ВИЗИОНАРСКИ

А КАД ОКУПИ СЕ ЧОПОР МОЈ, БОЈТЕ СЕ ПСИ!

Злочиначке ноте

„Три месеца најављиван концерт сплитске певачице Дорис Драговић у Комбанк арени у Београду одржан је на сам дан Светог Трифуна – пред празним трибинама, упркос вишедневном уверавању да су све карте распродате и да ће ова експонирана Хрватица наступити у највећој дворани у овом делу Европе, испуњеној до последњег места. Једини гледалац концерта био је музички критичар РТВ Б92, будући да је све остале карте анонимно лице – откупило.“

Ако вам се ово чини невероватним, у праву сте, а свака сличност ове измишљене ситуације са једним светским догађајем из давне прошлости у вези са врхунским пијанистом, чије су музицирање управо на истоветан начин бојкотовали због његовог свирања фашистима – намерна је.

И врло експлицитно показује како се свака врста уљеза може елегантно и са стилом поставити тамо где му је место.

1798518_10201940083156213_2115829468_n

У случају гостовања „певачких часница хрватског пролећа“, Терезе, па Јосипе, а сада и Дорис, међу Србима и Београђанима није се ни поставило као могућност помињано елегантно решење примењено на славном пијанисти – омогућило им је да узму оно због чега су дошле, али им нећемо указати ни елементарно поштовање, будући да га не заслужују.

У Београду и Србији је супротно – Срби се саплићу трчећи у сусрет онима који су их вређали, понижавали, богами учествујући и у њиховој ликвидацији, а уместо тога разговарају о музици затрпавајући сопствено нечовештво.

Тако је и са Дорис, која ће у свести Срба протераних из Хрватске и оних који немају кратко памћење остати урезана као домољупка чији је супруг био командант сплитске Лоре, злогласног затвора током грађанског рата 90-их у коме су мучени и ликвидирани заточени Срби, Хрватица која је била блиска оцу нације Фрањи Туђману чак и кад се овај упокојио, родољупка која је током помињаног рата наводно одговорна за смрт 11 бораца српских снага надомак Петриње…

Замашна ратна биографија за једну певачицу да би је ико частан и праведан уопште слушао, а камоли несрећни Срби који пате од две бољке – нити се интересују за историју и чињенице, како би се правилно опредељивали, нити могу да се излече од потребе да са хрватским комшијама изграђују братство и јединство на своју штету, ма колико их то глава коштало.

Отуда су у Београду већ угостили егзалтирану и декинтирану Терезу, исфолирану и декинтирану Јосипу, са најавом репризе, и најзад у најави декинтирану и бескрупулозну Дорис. Постоји опасност да се српска јавност претерано бави овим нежељеним гошћама, иако је за Србију једино и право питање – какви су то људи у Србији, гости на концертима набеђених звезда, које ни у својим земљама нису у стању да окупе публику и зараде, а заборављају њихову личну улогу и ангажман у антисрпској ратној и поратној кампањи, истеривању Срба из Хрватске и њиховом доприносу и подршци тамошњој политици да се ови никада више и не врате.

Не изгледа ли блесаво да данас широм Хрватске разбијају ћириличне табле, скандирају усташко не српском писму, а да се у Београду хрватске певачице примају широког срца и уз каваљерство као да смо пијани Американци.

Овакво понашање једног дела српске јавности логично се надовезује на снисходљиву и капитулантску политику актуелне власти, чији главни актери оличени у председнику Николићу и првом потпредседнику српске владе Александру Вучићу јавно траже и очекују наводну помоћ од Хрватске у евроинтеграцијама, општу љубав, билатералну сарадњу и томе слично, иако нас је живот на релацији Београд-Загреб више пута оштро демантовао.

У том очају да се достојанствена Србија супротстави даљем понижавању, посебно са учешћем хрватских актера, што нам је наслеђе још од Броза, могу се ових дана чути различити предлози за спречавање да нам Дорис запева у Београду. Али без наде да се промени свест оних који једва чекају да је чују. Пре ће бити да се мења свест оних других Срба.

Др Радивоје Петровић

Извор: Vesti ONLINE

Advertisements

Information

This entry was posted on 8. фебруара 2014. by in СЛОБОДНА СРБИЈА.

Кретање

%d bloggers like this: