ВИЗИОНАРСКИ

А КАД ОКУПИ СЕ ЧОПОР МОЈ, БОЈТЕ СЕ ПСИ!

Због чега универзитети уништавају знање?

Последња ствар коју диктаторат у најави жели јесте да има потпуно информисано и свесно становништво. Што мање људи знају, мању ће им муку касније представљати. У тих неколико речи имате разлог (а) због кога је „образовни“ систем направљен у свом садашњем облику, и (б) због чега он стварно уништава знање или га барем спутава.

Знање се не може уништити, али се може држати подаље од људске свести. Систем „образовања“ и закони који се на њега односе су одлични инструменти индоктринације деце и омладине од најранијег детињства како би они видели свет у складу са рептилским злокобним планом.

„Образовање“ вам даје системску верзију стварности – финансије, политику, историју, медицину, могућности и све то заједно.

Наставници су попут доктора и адвоката, јер одлазе у центре за обуку наставника где их индоктринишу након година и година индоктринације током школовања у школама, колеџима и универзитетима. Уколико се наставници потчине захтевима система у погледу онога како и шта треба да науче ђаке, бивају награђени радним местом, обично доживотним и могу чак постати и директори или универзитетски професори.

Ако ли само заљуљају чамац независном мишљу и охрабре ђаке да све доводе у питање, о Боже, то ће бити лош потез у њиховој каријери. Исто важи и за ученике и студенте који убрзо науче да уколико даш систему оно што жели да чује, добијаш добре оцене, а уколико не, па, нећеш их имати. Испити нису тест интелигенције, већ послушност statusu quo. Мом сину, Џејмију, речено је да ће, уколико доведе у питање званичну верзију о „глобалном загревању“ пасти на испиту. Покори се… знаш да је то најпаметније.

Затвореници леве хемисфере

Један од главних циљева система „образовања“ је да заробе људе у царство њихове леве хемисфере мозга, „серијски процесор“ који конструише стварност у нешто што поразумева постојање „времена“, структуре и комуникације путем језика, као што сам већ помињао. Лева хемисфера је више од било чега другог одговорна за конструисање верзије стварности коју данас доживљавамо као „људски живот“.

Много пута сам говорио на Универзитету у Оксфорду, да будем прецизнији на Оксфордској унији, дебатном друштву основаном 1823. године и расаднику многих водећих политичара током последњих 185 година. Пет британских премијера потичу са Униона – Вилијем Гледстоун, Лорд Селисбери, Херберт Асквит, Харолд Макмилан и сатанитички убица деце Едвард Хит – као и дуг списак владиних министара и осталих политичара, укључујући Беназир Буто, бившу премијерку Пакистана на коју је извршен атентат.

Она је била председник Уније 1977. године. Унија је привлачила водеће британске политичаре свог времена да учествују на њеним дебатама, а такође и високе званичнике и моћнике из других земаља, укључујући: америчке председнике Регана, Никсона и Картера; бившег државног секретара и фронтмена Илумината Хенрија Кисинџера, као и Роберта Кенедија, убијеног брата ЈФК-ја. Јужноафрички надбискуп Дезмонд Туту, Мајка Тереза, Далај Лама, Мајкл Џексон, па чак и жабац Кермит појавили су се у тим дебатама.

Последњи пут када сам тамо говорио 2008. године, од мене су тражили да презентујем информацију о томе како неколицина њих контролише толико нас тежећи ка глобалном фашистичком диктаторату. Било је тамо неких отворених људи који су се појавили на дискусији, али, поново сам схватио, као што је то било и сваки други пут на Оксфорду или Кембриџу, да је интелект, сам по себи, затвор за Ум.

„Образовни“ систем је устремљен на интелект и само на њега. Друштво је структурисано тако да зароби свест – фокус, пажњу – у исфабриковани „вашар“ погрешних стварности које функционишу као сценски хипнотичар за пет чула и интелект. Када сам размишљао о томе како је најбоље да презентујем информацију на најпрестижнијем универзитету на свету, нашао сам се у очигледно бизарном процесу изостављања одређених области и концепата, јер сам знао да ће то бити сувише да би интелкт могао да прогута.

Уместо тога, одлучио сам да идем корак по корак у кући интелектуалне „елите“, иако на мојим уобичајним јавним наступима говорим све заједно у пакету публици која се састоји од свих годишта, раса и порекла, од којих већина никада није ни ушла на универзитет, посебно не на Оксфорд. Како је то могуће? Због интелекта, наравно. Уколико погледате оно што називамо „друштвом“, оно је направљено од стране интелекта. Не срца, не Свести – интелекта.

Не знају шта чине

Образовни систем гаји култ интелекта и путем испита одређује оне са најбољим интелектом да воде владине институције, финансијске, пословне, научне, образовне, медијске и војне у наредним генерацијама. Ту на сцену улази Универзитет у Оксфорду. Оксфорд и Кембриџ (као његов веран пратилац) су стари универзитети у које се шаљу они са најбољим проласком на тестовима углавном из „најбољих“ школа да би били индоктринисани и видели свет онако како породице Илмината одреде за своје будуће слуге система.

На овим „престижним“ универзитетима они се мешају са осталим студентима који су на Оксфорд и Кембриџ стигли захваљујући утицају њихових елитних породица и мреже приватних школа у које се улази захваљујући новцу. Слично је и у Сједињеним Државама са универзитетима који имају дугу традицију, као што су Харвард и Јејл, где је упис практично загарантован студентима који долазе из „правих“ породица.

У тим „центрима учења“, попут Јејла, Оксфорда и Кембриџа, долази до спајања оних за које се, на основу проласка на тестовима, сматра да су интелектуално најспособнији и оних који су тамо због тога што су им отац, мајка, баба и деда то што јесу. Бој Џорџ Буш је класичан пример неког таквог на Јејлу. Имамо децу из породица које контролишу систем делећи исто „образовно“ и перцептуално програмирање, као оне који ће водити систем у њихово име у будућим генерацијама. Исто се дешава већ вековима.

Оксфордски универзитет је стециште елите међу елитом и један је од примарних, глобалних локација у којој Илуминати развијају програмиране интелекте како би служили њиховом циљу, а то је глобална контрола. Због тога је озлоглашени агент Ротшилдових, Сесил Роудс, оставио 1902. године својим тестаментом новац у облику фонда тзв. Роудсових стипендија намењених довођењу добро-пробраних студената из иностранства како би студирали на Оксфордовој индоктринацијској машинерији под његовим мотом „Dominus Illuminato Mea“ или „Господ је моја светлост“.

О ком ли се „Господу“ ради? Бил Клинтон је био носилац Роудсове стипендије на Оксфорду, па чак и ван Роудсовог система елитне породице широм света шаљу своју децу тамо да буду „западизована“ – Илуминизована – да би се вратили и променили сопствено друштво у складу са Оксфордским планом. То је било једно од најефикаснијих инструмената „западизације“ света. Оксфорд је изнедрио 25 британских премијера и много других страних лидера, 20 надбискупа Кентерберија и главне манипулаторе и оне које служе систему попут медијског тајкуна Руперта Мердока.

Његова и остале медијске куће су пуне дипломаца Оксфорда и Кембриџа („Оксбриџа“), баш као и политичке партије и контролни слојеви владине администрације, медицине, званичне науке и војске. Оксбриџ је, такође, главни регрутни центар оперативаца британске тајне службе која наставља да игра своје „интелектуалне“ дечије игре са животима осталих.

Шта сви они, или барем велика већина њих, имају заједничко? Они су затвореници интелекта, као што су и елитне породице Илумината, и тако имамо друштво које је засновано или створено помоћу интелекта – једног од најнижих израза свести.

Они који диктирају перцепције друштва, попут научника, доктора, наставника, адвоката, политичара, новинара, банкара, пословних лидера и осталих су увек затвореници интелекта. „Образовни“ систем је посебно осмишљен да прави такве људе да би водили систем у име припадника лоза, иако већина њих нема појма да управо то раде. Интелект се манифестује кроз леву хемисферу мозга, део који филтрира стварност у смислу питања да ли могу то да видим, додирнем, окусим, чујем или омиришем? ОК, онда значи да постоји.

Лева хемисфера види стварност кроз пет чула и види свет у деловима, а не као јединство. Систем је структурисан тако да нас затвори у леву хемисферу мозга од момента када по први пут седнемо у своју учионицу, до тренутка када напустимо колеџ или универзитет. Напредујете кроз „образовни“ систем тако што полажете испите, а што сте успешнији по питању информација из леве хемисфере мозга, брже и више напредујете.

Људи са целим мозгом

Уколико сте брилијантни, завршићете на Оксфорду или Кембриџу, Харварду или Јејлу. А шта вам, заправо, треба да бисте били лекар, научник, врхунски политичар, председник владе, војни лидер, итд? Положени испити и „добро образовање“ (добра индоктринација), а институције које воде систем генерацијама су под контролом људи заробљених у левој хемисфери мозга или интелекту и виде све као делић, а не као јединство.

То објашњава толико тога. Разговарао сам са неколико младих студената пре моје последње презентације у Оксфордској унији и то је изгледало као да разговарам са зидом. Ниједан није желео чак ни да размотри могућност да постоји друштво које није под контролом „јаке“, хијерархијске владе. То једноставно не могу да разумеју и било која алтернатива им сулудо звучи.

Као што је Ајнштајн рекао: „Здрав разум је збир предрасуда које сте усвојили до осамнаесте године.“ Један други студент Оксфорда је изјавио да је могао да ме прати када сам објашњавао структуру власти у којој неколицина контролише све остале (лева хемисфера), али није могао да разуме оно што сам касније говорио о илузорној природи стварности (десна хемисфера). Класика.

Десна хемисфера мозга – где је интелект уравнотежен – бави се случајним, интуитивним, холистичким и субјективним. Њена перспектива је јединство, креативност која слободно тече, као и неограниченост, а не лимитираност. Она се изражава на много очигледнији начин, кроз уметничко и дисидентно.

Циљ машине Илумината „за прављење кобасица“ под називом „образовање“ је да активира, стимулише и награди леву хемисферу мозга уједно потискујући десну. Могуће је имати напредан интелект, а не бити субјект његових ограничења уколико уједно и отворите ум за Свест. То су људи „са целим мозгом“ који балансирају и спајају своју свест путем обе хемисфере мозга.

Такви људи су „негде тамо“ и „овде доле“ и могу гледати из више перспективе док су уједно способни да функционишу унутар петочулне стварности и објашњавају своје разумевање „оног негде тамо“ путем интелекта речима које већина људи може да схвати. Ја немам ништа против интелекта леве хемисфере мозга, јер без ње не бисмо могли да се ефикасно изразимо кроз тело-рачунар.

Колико оних са развијеном десном хемисфером знате који су „негде тамо“ у етру, али су се муком изборили за функционисање у петочулној стварности или нису могли да се изразе на начин који већина људи може да разуме?

Ја сам имао прилике да упознам многе током свих ових година. Нама је интелект потребан да би ефикасно функционисали помоћу пет чула, али он мора да буде на свом месту, а не да води нашу перцепцију. Када он доминира осећајем за стварнист, може да буде право чудовиште, као и предмет најшокантнијих нивоа незнања. Публика са доминантном левом хемисфером представља из тог разлога најзахтевнију и никада нисам био на неком универзитету где то није општи случај – иако то сигурно не важи баш за сваког појединца. На универзитетима има и оних који користе обе хемисфере.

Памет лишена мудрости

Једном када почнете да разумете како функционише мозак и како је систем, посебно образовни, направљен да би програмирао његову перцепцију, постаје много јаснији начин на који функционише наше друштво. Не постоји никаква мистерија у томе зашто могу да разговарам са „необразованом“ публиком а да она све „схвати“, док људи из тзв. крема интелектуалног друштва (одрасли, као и „елитни“ студенти) гледају у мене са неверицом.

То је једноставно разлика између отвореног ума који функционише и скенира многе нивое свести и затвореног ума интелекта који је заробљен петочулном перцепцијом. Природно, друштво које је створено интелектом мери интелигенцију интелектуалном способношћу, али термини „интелект“ и „интелигенција“ нису иста ствар, или барем нису уколико интелект функционише сам.

Пролазак на испитима није ништа више мера интелигенције, него што је памет мера мудрости. Као што сам раније рекао, може бити паметно направити атомску бомбу, али је мудро не направити је. На исти начин, потребан је интелект да се оркестрира ратом, али Свест да се то не уради. Потребан је интелект да се објасни очигледна комплексност овог илузорног света подељености и раздвојености, али Свест зна да смо сви Једно. „Физичку“ стварност „у“ којој живимо је створио/декодидрао интелект и промениће га само срце или Свест. Систем универзитета, елитни или било који други, је никад ирелевантнији, никад даљи од најновијих достигнућа.

Догађа се револуција перцепције, а изоловани интелект једноставно то не може да види, нити може да види колико је религија интелектуализма заправо далеко од знања. Како ће званична наука икада разумети стварност када је пуна „научника“ који све филтрирају левом хемисфером мозга која само може да уочи секвенце, време и подвојеност? Она никада није, нити је икада требало да буде.

Идеја је да се људи задрже што даље од истине о стварности и стања у којем су људи тако што се то знање држи подаље од науке. Научници који иду главом/срцем су на браницима науке, а не обична гомила њих, оличена у људима попут професора Ричарда Докинса. Он је „групи“ Дарвинизма на Универзитету у Оксфорду који гура нос свуда и исмева све друге који имају другачији поглед на стварност изван граница његове поштанске марке. Он осуђује религију, а ипак је високи свештеник своје религије – Сајентизма, веровања да само званична наука има право, а све остало је богохуљење.

Једном давно сам се са њим појавио на Оксфордској унији. Било је као да дебатујем са бетоном на ногама. Нисам му се свидео, а могу и мислити због чега. Читава дарвинистичка глупост, која креатора вади из креације, била је пажљиво прорачуната да би се индоктринирала масовна перцепција живота без сврхе, она по којој смо ми само пуким случајем „еволуције“ дошли на свет, по ком је живот кучка, а онда на крају умремо. То још увек доминира колективним умом који себе храбро назива „науком“.

Као и у случају медицине, права и образовања, тако је и затворени свет званичне науке структуиран тако да сузбија све оне који прете да ће срушити брану која води до његове перцепције. Један од метода је напасти алтернативне приступе исцељењу и осудити их као „лудаке“ или „опасне“, али шта може бити луђе и опасније по људско здравље од хемотерапије? Научни естаблишмент врши све већу пресију да се донесу нови закони како би се људи „заштитили“ од алтернативе док истовремено измишљају политике и технологије које су потенцијално смртоносне и за људе и за планету.

Научници који се противе естаблишменту и траже знање путем отвореног ума бивају лишени својих фондова и пословних прилика. За почетак, пробајте да причате са неким од оних научника који су пробали да доведу у питање ортодоксни став по питању глобалног загревања. То је опет ситуација са штапом и шаргарепом и користи се у читавом систему да би дисиденте држао под контролом, а истину и даље закључану у ормару.

Владе уништавају слободу

Прва ствар коју треба знати о владама је да оне не постоје да би служиле интересима људи. Оне су створене са једном ствари на уму – да контролишу људе. Једном када то схватите, све остало долази у фокус, као што је на пример због чега владе константно раде у корист интереса Великог Банкарства, Великог Бизниса, Велике Фарме, Велике Биотехнологије и сличних организација и персонала, а супротно интересима популације. Како и да буде другачије када иста она мрежа која држи „Велике“ држи и све владе и све политичке партије које имају икакве шансе да формирају владе? Живот је далеко мање компликован када видите шта се дешава.

Дошло је у једном тренутку време када су се људи побунили против владавине краљевског диктатората и затражили да им се каже ко води њихову земљу. Зато су лозе почеле процес замене отворених краљевских диктатората оним који су имале изглед слободе, док је све било као и обично. Тиранија која је била видљива мења се много ефикаснијом тиранијом која се не може видети, или је барем већина људи не види. Најгора ноћна мора Илумината је да се људи бирају у владу која је истински независна у суштини се води најбољим интересима популације.

Њихово решење је било увођење концепта политичких партија и створили су структуру која, путем финансирања и организације, оне који се не приклоне некој од тих партија оставља практично без наде да ће бити изабрани у владу са другим, истински независним људима. Желиш да уђеш у политику? У реду, изабери партију. Можда сте приметили да се стално појављује реч „структура“.

Структура је од виталног значаја за контролу коју над већином има неколицина. Стварање политичких партија довело је до структуре путем које чланови парламента и они на осталим нивоима власти – локалним и државним – могу бити контролисани. Уместо да наметну своју вољу над стотинама појединаца, све што треба да ураде је да је наметну онима који контролишу партије а они ће је, заузврат, наметнути својим члановима. Прилично једноставно, уколико желите да напредујете у политици прво треба да се учланите у неку партију, а затим да учините владајућу елиту исте што срећнијом тиме шта ћете радити и шта ћете говорити.

Ево нас опет. Као што је случај са лекарима, адвокатима, научницима и наставницима, спуштате главу, не љуљате брод и наравно не противите се ничему значајном личном свешћу која је усмерена против жеља естаблишмента ваше партије. „Прави“ напредак у било којој од ових професија захтева да затворите ум и продате душу. По могућству оба.

Дејвид Ајк

Повезано: „Oбразовање“ – програмирање које се плаћа

 

Подаци

This entry was posted on 3. маја 2014. by in ВЛАДАРИ ИЗ СЕНКЕ.

Кретање

%d bloggers like this: