ВИЗИОНАРСКИ

А КАД ОКУПИ СЕ ЧОПОР МОЈ, БОЈТЕ СЕ ПСИ!

ОУН као део Новог светског поретка

Свако од нас има неку представу о Организацији Уједињених Нација (ОУН), стечену било из школе, било из средстава јавног информисања. И углавном је та слика врло повољна – они се боре за права људи, за једнакост, како свих људи тако и земаља. Боре се свим силама за мир, осуђују сваку агресију, чак и мобилишу своје снаге, тј. снаге држава чланица за интервенције против земаља које су агресори, или бар ОУН мисли да су агресори. Нажалост, јако мало људи зна шта се крије у позадини једне тако моћне организације. Ко их је створио и са којим циљем, по чијем налогу и у чијем интересу? Али пођимо редом:

1. Друштво Народа – Током првог светског рата савезнички вођи бодрили су своје народе да издрже у ратном напору и постигну победу не жалећи жртве. У то име се као награда и њима и њиховом потомству обећавао безбедан послератни мир који ће бити чуван углавном од стране међународне заједнице, организоване у своју организацију – већ раније названу Друштво народа.

Један од политичара који се свесрдно залагао за стварање ове организације је био и Вудро Вилсон (Thomas Woodrow Wilson, 28. децембар 1856. – 3. фебруарy 1924.) двадесет и осми председник САД. У својој последњој од чувених Четрдесет тачака он каже – “Основаће се са нарочитим обавезама једно опште удружење народа које ће признати и малим и великим државама узајамну гаранцију за политичку независнист и територијални интегритет”. Међутим, у његовом одсуству из САД, – за време рада конференције мира у Паризу која је отворена 18.01.1919. године – у САД се нагло повећала опозиција против Вилсонове акције за стварањем Друштва народа, што је коначно довело до одбијања ратификације Версајског уговора о миру од стране америчког конгреса и њиховог неулажења у Друштво народа.

Али, постоји и друга страна медаље, стварање Друштва народа је везано и још за једну личност, додуше мање познату јавности, али не и мање важну – Едвард Мандел Хаус, (Edward Mandell House, 26. јул 1858. – 28. март 1938.) или пуковник Хаус како су га звали. Био је агент илумината, одан итересима једног картела – Ротшилд – Варбург – Рокфелер и служио је као њихов човек у Белој кући. Пошто је Вудро Вилсон изабран за председника Хаус је постао његов најповерљивији лични светник. Између осталог, успешно је убедио председника Вилсона да подржи закон о оснивању Банке федералне резерве и на њега стави свој потпис. Касније, схвативши шта је учинио, Вилсон је покајнички изјавио: »Нехотице сам уништио своју земљу«.

По завршетку првог светског рата, 1918.г. Хаус је марљиво радио на стварању Друштва народа. Финансирано делимично Рокфелеровим новцем, друштво је требало да послужи као први корак ка стварању светске владе. Председник Вилсон ће – по Хаусовом савету – постати водећи заговорник стварања Друштва народа, а јавно ће бити сматран за главног творца Друштва, упркос чињеници да је у целој ствари главну улогу имао пуковник Хаус. Амерички народ се снажно опирао том кретању ка глобализацији вршећи притисак на Конгрес да одбаци споразум и тако САД одржи изван друштва.

 

2. Стварање Организације Уједињених Нација – Стварање ОУН-а почело је још 1943.г. на Московској конференцији, где је по први пут споменута будућа међународна организација која ће почивати на начелу суверене једнакости држава и начелу универзалности за све мирољубове државе. Представници савезничких великих сила одржали су 1944.г. низ састанака у Вашингтону у Палати Дамбартон Окс, (по којој је ова конференција и названа) у циљу формулисања предлога за успостављање „опште међународне организације“ – Уједнињених нација. Усвојен је и нацрт будуће повеље као основног радног документа на основу којег ће се водити расправа на идућој, оснивачкој конференцији у Сан Франциску 1945.г. Стара Југославија спада у ред држава оснивача ОУН.

Ово су чињенице мање више свима знане и део су званичне историје, али поред тога постоји и нешто што није баш свима познато: Уједињене нације су се стварно излегле две седмице после Перл Харбурга у канцеларији државног секретара Кордела Хала. У писму председнику Рузвелту датираном 22.12.1941.г. секретар Хал, по упустрвима својих безличних пријатеља и покровитеља предложио је оснивање „Председничког саветодавног комитета за послератну спољну политику“. То је, уствари, била комисија за планирање Уједињених нација и њене повеље. Чланови те комисије су били различити саветници и чланови особља Стејт Департмента, чланови Савета за иностране односе и водећи људи у области образовања, медија и истраживања у области спољне политике. Сваки члан овог комитета је био или члан Савета за иностране односе (Council of Foreing Relations или скраћено CRF) или је био под контролом тог савета.

Њихов „старији саветник“ био је Џон Фостер Далс (John Foster Dulles, 25. фебруар 1888. – 24 мај 1959.). „Охрабрен својим великим успесима, Далс је именовање за државног секретара у администрацији председника Ајзенхауера, јануара 1953, схватио као мандат за креирање спољне политике, што обично спада у ресор председника“, наводи Нова енциклопедија Британика.

Узевши у обзир да Далс и друштво из Савета за иностране односе стоје иза формирања УН, није никакво чудо да та организација данас надгледа Међународну банку за обнову и развој (која се обично назива Светска банка) и Међународни монетарни фонд (IMF).

Уједињене нације такође држе известан број социјалних агенција, укључујући Међународну организацију рада (ILO – International Labour Organization), Организацију за храну и пољопривреду (FAO – Foodand Agriculture Organization), Светску здравствену организацију (WHO – World Healt Organization), Организацију УН за образовање, науку и културу (UNESCO – United Nations Educational, Scientificand Cultural Organization) и Дечји фонд УН (UNICEF – United Nations International Children’s Emergency Fund).

ОУН преко многих својих организација, на свим нивоима и у разним политичким и културним областима делује на стварању Новог света и то по правилу постепено и ненаметљиво, увек увијено у изглед добрих намера. Као илустрација– Луциструст (што је иначе скраћеница од Lucifer’strust – Luciferovtrust – http://www.freemasonrywatch.org/lucistrust.html) познат је у централи за информације ОУН-а и заступљен је на њеним скуповима у Женеви и Њујорку. Луциструст води и „медитације пуног месеца“ у Њујорку на терену Карнеги-фондације за унапређење УНЕСЦО-а и тзв. „Нове светске религије“ (New world religion) – N.Homuth: „Пажња, екумени“.

Да је Савет за иностране односе покушао нагло да уведе Америку у светску владу тај напор би био осуђен на неуспех, као што се то десило са Друштвом Народа. Амерички народ би се томе вероватно супроставио. Основни циљ Уједињених нација је био да припреми американце на идеју глобалне владе. Све је то био део постепеног привикавања на оно што тек долази.

.

Душан Нинић

Из књиге: „Глобализација као средство у остварењу Новог светског поретка“

Повезани текстови: „Ко контролише Уједињене нације?“, „Соба за медитацију УН“

Advertisements

Information

This entry was posted on 19. априла 2014. by in ВЛАДАРИ ИЗ СЕНКЕ.

Кретање

%d bloggers like this: