ВИЗИОНАРСКИ

А КАД ОКУПИ СЕ ЧОПОР МОЈ, БОЈТЕ СЕ ПСИ!

Освештајмо знање

Добро је знање, добро је и образовање, али ако нису освештани, штетни су и воде у пропаст. Дођоше једном у Колибу, неки студенти натоварени књигама и рекоше ми: „Дошли смо, старче, да разговараmо о Старом Завету. Зар Бог не допушта знање?“ „Које знање?“ – рекох им. „Оно које се стиче умом?“ „Да“, рекоше. „То знање, рекох им, може те одвести до месеца, али те неће одвести Богу“. Добре су способности које поседује наш мозак и које могу човека да подигну до месеца, са великим трошковима горива итд… Али, од овога су боље духовне силе, које човека успињу до Бога, што и јесте његово предодређење. Ове силе уздижу човека до Бога са мало горива, са једним напрстком. Једном сам једног Американца који је дошао у Колибу, упитао: „Како сте ви узнапредовали, пошто сте тако велики народ?“ „Ишли смо на месец“ одговори ми. „Колико је далеко?“, упитах га. „Рецимо, пет стотина хиљада километара“, рече. „Колико сте стотина милиона потрошили да бисте ишли на месец’?’ „Од 1950-те до сада потрошили смо огромне количине долара“. „А до Бога, јесте ли дошли?“, упитах га. „Колико далеко је Бог?“ „Бог је, рече ми, веома далеко“. „Ми, рекох му, са једним напрстком (тј. са безначајним материјалним трошковима прим. прев.) идемо до Бога!“

Природно знање нам помаже да стекнемо духовно знање. Ако, међутим, човек остане само при природном знању, остаје при ономе што је природно и не успиње се ка Небеском. Остаје дакле, у земаљском рају, сазданом између Тигра и Еуфрата[1] и радује се природним лепотама и животињама, али се не успиње небеском Рају, да се радује са Анђелима и са Светима. Да бисмо се успели у небески Рај, неопходна је вера у Домоуправитеља Раја, неопходно је да Га љубимо, да познамо своју грешност, да се смиримо, да Га познамо и да са Њим молитвено говоримо, да Га прослављамо и када нам помаже и када нас куша.

Старче, дa ли је некоме ко налази спокојство у метанијама, у посту, у подвигу, потребно да изучава и догматику, теологију, итд?

– Када неко има елементарно образовање, бављење тиме му може помоћи. Он, међутим, не тежи томе да стекне знање, да се покаже мудар или да говори мудрости, него да себи помогне: ако неко настоји да освешта оно што му је дао Бог, долази благодат и просветљује га. А унутар тога може бити и догматике и теологије, јер такав живи тајне Божије. А неки други може да буде простодушан, и да не жели да научи нешто више, него се задовољава оним што му је Бог дао.

Ако смо у манастиру (тј. ако смо се замонашили – прим. прев.), а још увек желимо знање овога света, шта то значи?

– Значи да немамо знање. „Познајете истину и истина ће вас ослободити“ (Јн. 8,22). Када се човек смирава и просветљује, тада се освештава и ум његов, као и његове разумске силе, док је, пре него што се освешта, делатност његовог ума телесна. Ако је неко себељубив, и ако се, док је још неписмен, упусти у тумачење догмата, Откривења, Отаца итд, помрачује се, и напокон се губи у безверју. Таквога напушта благодат Божија, јер је узнапредовао у егоизму. Видите, смирење у свему помаже, оно даје снагу. Најпаметнија ствар коју ћу помислити, најмудрије решење које ћу пронаћи, јесу највећа безумља, ако се у њима налази и егоизам, док је смирење стварна мудрост. Због тога треба да се боримо усрдно и са много смирења. Другачије, знање уместо да користи, има сасвим супротне последице. Ум се тада помрачује, и онда се изговарају богохулства, јер је егоизам узнапредовао. Он [егоизам] управља тада умним силама. Ако тако, неко ко је образован, покуша да изучава догмате, постоји опасност од штете, Исто је и ако неко ко је неупућен, покуша да се удубљује у дух Отаца, без да је у одговарајућем духовном стању. Јер, да је био имало духован, не.би то чинио. Рекао би: „Ако ми је нешто потребно, Бог ће то просветлити (= разјаснити). Да испуним оно што сам разумео. Тога је толико много!“

Дакле, старче, када неко погрешно тумачи Јеванђеље, то је зато што нема смирења и благочестивости?

– Да, јер када недостаје смирење, тумачење које даје, јесте тумачење ума, разума, и оно остаје без божанског просветљења,

Ако, дакле, не разуме нешто, боље је да човек то остави за касније?

– Да, да каже: „Овде је нешто добро речено, али ја то не разумем“. И ја сам тако радио. Када сам био млад и када сам читао Јеванђеље, ако нешто нисам могао да разумем, нисам покушавао да то растумачим. Размишљао сам: „Овде је нешто добро речено, али ја то не разумем“. И касније сам видео, да када ми је то што нисам разумео затребало – цак – и дошло је тумачење. Али ја опет рекох: „Да питам, и неко ће ми објаснити како се ово тумачи“. И било је тачно онако, како сам и разумео. Јер је дрскост да неко покуша да тумачи Јеванђеље кад га не разуме. Због тога, када изучавате Јеванђеље, немојте га тумачити разумом, већ промислите. добро, док не дође божанско просветљење расуђивања, и само ће се растумачити.

Може ли човек, када дође у одговарајуће духовно стање, да разуме и нешто дубље?

– Не дубље. Један божански смисао у себи садржи мноштво божанских смислова. Неке човек може да разуме сада а неке касније. Неко може да чита – да чита, да сазна много, а да уопште не може да уђе у смисао Јеванђеља. Неко, пак, може да не чита много, али да има смирење, подвижнички дух, па да га Бог просветли и он спознаје смисао. Онај ко жели да чита много, може то да жели због частољубља или да би стекао похвале. Тај је као неко ко гледа борбу и не гледа како се треба борити, да би могао нешто да научи, да би био борац, него само гледа на сат бојећи се да неће стићи да види следећу борбу, па још једну, а сам никада не покушава да се бори, не постаје борац, него остаје гледалац.

Старче, за некога ко је образован често кажу: „Овај је човек добродетељан (врлински)“[2]. Да ли је увек тако?

– Када кажемо: „овај човек је добродетељан“, мислимо на онога ко је духовно добродетељан, ко је духовно зрео. Приметио сам да постоје незналице које су веома горде, и незналице које су смирене. Постоје и образовани који су веома горди, и образовани који су смирени. Дакле, унутрашња добродетељ је сва дубина. Због тога свети Василије Велики каже: „Најважније је да имаш узвишену мисао[3] и смирену помисао“. Онај ко има такву мисао, ако и има мало гордости, некако се оправдава. Али онај ко нема такву мисао, ако има гордости, сасвим је без оправдања. Сва дубина је у нашем старању о нама самима, у нашој унутрашњој добродетељи. Ако је неко добродетељан, он је и образован, и има смирену мисао, Ово је највеће добро. За некога, пак, ко нема велико образовање, веома је штетно ако о себи има високо мишљење.

 

.

Старац Пајсије Светогорац

Из књиге: “Чувајте душу” (Разговори са Старцем Пајсијем Светогорцем о спасењу у савременом свету)


Напомене:

  1. Према Библијској приповести, Едемски врт у коме су били прародитељи се ту налазио (прим. прев).
  2. Реч се не може дословно превести. Она има значење: обрађен, негован, итд. Основно значење је пољопривредно – обрађивање земље, али има и пренесено значење.
  3. Тј. важно је мислити о узвишеним стварима, о Богу, итд (прим. прев).
Advertisements

Information

This entry was posted on 17. априла 2014. by in ДУХОВНА РИЗНИЦА.

Кретање

%d bloggers like this: