ВИЗИОНАРСКИ

А КАД ОКУПИ СЕ ЧОПОР МОЈ, БОЈТЕ СЕ ПСИ!

Православни одговор савременом човеку

Суочени са застрашујућом представом као што је Орвелова, ко или шта нас може заштити од манипулације, од духовног пустошења од једне антихришћанске теократије? Правилно схваћено, Православље има одговоре на основна питања савременог човека, питања о стварности постојања, стварности појединачне личности, питања о томе ко је човек и шта је његово место у свету. Сваки човек постоји у стању напетости – било да то зна или не – док не досегне до решења ових питања.

У основи постоје две алтернативе: или је ту личан почетак свему, тј. постоји врло стваран и лични Бог Који је све створио; или свет дугује своје стварање случајности, у ком случају не може постојати било каквог општег смисла, смисла било чему.

Историјски Хришћански одговор окреће се питању: Ко је Бог?

Пре времена, пре стварања Бог је постојао у Три Лица Свете Тројице. У Светој Тројици је била љубав, било је општење. Према томе, када је Бог створио човека по Својој слици, личност и стварност постојања били су својствени дару људског живота.

Темељ за веровање у ово, је Хришћанска вера у Божје откровење да је Он говорио истину, што се тиче Њега и што се тиче човека и стварања. То подржава јединство знања и разумевања, о томе шта се дешава у свету око нас. Као што је Бог реалан, такође је и Његово створење стварно; ми смо стварни људи, јединствени појединци који не губе своју јединственост чак ни у смрти. Имамо могућност познања стварне љубави, комуницирајући са Богом и са нашим ближњим. Ово становиште личности, јединствености је потпуно Хришћанско схватање, неподељено са другим религијама. Неко не може рећи да су све религије у основи исте, када постоји неслагање у основном схватању Бога.

Од свега што је речено, јасно је да постоји основна неускладивост између мисли савременог века и историјског Православног Хришћанства. Човек није ограничен; он није случајни скуп молекула негде у ланцу еволуције; Човек је јединствен, створен по слици Божијој и обдарен слободном вољом. Штавише, Хришћанство је основано на апсолутима, оно је укорењено у стварности, не у неким романтичним мишљењима.

Христос јесте устао из мртвих.

Ако не можемо рећи ово са сигурношћу, нема сврхе да се називамо Хришћанима. У подручју морала, Хришћанство врло јасно говори да је свет обележен злом и да је човек грешан; његов избор дела има смисао; добра дела угађају Богу, док лоша дела воде до кривице и потребе за очишћењем кроз покајање. Ово је потпуно различито од савременог схватања, које тврди да су дела морално бесмислена и према томе кривица не постоји. Ако се не држимо чврсто ових апсолута Хришћанства, ако тражимо да их ускладимо са савременим начином мишљења, ми себе варамо.

Иако се слика света овог века представљена овде, показује мрачна, ми не би требали да будемо обесхрабрени. Наша нада за будућност се не темељи на очигледности промене на боље у људском роду; наша нада почива на стварности да је Христос устао из мртвих. И то је та нада, та стварност коју ми морамо покушати да пренесемо овом умирућем, очајном свету.

Свуда око нас су деца Хришћана, која су изгубљена за историјско, Истинито Хришћанство. Ми смо их можда окружили прелепим црквама и иконама, али смо их оставили голе, лице у лице са новим веком. Да не би била прогутана од света, морамо их снабдети оклопом вере, тј. чврстим, постојаним и сигурним знањем да је Христос устао из мртвих. Он је наш живот и спасење и Он је победио свет.

Свештеник Алексеј Јанг

Из предавања: „Питање опстанка“

Advertisements

Information

This entry was posted on 9. фебруара 2014. by in ДУХОВНА РИЗНИЦА.

Кретање

%d bloggers like this: