ВИЗИОНАРСКИ

А КАД ОКУПИ СЕ ЧОПОР МОЈ, БОЈТЕ СЕ ПСИ!

Псеудохришћанство и „Ера Водолије“

По мери раста поштовања Православља на Западу њуејџери су, у пригодно време, почели да у свој букет убацују и Православну симболику. За следбенике „New Age”-а на Западу, Православље је нешто далеко, узвишено, мистично, јарко блиставо, узноси изнад облака тамјана – и све то слично је езотеријском ритуализму.

 

Њихови интелектуалци веома воле да се позивају на такве значајне, “једномислене са њима”, како они говоре, Православне, као Владимир Соловјев, Андреј Бели, Вјачеслав Иванов, Лав Шестов, “маг” Серафим Саровски и други.

Интересантно да из целог тог списка, осим, наравно, Преподобног Серафима, можда је само Соловјева могуће назвати православним. Андреј Бели је био антропософ, Вјачеслав Иванов после окултних занимања, завршио је свој живот као католик, а Шестов и уопште није био хришћанин.

Отаџбински „њуејџери“ воле да се позивају и на Преподобног Сергија Радоњешког; позната православна књига „Казивања боготражитеља своме духовном оцу“ почела је да задобија велику популарност и на Западу.

То је настало после изласка у свет приче Селинџера „Френи и Зои“, где се говори о америчкој девојци, која је прочитала „Казивања“ и почела да практикује Исусову молитву. Савршено неправилно схватајући и тумачећи ту духовну књигу, следбеници „New Age”-а су за себе открили „интересантну медитативну технику”, којом се занимају дан након источне медитације, а затим шаманистичким екстатичним подвигом.

Развиће у себи „Христосвести“, ка којој њуејџери призивају, красноречиво се описује у једној од њихових публикација, која се зове „Очекујте чуда“ [1]. Ту је описан случај неке Линде Гудман, која говори, како је била једном приликом у броју хотела и одједном је открила на вратима човека са источним турбаном. Она га је позвала код себе и они су дуго водили озбиљан разговор. Непознати човек јој је открио много дубоких истина, посебно, предсказао јој је шта ће радити у убудућности, а потом, исто тако чудно, као што се и јавио, нестао је из собе. Касније је она пронашла малу визит карту, на којој је било написано „Очекуј чуда!“. Гудманова је написала целу књигу о томе, под називом „Звездани знаци“ (Linda Goodman: “Star Signs”).

Чудеса нису чекала да се појаве: на крају крајева је изашла и књига овог покрета: “A course in Miracles” Helen Schucman. Она је написала бестселер и за две године је продано више од 300 хиљада примерака. Аутор књиге Хелен Шукман, психолог из Њујорка, тврди, да је књига написана у стварности самим „Исусом Христом“, а да је она само канал, кроз који је та књига диктирана.

У књизи се максимално користе хришћански изрази: „Христос“, „Свети Дух“, „искупљење“, итд. Али ништа заједничко, осим тих израза, књига са Хришћанством нема. Она је почела да је пише у 60-ој години, када је њен колега, такође психолог, потврдио да гласови које чује унутар себе – то није шизофренија, већ знак високе духовне надарености и да је она дужна да их слуша, пратити њихова упутства и почети да пише, то што они диктирају.

У књизи има око 1200 страна, које је аутор поделила на три дела: први – сопствени текст, други – радна свеска, трећи – упутство за учитеља. Садржај овог опширног дела – типична философија „New Age“-а: истина је у томе, да смо ми неодвојиви од Бога и једни од других; у стварности колективна свест свих људи у прошлости, садашњости и будућности позната је као синовство, сви ми – смо синови Божији.

Прецизније је рећи: сви ми – Син Божији, тако по мишљењу аутора ове књиге: „на крају крајева нема никакве разлике између мене и вас.“ [2]

Друга књига из броја сличних – написана од Еве Даулинг (Eva Dowling): „Јеванђеље Исуса Христа – Доба Водолије“. Сама Ева уверава да је аутор ове књиге – неки „channeler“ из Охаја, кога она назива „Леви“ и који је, тобож, добио садржај ове књиге од анђела 1922. године.

У књизи има 170 глава о животу Исуса Христа, пре свега о Његовом „путовању“ у Индији, куда је Он ишао, да би добио образовање код индијских гуруа (то је омиљена мисао њуејџера). Тамо има глава и о томе, како је Исус потврдио теорију реинкарнације, зато што је он сусрео групу лутајућих музичара, који су тако прекрасно играли и певали на својим инструментима, да се људи то називали чудом.

„Исус“ пише: „Схватио сам, да то није чудо, зато што се у једном животу не може научити да се влада тако својим инструментима и својим гласовима. Зато је јасно, да су они вежбали током мноштва живота, док на крају нису дошли до таквог савршенства“[3]

Професор Александар Дворкин
Из књиге: „Сектоведение. Тоталитарные секты. Опыт систематического исследования“


[1] Saul Cindy. Expect A Miracle // Phenome NEWS. 1988. April. P. 2

[2] Pitfalls of A Coursein Miracles // Gnosis: A Journal of the Western Inner Traditions. Fall 1987. P. 17

[3] Levi. Aquarian Gospel of Jesus. Los Angeles. 1970. P. 76

Advertisements

Information

This entry was posted on 29. јануара 2014. by in ДУХОВНА РИЗНИЦА.

Кретање

%d bloggers like this: