ВИЗИОНАРСКИ

А КАД ОКУПИ СЕ ЧОПОР МОЈ, БОЈТЕ СЕ ПСИ!

Робови су вечни

“Кад би људи знали колико мало памети управља светом, умрли би од страха” (Иво Андрић)

Генерално гледано, рекли бисмо да је робовласничко друштво нешто што смо давно оставили иза себе градећи и стварајући радне заједнице базиране на демократији, једнакости и равноправности као водећим идејама данашњице. Међутим ова, требало би историјска појава, још увек попут корова нагриза глобалну друштвену средину само овог пута под другим именом и вештом маском којом се прикрива један те исти проблем.

Бити роб то не значи бити окован ланцима или укљештен тешким камењем, него то значи имати свест која пристаје на ропство, мири се с њим, идентификује се с њим, или га се просто плаши и – не види га.

Глобална пљачка и стављање злата, природних ресурса, науке и високих технологија под контролу малог броја људи у последњих стотину година узела је такве размере, да већ и просечно интелигентни људи схватају да су само обично робље које се замајава којекаквим медијским и политичким причама о “људским правима”, “слободама” и “демократији”.

Данас човечанство безнадежно иде у бездан, куда га вуку представници већ глобалне и светске елите; то више нису просто САД као посебна земља – то су представници финансијског глобалног капитала, светске финансијске олигархије, која у суштини данас чини светску владу, игноришући све законе демократије. У стратегији стварања новог светског поретка битно место имају Светска банка и Међународни монетарни фонд. Ове две најмоћније светске институције у сфери капитала добиле су такву снагу да битно утичу на глобална економска, па и политичка кретања у савременом свету. Без њиховог присуства и учешћа не може се више ни замислити скоро ни једна национална економија. Међународни финансијски капитал увукао је у своју мрежу стотине земаља у свету, чинећи их зависним, политички послушним, несамосталним и често без свог стварног суверенитета.

Људи који подржавају систем ропства, свакодневно живе тако да преживљавају из дана у дан, на начин да су зависни о систему (везани бесконачним кредитима, рачунима, режијама, зајмовима, дуговима), обавезни одлазити на посао, радити напорне задатке, исцрпљујуће послове, за мизерне плате, у служби своје фашистичке државе. Попут зомбија живи се из дана у дан и нема никакве назнаке за боље сутра. Они не желе људе, њима требају зомбији и радна снага.

Савремени роб живи у заблудама. Убеђен је да је слободан у одлучивању и да има могућности да бира. Нажалост, то је велика обмана. Рецимо, веровање да у САД влада демократија и слобода и да амерички савремени роб о нечему одлучује велика је заблуда. У Америци постоји једнопартијски политички систем који има две главе на истом тоталитарном телу. Да ли гласате за републиканце или демократе потпуно је неважно, јер амерички робови увек гласају за исте људе. Када скинете ту демократску шарену лажу о слободама и правима савременога човека, остаје огољен тоталитарни систем који се заснива на дилетантизму, дебилизму.

Дебилизам савременог друштва се најбоље види уколико укључите телевизор и почнете да листате стотине истих канала који вам је приредио Велики брат. Све су то, заправо, исти канали који шире простаклук, примитивизам и перверзије којих би се нормалан и цивилизован човек стидео да се није развила цивилизација у којој стид не постоји. Сами смо себи загорчали живот, јер смо недоследни и неморални. Свели смо живот на новац. Љубав на секс. Човека на физички изглед. И онда се питамо зашто смо несрећни.

Ми смо робови наших Влада. Медији и корпорације владају овим тобоже слободним светом у којем већина умишља да зна све и да виде све, а заправо су слепи послушници телевизије, потрошачи и пуке бројке. Време је за буђење!

Извор: the Balkans Chronicles

Advertisements

Information

This entry was posted on 8. фебруара 2014. by in ВЛАДАРИ ИЗ СЕНКЕ.

Кретање

%d bloggers like this: