ВИЗИОНАРСКИ

А КАД ОКУПИ СЕ ЧОПОР МОЈ, БОЈТЕ СЕ ПСИ!

„Обојена револуција“ против Републике Српске

„Обојена револуција“ која се већ преко годину дана у Босни очекује најзад је почела. Али фундаментална  чињеница која се мора истаћи је то да, насупрот очекивањима аналитичара, „промена режима“ није  предвиђена само за Републику Српску. У току је пуч на територији целе државе, који ће обухватити и Федерацију БиХ и Републику Српску.

Ово је врло значајна чињеница зато што сугерише да западне обавештајне службе и, подразумева се, њихове владе желе да очисте политички терен у читавој земљи. План је да се растуће незадовољство друштвеним приликама – за које има више него довољно оправдања – искористи за изазивање општег хаоса. Тај хаос, и илузија „бољег живота“ коју ће западни медији и пропагандни центри подстицати у свести широке јавности, затим ће бити искоришћени да би се инсталирала нова екипа марионета, не само на ентитетском већ и на централном нивоу.

Основни циљ и даље остаје скидање са власти председника Милорада Додика и пресецање независне политике коју он води у Републици Српској, да би се у Бањалуци на његово место поставио колаборационистички тим који ће омогућити утапање аутономног српског ентитета у централизовану босанску државу. Даљи циљеви су увођење целовите Босне и Херцеговине у НАТО пакт и њено потпуно уклапање у западне евроатлантске структуре. По важећем уставу, то није могуће без сагласности владе Републике Српске. Зато је први корак да се таква кооперативна влада доведе на власт. Убрзо, данашњи протекторат – који ту и тамо, у скромној мери, ужива локалну аутономију – претвориће се у колонију под потпуном контролом Запада.

Протестанти у Босни, као и у Кијеву, мотивисани су илузијом да само треба да „отерају неваљалце“ да би постигли магловито замишљени и нимало јасно одређени „бољи живот“. Међутим, то се неће догодити никада ако ће посао бити поверен марионетама које жели да инсталира Запад. Као што смо видели у Украјини, у овом тренутку само Русија има материјални капацитет да допринесе побољшању њиховог животног стандарда. Европска унија је јасно ставила до знања да не располаже средствима која би омогућила реконструкцију Украјине, мада, наравно, располаже довољном сићом да плати за услуге уличних руља. Оно што важи за Украјину, важи и за Босну и Републику Српску.

Нереди који се распламсавају, и који су пре неколико дана почели у Федерацији БиХ у Тузли, а одатле се шире на Сарајево у друге градске центре у Федерацији, обележени су од самог почетка коришћењем крајњег насиља са стране демонстраната. Пошто се операција „промене режима“ генерално оркестрира у складу са сценаријем „ненасилног отпора“ који је зацртао Џин Шарп, може да делује помало чудно да се у Босни ненасилна фаза бесцеремонијално прескаче. У почетној фази, уобичајени образац „провокација – ескалација,“ напротив, предвиђа навођење органа власти да нападају мирне протестанте да би се оруђа преврата могла приказати као невине жртве. Међутим, у овом случају западни диригенти су можда нестрпљиви да без одлагања заврше посао у обе таргетиране земље, у Украјини и Босни и Херцеговини. Можда су зато донели одлуку да убрзају процес инсталирања својих марионета, док је још могуће одржавати илузију „бољег живота“ под патронатом Запада и пре него што разочаравајућа вест о дубокој кризи у којој су западне земље заглибљене не допре до узнемирених маса на Истоку.

Начин како се руководи побуном у Босни и Херцеговини сажето је представљен на слици која се може видети на једном од интернет сајтова што подржавају опозициону мрежу:

Ова сугестивна слика показује најмање три ствари. Прво, ниво уличне агресивности коју практикују демонстранти, што укључује и паљење аутомобилских гума. Друго, стари, познати симбол „Отпора“, стиснута песница, који карактерише све операције ове врсте, од прве успешно изведене обојене револуције под западним руководством у Београду у октобру 2000. године, што убедљиво указује на покретачку снагу иза догађаја који су у току. Најзад, донекле депласирани текст на енглеском језику, на наводно босанској плакати. То је јасан лапсус који ће несумњиво с временом морати да буде отклоњен зато што врло тачно открива ко се налази иза целе шараде.

Поред овога, присутни су и сви остали класични показатељи операције у стилу Џина Шарпа. Инфраструктура за промену режима, коју западни специјалисти у Босни већ две године стрпљиво изграђују, најзад је добила сигнал да се активира. Сада смо сведоци деловања одлично увезане мреже која прекрива Федерацију и Републику Српску и која удружено делује на постизању идентичних циљева, уз коришћење свих расположивих справа савремене технологије. Демагогија је прикладно магловита и бави се неодређеним циљевима, као „поштовање права“ и „боље сутра,“ што несумњиво ужива широку подршку у Босни као што би „зауставити нуклеарно зрачење“ вероватно било врло популарна крилатица у Фукушими. Али зачудо, конкретне политичке мере које би погодовале остварењу ових узвишених идеала нико од бунтовника не нуди. Међутим, позив полицајцима да се придруже демонстрантима је преузет право из Шарповог приручника. Анонимни организатори нереда у Тузли се представљају под акронимом „УДАР“, што очигледно евоцира назив политичке организације Виталија Кличка у Украјини.

Власти у оба босанскохерцеговачка ентитета су очигледно неспремне да се суоче са судбином која им се спрема. У Федерацији, муслимански политичари су досадашњу тактичку подршку Запада будаласто протумачили као трајну гаранцију, чинећи исту грешку у коју је упао египатски председник Мубарак пре њих, сматрајући свој положај безбедним док су у Сједињеним Државама активисти „Покрета 6. април“ били обучавани да га свргну.

У Републици Српској, не само да је владајућа коалиција пропустила да донесе благовремену процену ситуације и да предузме ефикасне противмере, већ је и опозиција изгледа направила погрешан прорачун. Вође опозиције ће се, можда, једног дана пробудити и тада ће схватити да су и њих западни ментори изиграли са искључивим циљем да их искористе за подривање председника Додика, али да ће једна потпуно нова екипа протежеа, коју је Запад дискретно истренирао, бити уместо њих инсталирана на власт.

Стефан Каргановић  

Извор: НСПМ

Advertisements

Information

This entry was posted on 8. фебруара 2014. by in СЛОБОДНА СРБИЈА.

Кретање

%d bloggers like this: