ВИЗИОНАРСКИ

А КАД ОКУПИ СЕ ЧОПОР МОЈ, БОЈТЕ СЕ ПСИ!

Беранска декларација

Пред нама је пресудна борба, која се неће водити само мастилом и причама, већ сузама и крвљу, у којој ће бити потребно да будемо спремни на жртву Лазареву, Милошеву и других Србских ратника и мученика који живе вечно, да се угледамо на Немањиће који нису били само побожни и мудри владари, већ и ратници на гласу. То је борба да се сачува света прошлост-идентитет, борба за садашњост достојна прошлости и борба за будућност достојна вечности. А ко год се за то бори, ако и умре живеће, ако и погине победиће, поручио нам је Св. Николај Србски. 

Уочи бурних дешавања која нас очекују у наредном периоду на територијама србских земаља, подсећамо на прошлогодишњу Декларацију којом су дати оквири за деловање.

Крстом побеђујемо!

GM

Ми, представници 12 србских земаља: Рашке, Зете, Херцеговине, Далмације, Србске Војводине, Моравске, Старе Србије – Македоније, Србске Крајине, Босне, Шумадије, Поморја и Славоније, састали смо се у Васојевићима, срцу србске земље Рашке и одлучили да прогласимо и усвојимо

ДЕКЛАРАЦИЈУ О ПОНОВНОМ ОСВАЈАЊУ СРБИЈЕ

Ова одлука обухвата:

– поништење одлука Свехрватског католичког конгреса из 1900. године када су сви Срби римокатолици проглашени за Хрвате;

– поништење свих одлука АВНОЈ-а;

– поништење Крфске декларације;

– поништење одлуке о проглашењу Краљевства СХС и одлука о проглашењу свих Југославија: Краљевине, ДФЈ, ФНРЈ и СФРЈ, а које нису водиле рачуна да се омеђе и сачувају србске границе већ су служиле интересима туђина у распарчавању и уништавању и србских територија и србског народа. Ове одлуке не обухватају одлуке о присаједињењу Србске Војводине (Срем, Банат, Бачка и Барања) Србији од 24. и 25. 11. 1918, Црне Горе од 26. 11. 1918, Босне и Херцеговине од 28. 11. 1918, одлуку САО Крајине (касније Република Србска Крајина) од 1. 4. 1991. да уђе у састав Србије, као и одлуку од 27. 4. 1992. да Србија и Црна Гора чине заједничку државу;

– поништење свих југословенских устава, а посебно конфедералног устава од 24.2.1974. којим је на србском етничком простору проглашено седам самосталних нелегалних држава;

– поништење свих одлука о проглашењу лажних народа, лажних држава и лажних језика на рачун србског народа, његове баштине и србског етничког простора;

– поништење одлуке Велике Британије и Аустро-Угарске да србска и црногорска војска напусте Скадар и србску покрајину Поморје (данас Албанија) 1913. године, те да се ово подручје које је увек припадало држави Србији уђе у састав никад постојеће државе Албаније;

– поништење свих каснијих одлука доношених од стране србских непријатеља које су га присиљавале да се одриче својих територија и да напушта своја огњишта;

– поништење одлука да се на србском етничком простору проглашавају државе настале као резултат геноцида над аутохтоним србским становништвом. Посебно се осуђују геноцидна држава Хрватска из периода Другог светског рата, њен наследник Република Хрватска и геноцидна Велика Албанија, резултат заједничких напора Отоманске Турске, Аустро-Угарске, фашистичких сила у току Другог светског рата и социјалистичке Југославије. Формирање Велике Хрватске и Велике Албаније, геноцидних творевина на србском етничком простору су коначно завршиле САД и њени савезници крајем ХХ века;

– поништење учења тзв. бечко-берлинске историјске школе која је србском народу наметнула његову лажну историју и присилила га да на таквим лажима одгаја сопствене нараштаје;

– поништење одлука тзв. Призренске лиге, донесених у србском царском граду Призрену од стране шиптарских уљеза;

– стављање ван закона свих идеологија (комунизам, демократија, југословенство, глобализам) које су за циљ имале уништење србске државе и србског народа;

– стављање ван закона постојање хрватске и албанске државе у било каквом облику на отетој србској земљи;

– детаљно преиспитивање размера геноцида учињеног према припадницима србског народа како од стране његових отпадника тако и од стране непријатељских народа кроз векове. Ово се посебно односи на петвековни геноцид над србским народом од стране традиционалних србских непријатеља: Турака, Аустро-Угара и Шиптара, те уништење и пљачку његових добара;

– све земље чије су војне снаге у току 1995. и 1999. године дивљачки и без објаве рата учествовале у бомбардовању србских земаља Републике Србске Крајине, Републике Србске и Савезне Републике Југославије и отимању србских територија, а чији су резултат милиони србских бескућника и неизлечиве болести које харају србским земљама, проглашавамо за геноцидне у односу на србски народ;

– припадници немачког народа су на територији данашње Немачке уништили две независне србске државе Лужичку (Северну) Србију и Белу Србију, готово у потпуности истребили србско становништво, отели му земљу, и србске топониме заменили немачким. Детаљно евидентирати све што је некада припадало србском народу, а недела немачког народа према србском народу прогласити за геноцид;

– свака стопа србске земље заливена крвљу њеног становништва власништво је србског народа и србске државе;

– детаљно обрадити све топониме и станишта где је икада боравио србски народ, а са тиме и дефинитивно дефинисати србске границе.

.

У име 200 делегата из 12 србских земаља
Јован И. Деретић с.р.

Дато у Беранама, 16. априла, године србске 7521. и године Господње 2013.

.

Подаци

This entry was posted on 29. марта 2014. by in СЛОБОДНА СРБИЈА.

Кретање

%d bloggers like this: