ВИЗИОНАРСКИ

А КАД ОКУПИ СЕ ЧОПОР МОЈ, БОЈТЕ СЕ ПСИ!

Глобалистички катанац за душе

Глобализам је новосветска замка за наивне, јер већ у свом имену моћи и ауторитарности, крије у себи најопаснији отров а то је ментална глоба, роварење по нашим истумбаним животима, преваспитавање и непрестана едукација малих народа.

Зато је он и гробаризам, јер на страхотама, неизвесности, безнађу, бестидно дозиђује своју Кулу моћника, користећи као најпогоднији материјал истрошене људске животе.

Babylon-2

Глобализам је нека врста арогантне идеологије која даноноћно исцртава мапе света у новомондијалистичком устројству хаоса. Користећи сликопојке и емотивни лажихуманизам, преко наговорених медија вешто и подмукло отварају просторе радозналости, и тако КАТАНЧЕ ДУШУ. Под видом бриге, ти нови политфилософи, „хигијеничари душа“, зидају свет као своју прћију, по свом нахођењу, уобразиљи, болесним нагонима, руководећи се само користољубљем и невероватном манипулацијом.

Изазивајући апокалиптичну јаву, свађају мале народе и народиће и с времена на време, ради забаве, испоручују ратни арсенал, „из беса“, разарајући не само животе већ и душе, држећи нас на узици слаткоречивих демократија и „НЕСПАВЉИВИХ ВРЕБАОНИЦА“ .

У свом зауму до највулгарније приземности тргују и гомилају капитал, измишљају догађаје и државе и из својих лабораторија, производе хистерију, страх, глад, поплаве, земљотресе, вирусе, истовремено чистећи немилосрдно терене за нове експерименте голоизма, без имало стида.

Проницљиви Достојевски је разоткрио све бесмислице новог (а тако старог) светског поретка у сјајном тексту „Легенда о великом инквизитору“, јер педантни инквизитор као меру свега не узима човека, већ раздуховљену ствар, која је само бројка и ништа више, шрафчић, статистичка грешка.

Глобализам хоће да уруши Бога, хоће да је Бог. Као да одзвања препраним главама: „Нема Бога, шта ће Вам Бог. Ми смо практичнији. Чим нисте видели Бога, значи да га нема. Гледајте својим очима ову јаву. Ако сте гладни нахранићемо вас, ако сте жедни пијте наша освежавајућа пића, слободно користите наше дроге.

Наша технолошка виртуелна империја ослобађа вас савести, то је само баласт. Плутајте немилице, несавесно, али одано, морима неслућених информација, дотакните све галаксије.“

Речи које изговара инквизитор: „Зашто си дошао да нам сметаш?“ и данас осликавају исту нељудску и небожју, изрежирану драму са демонским епилогом.

Не слобода, већ наређена слобода, само дозвољена количина слободе је мерило и улазница у новогробарску Кулу. „Добро је оно што ја кажем да је добро, јер ја сам ваш видљиви бог. Погледајте ту трпезу иждеравања и повиновања. Моје су категорије практичније, додирљивије, заводљивије. Поредак не трпи другост, самосвојност, само једнообличје.“

Глобализам раздушјем гради овај свет и бетонира терен за коначну Лаж, са одученим појединцем, уморном карикатуром.

Али мисао сенке никада не може заменити осунчану мисао, највећу мисао што је икада стала у људску главу а то је мисао о Богу. Без ње свет је ништа, обична крпежна ћутлина.

Све велике идеологије без мере човечног и божаственог, имају заједнички именитељ а то је да су биле .

У пешчаништу безума, ниједна кула, па ни глобалистичка није опстала, нити ће опстати .

Глобализам у својој нападној технолошкој инвазији, путем масовних комуникација, кроз интернетско зависно коришћење, износи на тобожњи послужавник сет свакаквих слобода и демоктратских ђаконија.

Глобализам или интернетософија, као један софистицирани и подмукло осмишљени патент новог светског поретка, није ништа друго него црпилиште и тлачиште интелектуалне својине других, којима се стално шапућу придике уз демократије, прећуткујући да од света жели да направи склепану скаламерију праве духовне депоније, где ће новац бити једино име а глад самлевених, убогаљених, избомбардованих народа одзив. Појединац усићен вулгарном и популистичком јефтиноћом, раздуховљен до непрепознавања, улази попут пустине у компјутер као у своју гробницу, у 21. век, ужасације и клизавости, јер како каже наш мудри митрополит Амфилохије: „у дубинској кризи свог самосазнања, много дубљој него ми то мислимо.“

Али ми више и не мислимо, други мисле за нас .

А ми умисилили да смо живи.

.

Мр Слободан М. Чуровић Апис
Подгорица, март 2014.

Извор: Магацин

Advertisements

Information

This entry was posted on 14. марта 2014. by in ВЛАДАРИ ИЗ СЕНКЕ.

Кретање

%d bloggers like this: