ВИЗИОНАРСКИ

А КАД ОКУПИ СЕ ЧОПОР МОЈ, БОЈТЕ СЕ ПСИ!

Пројекат „Монарх“

Пројекат „Монарх је нелегални наставак контроверзног ЦИА-иног програма МК Ултра, чији је циљ одређена контрола ума над војним и цивилним становништвом.

У чему је његова контроверзност? Осим чињенице да је овакав начин манипулације законски забрањен, конкретан програм као ментални „окидач“ користи трауму, а као резултат настоји да створи „лутку на концу“. Такав начин повезане хипнозе и дресуре показао се одличним за тзв. „Sleeper Cell“ агенте спаваче који би се, ван њиховог знања, активирали на непријатељској територији. Иако многи аналитичари изражавају скепсу према том концепту и тврде како је све теорија завере, бројна сведочанства и докази са суђења говоре супротно.

Овај начин манипулације веже психологију, неурологију (НЛП) и окултна знања древних школа мистерија, чиме код циљане особе креира психолошке дијагнозе СРА („Сатанистичко“ ритуално жртвовање) и МПД (Вишеструки поремећај личности). Када би описали шта то практично значи, могли бисмо говорити о робовима који се скривају у једној особи под велом више различитих личности које одрађују различите послове, зависно од кондиционирања (циља манипулације). Такав принцип је заправо и својеврсни свети грал у војно-обавештајним круговима, јер једна особа може извести више различитих активности на терену под пуном хипнозом. Нама најпознатији примери су они из серијала „Никита“ и из ратних прича о супер-војницима који су зверства чинили под утицајем одређених опијата да се након свега не би сећали догађаја – чиме су постали идеални војници јер се избегава могуће сведочење и грижа савести.

Наравно, овакве технике не примењују се искључиво у војсци, већ постоје и бројни докази за манипулацију у секторима сексуалног робља, поп индустрије и пословног света. Овакве праксе у древној прошлости нису никакав изузетак. Уколико причамо о трауматским манипулацијама, први такви ритуали повезани с мучењем долазе још из старог Египта, који су везани и за одређене халуциногене биљке уз хипнозу. Такви принципи су се тада називали „црном магијом“, али проучавањем литературе јасно је о чему се, заправо, ради. Сличне примере видимо и на Хаитију у Вуду сеансама, као и широм света у дубоким медитативним стањима пре слања војника у ратове. Можемо рећи да се ради о стихијској пракси, без правог научног приступа, која је временом добила и традиционалну димензију.

Развој техника долази двадесетим веком, а први опсежни научни документи долазе из нацистичке Немачке и руку контроверзног доктора Јозефа Менгела. Трауматично кондиционирање обављано је на хиљадама људи у концентрационим логорима, а Менгеле је све студиозно записивао. „Анђео Смрти“ је обављао стотине експеримената на контроли ума, но документација је упркос великом броју сведочанстава нестала заједно с Трећим Рајхом. Многи сумњају да је само пребачена у САД с бројним нацистичким научницима у операцији „Paperclip“ („Спајалица“). ЦИА је преко ноћи почела тајни пројекат МК Ултра, а сублиминалну манипулацију ставила је ван закона.

Свирепост америчке политике најбоље се видела када је цели пројект изашао у медије. Педесетих и шездесетих година прошлог века бивши нацистички научници радили су експерименте на грађанима САД-а и Канаде чиме су доказивали ефикасност измене можданих функција, кондиционирање стресом и траумом, учинак психоделика и хемикалија, надраживање чула, дуготрајне изолације и потпуну контролу субјеката. Најпознатији примери су видео записи о насумичној имплементацији ЛСД-а у разне субјекте – од особља до менталних болесника – и посматрање њиховог деловања. Што је време више одмицало, прибегавало се радикалнијем приступу. Деца су тако излагана електрошоковима, системском злостављању и стварању траума.

Иако ће стручњаци разматрати да је МК Ултра за циљ имао тзв. „Гвантанамо“ политику извлачења података из државних непријатеља, многи историчари говоре о креацији „агената спавача“ и „манџуријског кандидата“. Дефиниција тог појма је „кртица или агент спавач који је убачен у организацију или заједницу с циљем шпијунирања, саботаже и неке друге субверзивне активности које он сам уопште није свестан, односно за коју је ‘програмиран’ прањем мозга, хипнозом и на сличне начине“. Након великог скандала и јавног разоткривања, пројект ове природе одлази у тајни мод. Проблематика свега је што ЦИА никада није у потпуности признала обим операције, због чега је одређеним пацијентима било изузетно тешко одрадити „депрограмирање“ у санаторијумима.

Чак је и примитивно кондиционирање које одрађују разни „владари“ у свету сексуалног робља или шверца наркотицима у пракси показало колико је снажна могућност трауматичног програмирања. Нешто слично можемо видети и у сектору поп индустрије где су многи певачи доживели потпуне психичке сломове. Начин потпуног „огугљавања“ на све спољне надражаје најприметљивији је у породицама с дугом историјом сексуалног злостављања и управо тај „рецепт“ је и кључ Пројекта Монарх.

Докторка Елен П. Лектер је у књизи „The Relationship Between Mind Control Programming and Ritual Abuse“ навела читав низ интригантних конотација везаних за „прање“ мозга. „Контрола ума базирана на трауми заправо је системска тортура којој је циљ блокада жртвиног свесног приступа нечему кроз разне трауме (бол, дрога, илузија, хипноза…) и стварање сугестије, кондиционирања и имплементације мисли, наредби и перцепција у подсвест особе. Често се стварају и читаве нове личности унутар особе, чији је задатак да обавља несвесне и програмиране чинове“. Како препознати програмирану особу? Путем чудне концентрисаности на разговор налик роботској – с репетитивним и несмисленим изјавама, по ритуалном понашању, чудним и плашљивим реакцијама на одређене симулације, узбуђеност приликом телефонских позива и учесталим тиковима.

Сам назив Пројекат Монарх дугује врсти лептира званој Монарх. „Лептир Монарх (Danaus plexippus) велики је лептир (распон крила од 89 до 102 мм) из породице шаренаца, основна боја крила је наранџаста. Задња крила су нешто светлија па се на њима истичу тамна ребра. Женке имају тамније „вене“ на својим крилима, док мужјаци имају тамну тачку на средишту задњих крила, тзв. androconium, из којег се испуштају феромони. Мужјаци су такође и нешто крупнији’, каже Википедија. Наравно, лептир животни циклус започиње као гусеница (неразвијени потенцијал), прелази у лутку (програмирање) и на крају постаје лептир (роб). Из тог разлога, Пројекат Монарх увек представља симбол лептира. Та врста лептира посебна је што знање о властитом месту метаморфозе преноси генетски на следеће генерације, што је ту врсту увек стављало у положај симбола тајних друштава.

Бројни „звиждачи“ учестовали су кроз сопствена сведочанства у генерисању чак тридесет тачака трауматичног „прања“ мозга. Занимљиво, 75% свих „робова“ су жене због своје високе толеранције на бол и лакше менталне блокаде. Можемо и набројати тих тридесет тачака, које су објављене у тексту на порталу Vigilant Citizen:

 .1. Злостављање и тортура
 .2. Заробљеност у кутијама, кавезима…
3. Спутаност ужадима, ланцима, лисицама…
 .4. Симулација утапања
5. Екстремне врућине и хладноће
 .6. Надраживање горњих слојева коже
7. „Вртуљак“
..8. Излагање стробоскопу
 .9. Електрошокови
10. Присилна конзумација крви, урина, излучевина…
11. Обешеност за ноге
12. Изгладњивање и дехидрација
13. Насилни поремећај сна
14. Дизање телесног притиска
15. Надраживање чула
16. Излагање наркотицима
17. Интравенозни унос токсичних хемикалија
18. Дислоцирање удова
19. Стварање страха помоћу паука, змија…
20. НДЕ искуства уз оживљавања
22. Присилно сведочење силовањима и жртвовањима
23. Ропство господару
24. Вештачка трудноћа уз касније абортирање
25. Духовно злостављање уз симулацију опседнутости
26. Напад на религијске догме
27. Претварање доброг у лоше, црног у бело
28. Непотребне операције и унос страних тела у организам
29. Насилништво према вољеним и блиским особама
30. Стварање виртуалне стварности

„Полазна тачка Пројекта Монарх је стварање различитих личности или делова личности званих „алтери“ који по програму могу преузимати тело субјекта. Зидови амнезије стварају се смишљеним траумама које представљају заштитни зид прикривеним личностима. На тај начин се осигурава спољна“ завеса“ субјеката који на површини могу бити породични људи и хришћани, а изнутра сатанистички предатори“, сматра аутор Фриц Спрингмејер. Из свих наведених разлога изузетно је тешко кроз психијатријско вештачење разликовати поремећај личности од контроле ума.

Како се активирају такви „агенти спавачи“? Врло једноставно, путем „окидача“ за одређену личност кроз симболе, концепте или кључне речи. Најкоришћенији примери у МК Ултра програму били су симболи бесконачне петље, паукова мрежа, разбијено огледало, маске, лавиринти, лептири, пешчани сатови итд.

Многи аутори тврде како би се кондиционирање могло спровести и на читавом становништву кроз циљане групе. Такву могућност најлакше је остварити путем комбинације неуролингвистичког програмирања (НЛП) и сублиминалних сугестија, а „окидачи“ би били симболи пласирани кроз поп културу. Како су одрасли већ формиране личности, најбоља циљана група била би деца. Теоретичари завера као полигон овакве праксе истичу Дизни продукцију, а пример сложене манипулације дефинитивно су филмови попут „Чаробњака из Оза“, „Алисе у Земљи Чуда“, „Пинокија“ и „Успаване лепотице“, сматра аутор с Vigilant Citizen портала.

Ратко Мартиновић

Извор: Блог „Сублиминалне поруке“

Advertisements

Information

This entry was posted on 23. јануара 2014. by in ВЛАДАРИ ИЗ СЕНКЕ.

Кретање

%d bloggers like this: