујући ову тему, открио да се управо то догађало с пребацивањем новца непосредно пре изливања нафте у Мексичком заливу. Како је утврђено, јутро уочи експлозије Goldman Sachs је издао ‘опцију продаје за повлаштене инсајдере’ у Transoceanu (власнику нафтне бушотине Deep Water Horizon), па је елита имала зајамчену деоничку стопу добити, док су сви други доживели финансијски потоп! То је неоспорни модел деловања светске елите.“

Главно оружје мреже илуминатских крвних лоза је банкарски систем, систем који су оне створиле и држе га под својом контролом. И зато се не морамо фокусирати на „појединачне“ банке – оне су тек нити наспрам целе мреже, или компјутерски терминали наспрам интернета. Оне настају и нестају, али банкарски систем који их надзире увек је ту, а догађајима управља управо он.

Након успоставе банкарског система и његове структуре, како би се извитоперило само стварање новца који је постао некакво фантазмагорично „богатство“ у форми „кредита“, господари новца дочепали су се и остатка система па су успоставили и структуре власти, корпорације, судове, медицину, „науку“, „образовање“, медије и тако даље.

Игра је намештена

Они који владају стварањем „новца“ владају и свиме што „новац“ може купити (види горе), а сада смо стигли до тачке у којој врло мало имовине није у рукама банкстера. У последњих 300 година, наиме, одвијало се невиђено пребацивање ресурса од већине мањини, преко манипулације „новцем“ који, уствари, не постоји.

Идеја је следећа: оно што је остало треба покупити преко санација типа „bail-ina“ (пљачке штедиша) и путем скидања имовине с приватних рачуна, а људи би се такође цедили као сунђери кроз повећање пореза у разним облицима и немали пораст цена основних потрепштина као што су храна и грејање, као и кроз резање или брисање чак и најнижих социјалних давања за сиромашне и незапослене.

У мојој најновијој књизи „Перцепцијска обмана“ („The Perception Deception“) описао сам како су цене хране вештачки повећане не би ли се још више измузли већ ионако стањени кућни буџети, често драматично, због учинака оркестрираног финансијског краха. Овог месеца у Великој Британији корпорације које се баве дистрибуцијом електричне енергије и гаса (и стварају огромне профите) најавиле су накарадна повећања цена својих услуга и до десет посто. За то не постоје никаква финансијска оправдања, али их не мора ни бити кад мреже које држе под контролом енергетске корпорације широм света држе под контролом и структуре власти које би их требале регулисати и побринути се да играју поштено. Где год се окренеш, игра је намештена.

У првој фази комунална подузећа која су некада била у државном власништву продају се (практично поклањају) приватним корпорацијама – од којих су многе у страном власништву како би биле дистанциране од земље у којој делују – а у другој, омогућује им се да повећавају цене како би још више расли нечувено високи профити и исплате деоничарима.

Током прве фазе држава – која би требала деловати у јавном интересу – лишена је контроле над комуналним подузећима, а током друге фазе отворен је још један фронт у рату против финансијског опстанка људи. Покојна британска премијерка Маргарет Тачер готово је боголика припадницима политичке деснице у Британији, због њене распродаје комуналних и других подузећа, али она је заправо покренула след поступака осмишљених с циљем да се украде њихова имовина ако нису део оних мање-од-један-посто.

Иста прича одвија се и у Сједињеним Државама и целом свету, где доходак пада, а трошкови основних животних потреба стално се повећавају, зато што глобална, мрачна клика води овај прорачунати грабеж имовине преко банкарског система, што сада диктира свакој држави на Земљи.

Сваким се даном план све више остварује, а скрива се иза наизглед случајних и појединачних догађаја који привидно немају никакве међусобне везе, док су, уствари, итекако повезани. У једном од прошлих билтена писао сам о начину на који је „прекид рада“ америчке владе служио интересима људи који желе да униште оно што је преостало од америчке привреде, а ове недеље је аутор Ед Клеин, бивши Newsweek-ов уредник тема из света и главни уредник часописа New York Times Magazine, рекао да је „прекид рада“ био намерно оркестриран.

Након разговора с више службеника Беле куће и бивших председничких саветника, Клеин је рекао да је цела ствар била унапред планирана од стране Валерије Џерет, Обамине садашње блиске саветнице. Политика тако функционише: властодршце боли брига за њен утецај на животе људи све док њен исход користи њиховим политичким циљевима.

Клеин је казао да је то направљено како би се добили гласови у изборима на пола мандата у 2014., окривљујући за Владин прекид рада републиканце због њиховог оспоравања Obamacare-a (Обамине реформе система здравствене заштите) и подизања плафона дуга, што је пут у слепу улицу, службено одговорну за обуставу активности државних тела која, пак, није утицала на политичке сталеже.

Пааа, да… то је заиста могао бити разлог на нивоу страначке политичке манипулације, али много дубљи разлог на много дубљем нивоу завере била је, између осталог, намера да се поткопа америчка привреда, а да Obamacare послужи за одвраћање пажње с највећег од свих проблема: катастрофалне нивое америчког националног дуга који се повећава из минута у минут.

Дејвид Ајк

Advertisements

Information

This entry was posted on 18. јануара 2014. by in ВЛАДАРИ ИЗ СЕНКЕ.

Кретање

%d bloggers like this: