ВИЗИОНАРСКИ

А КАД ОКУПИ СЕ ЧОПОР МОЈ, БОЈТЕ СЕ ПСИ!

Конзумеризам или „Купујем, дакле постојим!“

У свету је настала нова религија, а њен мото је “Купујем, дакле постојим!”

Највеће верске празнике прати световна потрошачка грозница. На сва звона удара се по потрошачком менталитету, а ретко му се ко може одупрети. Конзумистичка филозофија и конзумеризам посебно су наишли на критику при удару рецесије, пада потрошачке моћи и стандарда.

Конзумеризам је настао као покрет самоорганизовања потрошача и друштвених група након Другог светског рата у САД-у ради опште заштите потрошача. Касније се тај покрет развио и у другим развијеним земљама. Овај појам током времена мења своје значење па данас конзумеризам значи заговарање високе потрошње као темеља здраве економије.

Конзумеризам је и став према којем срећа појединца зависи од поседовања материјалних добара. Раст бруто друштвеног производа намеће се као главно мерило економског стања неке земље па на све начине настоји се да се подстакне потрошња, а тиме потрошачки менталитет, конзумистичка филозофија као начин живота који се задовољава гомилањем непотребних материјалних добара, конзумеризам.

 

Реч конзумеризам доспела је у наше крајеве преко енглеске речи consumerism, односно речи consumer, а значи потрошач. Кон (као и ко и ком) на латинском први је дио речи, а значи заједно, док латинска реч сумере значи узети. Конзумирати значи трошити, јести, попити, а и брак се може конзумирати. Реч конзум означава потрошњу, трговину, потрошачку задругу, а конзумација је наруџбина у угоститељству.

Конзумеризам је појам којим се описује став према којем срећа неког појединца зависи од конзумација добара и услуга, односно поседовању материјалних добара. Односи се на претерану тежњу за поседовањем и куповином ствари.

У економској науци, конзумеризам представља економску политику која има за циљ да подстакне потрошњу, односно став према којем слободан избор потрошача треба да диктира економску структуру друштва.

Ум индивидуе више не тежи опонашању богатих, већ „славних“ што знатно олакшава посао продавцима којима је довољно са симулирају славу преко својих медијских и друштвених алата. Борба против конзумеризма кроз године створила је емоцију између купаца и противника, те је то данас постао отворени окршај друштвених норми и „одметника“ путем етикете и одбацивања.

Куповина сама по себи сврха 

Када се прича о овом концепту, он свакако није новијег датума већ датира још из древне Месопотамије, а први наговештаји данашње праксе долазе у седамнаестом и осамнаестом веку у Великој Британији и Француској где средња класа жели да копира своје идоле на владарским функцијама. На тај начин добијамо прву фузију луксуза и моде, што резултира људском помамом за поштовањем саме куповине, а не више искључиво куповине из нужности.

konzumerizam-kupovina

Сировине које данас готово владају потражњом могу се врло лако повезати са зависношћу, па тако не чуди како је један од главних фактора конзумеризма шећер (чија се употреба повећала за хиљаде постотних јединица код просечне особе кроз свега пар векова), а ту су и дуван, чај и кафа. Јачањем потражње развија се и друштвени инжењеринг који путем потрошачке грознице испуњава унапред припремљене трендове и замисли.

Креатори конзумеризма и моде

Мале квартовске продавнице пропадају због великих трговачких центара, а ту идеју први започињеe Robert Ceci још давне 1609. с „New Exchange“ центром. Таква здања постају друштвена окупљалишта, одузимајући ту улогу спортским и културним аренама. Bernard Mandeville је још 1714. закључио како „просперитет државе зависи од себичних интереса купца“. Деградација естетике била је заправо кључна у почетним фазама развоја конзумеризма.

Маркетинг је крајем осамнаестог века одиграо кључну улогу, стварајући прве статусне симболе без стварне тржишне вредности. Изумитељ Josiah Wedgewood увиђа да се пропагандним техникама може манипулисати смер превладавајућих укуса и преференци купаца, те на тај начин „натерати“ исте да купују управо његов производ. Он је тако пионир моде и први „трендсетер“, као и први PR властите мануфактуре.

„Упадљиво трошење“ као нова потрошачка парадигма

Индустријска револуција означила је промену парадигме и купци по први пут на једном месту могу купити готово све што им треба, а пуно чешће – не треба. Нова парадигма је као циљ означила помак од устаљене праксе према којој просечан купац Западног света готово 90% прихода троши на храну и живот. Henry Ford је покренуо масовну производњу и куповину на велико чиме је започела нова ера конзумеризма.

Цена производа је пала, количина расла, као и домет на тржишту. Друштвени инжењеринг у тридесетим годинама прошлог века развија посебну грану – конзументски инжењеринг, а све долази у фузију с капитализмом и корпоратизмом. Теоретичари разматрају нужност непотребне куповине као једини даљњи развој друштва у целини. Thorstein Veblen за такав друштвени апсурд развија термин „упадљиво трошење“.

„Комплекс мање вредности“ започео еру материјализма

Он је први закључио како се друштво ван сваке памети одлучује на уништавање властитог стандарда и комфора да би купили нешто луксузно с превеликом ценом што им, заправо, уопште није ни потребно. Сматрао је како се то најчешће чини да би се људи презентовали у светлу изнад свог стандарда што уско повезује с „комплексом ниже вредности“. Коначни развој у неконтролисани конзумеризам долази деведесетих година када и образовни систем пада у раље потрошње.

konzumerizam-they-live
Тада по први пут већински број становника одлази на факултете због „жеље за богатством“, а не због развоја. Развој материјализма је тако постао снажнији од било којег другог аспекта – друштво је по o Madeline Levine доживело „потпуни помак од друштвености, спиритуалности и заједништва, наспрам такмичарског духа, материјализма и борбе за хијерархију“. Деформација конзумеризма је данас дошла до нивоа када се исти окренуо против првобитног циља – властитих купаца.

Конзумеризам делује као наметнута друштвена норма

Данас је начин живота високе класе постао стандард за све, па тако купац купује, задужује се и троши у толикој мери да улази у дужничко ропство. Купљена роба више није циљ, него друштвени стандард. Емулација је створила психолошку жељу опонашања оних изнад себе у друштву, па се управо емулација понајвише користи у пропагандним техникама. Ум индивидуалиста више не тежи опонашању богатих, већ „славних“ што знатно олакшава посао продавцима којима је довољно да симулирају славу преко својих медијских и друштвених алата.

Борба против конзумеризма кроз године створила је емоцију између купаца и противника, те је то данас постао отворени окршај друштвених норми и „одметника“ путем етикете и одбацивања. Концепти „једноставног живота“, „екокуповине“, „локалне трговине“ или „размене добара“ бивају потиснути од стране моћних банака и корпорација, а додатно олакшавање куповине путем микрочиповања и дигиталне валуте стварају „конзументски фашизам“ чији се наговештаји већ виде, а последице би могле бити далекосежне и свеприсутне.

Извор: Novi svjetski poredak

Advertisements

Information

This entry was posted on 22. априла 2014. by in ВЛАДАРИ ИЗ СЕНКЕ.

Кретање

%d bloggers like this: