ВИЗИОНАРСКИ

А КАД ОКУПИ СЕ ЧОПОР МОЈ, БОЈТЕ СЕ ПСИ!

Квантна физика потврђује снагу молитве

Феномен свести још увек је отворено питање. Прилазимо јој са свих страна, хиљадама година, али никада до краја. Прво је била централна тема филозофске и религијске праксе, а онда је у тај забран закорачила наука. Али ни овом новом “мерном” окружењу се не да. Медицина и психологија не могу да јој нађу место, ни биологија је не разуме много боље.

Ипак, најчудеснија наука, квантна физика, чини се да прави обрисе око мистерије свести. Тај готово непојамни квантни свет изгледа крије тајну, па зато наш саговорник, професор Дејан Раковић, поставља питање – може ли се свест објаснити као физички феномен? Може ли се описати законима микросвета који у себи укључују могућност немогућег!? Он то истражује двадесет година. Тражи где је то свест у нашем телу, који то систем у нама, баш као свест, има квантну природу?

– Једини такав систем није мозак, већ акупунктурни систем! Мозак је описан законима класичне физике и хемијским процесима, док је акупунктурни систем један макроскопски квантни сyстем, на шта указује вишегодишње истраживање и примена микроталасне резонантне терапије. Зато сам претпоставио да је наша свест везана за акупунктурни систем, али су ме на то упутила и искуства разних традиција, која кажу да се у измењеним стањима свести она може одвајати од тела, са којим остаје повезана преко сребрне врпце од виталне енергије, како је називају, што би се у суштини односило на акупунктурни систем.

Православна молитва

– Феномен свести отвара питање слободне воље, за коју сви верујемо да је несумњиво поседујемо. Ипак, да ли слободна воља има свој одраз у физичком свету, може ли се описати законима физике?

– Ако верујемо да човек има слободну вољу, односно да свест има слободну вољу, онда је квантна физика једини физички оквир који може да је објасни. Показало са да поред микросвета и макросистеми испољавају квантну природу (која се квантно-пробабилистички манифестује тек при интеракцији са до тада изолованим окружењем). Универзум се на дубљем нивоу понаша такође квантно. Пошто сваки квантни систем има информациону структуру квантно-холографске неуронске мреже, то значи и да се универзум понаша као квантни холограм. Ипак, описано Шредингеровом таласном једначином, изоловани универзум се понаша као детерминисани квантно-холографски систем (без своје квантно-пробабилистичке манифестације, због непостојања ван-космичког окружења), па се поставља питање има ли слободне воље, или је на нивоу Универзума све детерминисано. Одговор који сам понудио у својој теорији је да ми кроз молитву побуђујемо спиритуалне структуре са дубљег нивоа универзума, које уносе нове граничне услове, односно елемент слободне воље. Дакле, иако је универзум на неки начин квантно-холографски детеминисан, он је ипак индетерминистички кроз могућност да ми молитвом уносимо нове граничне услове.

– Вратићемо се молитви, али сада нам појасните како физика описује спрегу наше индивидуалне и колективне свести?

– Наша индивидуална свест је део космичке колективне свести, јер смо ми делић тог квантног холограма. Отуда ми у себи можемо носити комплетну информацију о Универзуму као целини, што и тврде мистици свих традиција. Ми, овако сићушна бића, не бисмо имали никакву шансу да спознамо тако дубоке тајне природе и универзума, када не бисмо имали непрекидни контакт са том базом података, када не бисмо били део тог квантног холограма, који нам омогућава да приступамо информацијама које постоје на нивоу колективне свести универзума где је све записано. Сва питања и одговори су ту. Када се јако удубимо у решавање неког проблема, ми практично ступамо у контакт са тим менталним адресама на нивоу колективне свести одакле добијамо информације. То је ипак код највећег броја људи несвестан процес.

– Тесла је то свесно радио, о томе је и писао…

– Мало је познато истраживачима да Тесла никада није написао ни једну формулу из електротехнике. Сва своја открића добио је заправо у медитативном, измењеном стању свести на свом менталном екрану. Тесла је у ствари био усмерен на тачно одређене адресе на нивоу колективне свести. Он је информације добијао екстрасензорно, директно преко свести. Та информација је потом са нивоа свести, односно акупунктурног система, прелазила до нивоа нервног система и савладавала баријеру нервних синапси од неких осамдесет милиелектрон волти. Већина људи нема довољну енергију на нивоу акупунктурног система да то обезбеди. Друго, он је био толико мотивисан открићима да је само информације које су му тако долазиле појачавао у односу на све друге информације које су долазиле са нивоа чулне свести.

– Али како ми, обични људи, да црпимо информације из те бесконачне базе података у којој су одговори на сва питања?

– И обични људи могу да крену Теслиним путем, да кроз медитацију развију ту способност. Други пут је кроз снове. Потребно је да се човек ментално фокусира на проблем који га интересује. Када свест утоне у сан и када се дислоцира из тела, та информација ће бити доминантна, односно одредиће где ће свест да протунелира. Тај одговор ће потом, при буђењу, бити појачан, јер ће кроз оно питање које је било постављено на почетку бити приоритетан. Тако ће та информација у шуми многих других које се обрађују предоминирати и као таква доћи до нивоа будне свести. Све што даље треба урадити је да се та информација запише.

– У својој теорији помињете менталне адресе. Шта би оне биле, на шта се односе?

– Оне су било шта што је у нашој свести. Могу се односити на неку особу, питање, проблем, предмет. Уколико су те менталне адресе трансперсоналне, негде изван нас, доводе до тунелирања наше свести изван нашег тела. Иначе, то је у складу са искуствима мистика у измењеним стањима свести свих традиција. Сви они говоре о дислоцирању свести, о постојању везе свести са телом преко тих тунела, које они називају сребрним нитима, које омогућавају повратак свети натраг у тело. То и теорија предвиђа, она је усклађена са тим искуствима. Мистици свих традиција говоре да су им у таквим стањима биле јасне све истине о Богу, универзуму, смрти. Међутим, повратком у нормално будно стање, под притиском телесног окружења, та квантно-холографска суперпозиција која носи пуну информацију о свему колапсира, и тако се губи највећи део информација. Остаје само један одблесак, и то у симболичкој форми.

– Зашто мистици могу да одрже таква стања свести дуже, а други људи не?

– Зато што су они претходно очистили свест од свих менталних адреса. Ослободили се свих жеља и потреба. У том чистом стању свести, односно у тој квантно-кохерерентној суперпозицији њихове свести, не постоји ни један доминантан члан, ментална адреса, идеја, мисао, која би га када се одваја од тела довела до тунелирања на ту адресу. Очишћена свест му омогућава да остане у стању суперпозиције која је квантно-холографска и да онда као део квантног холограма универзума добије комплетну информацију о универзуму. Обични људи то не могу јер дају приоритет информацијама које долазе преко чула. И отуда већина људи мисли да ти феномени практично и не постоје.

– Како се ово што сте нам испричали одражава на наш општи статус – физички, психички и духовни?

– То што ми нисмо свесни тога, не значи да не примамо информације преко нашег акупунктурног система. Чак и када се оне не појачавају, оне су присутне на нивоу нашег акупунктурног система, односно свести. Ту се накупљају и наш акупунктурни систем временом постаје преоптерећен мноштвом информација које су у суштини штетне. Наше здраво стање одговара само оним садржајима које смо имали у тренутку рођења, ако смо тада били идеално здрави. Све касније што смо добили кроз интеракцију, уписивало је нове информације јер је акупунктурни систем квантно-холографска асоцијативна меморија и као таква она меморише све информације које долазе споља. Све те нове информације се уписују као допунске информације у односу на ону основну која одговара здравом стању и утичу на промену експресије генома у нашим ћелијама. Тако долази до појаве психосоматских болести. Зато те информације које су нам непотребне треба да се чисте, да се балансира акупунктурни систем. Да се непрекидно враћа у почетно здраво стање, што је циљ свих метода холистистичке медицине.

– Рекли сте да молитва уноси нове граничне услове у детерминисани универзум. Ако је тако, онда је молитва за спас ове планете и свих људи учинила више него сви интелектуалци и научници заједно. Онда је њена улога немерива?

– Молитва у суштини мења стање колективне свести. Она може да промени и мења еволуцију у простору и времену чак и квантно-холографског универзума као изоловане целине. Молитва уношењем нових граничних услова мења оно што је претходно било одређено постојећим оптерећењима колективне свести. Молитва уноси суштински елемент слободе. Изван молитве ми немамо слободу ни могућност да мењамо еволуцију колективне свести као целине, па индиректно ни наших индивидуалних свести, јер смо део те целине.

– Какав је утицај наше молитве ако људи са којима смо у конфликту не иду истим путем?

– Молитва је увек обраћање Богу са циљем да се растерети оптерећење које постоји између две или више особа. Са таквим обраћањем се у основи побуђују спиритуалне структуре, односно квантне структуре, које у ствари омогућавају међуљудско растерећење, и то трајно. Поента је у трајном растерећењу, јер ако бих ја неком другом техником радио само на себи, могао бих тренутно да избалансирам свој акупунктурни систем. Али остаје оптерећење код друге особе као ментална адреса, и она ће непрестано, несвесно, да успоставља интеракцију са мном. Дакле, оно се не може трајно уклонити ако га истовремено не уклонимо код сваке особе која је део конфликта. Зато, само молитва за друге у суштини мења стање колективне свести.

– Дакле, живимо у „Матриксу“ који ипак можемо да мењамо?

– Да, прича подсећа на филм „Матрикс“. Ако живимо у „Матриксу“, односно џиновском квантном холограму, имамо ли слободу да нешто променимо? Мој одговор је – да. Никаквих рационалних могућности немамо, осим молитвом којом изнутра уносимо нове граничне услове. Спољашње интервенције више нема, бар колико наука данас разуме универзум. Бог је створио свет по законима природе, после тога је препустио свет самом себи, уз могућност нас људи да молитвом мењамо граничне услове, побуђујући спиритуалне структуре којима се молимо. То је Божије милосрђе! То је велика могућност. То показује да човек, иако сићушно биће, има велику моћ. Много већу него што претпоставља. Наравно, то верници не знају када се моле, али на то се своди. Ако се препустимо само жељама и емоцијама, наша моћ се драстично ограничава, а ми се сводимо само на биолошке аутомате.

– Је ли све ово што говорите базирано на принципима физике?

– Ја све говорим са становишта физике, јер желим да видим шта она може да каже на ову тему. Ово није никаква хипотетична прича на бази неке теорије која није базирана на физичким принципима. Ово проистиче из неких основних физичких принципа. Ово је прича коју нам прича физика.

– Зашто онда знања савремене физике више не утичу на наш живот. Данашњи систем вредности не одражава слику света коју нам нуди модерна физика. Зашто нема више утицаја?

– Имаће. Ја мислим да ће имати, кроз истраживања која иду у овом правцу. Истраживања феномена свести и квантно-информационе медицине мораће да имају дубље импликације. Мораћемо да разумемо да је свест фундаментално својство квантног поља, да ми нисмо изолована бића, да смо стално у интеракцији са окружењем, да од тога зависи наше здравље, стање колективне свести, судбина читаве цивилизације и будућност и судбина наше деце. Да од тога зависи стање наше свести пост мортем! Ако не растеретимо своју свест пре смрти, она ће остати оптерећена неким менталним адресама, а оне ће је спречити да оде на онај најчистији ниво, а то је божански ниво свести, Царство Божије.

– Како се Ви молите?

– „Боже мој, помози ми да опростим и себи и другима. Хвала ти за сву досадашњу подршку, и молим ти се да нас све и убудуће поштедиш превеликих искушења…“ Молим се пред спавање, и последња мисао ми буде молитва. Битно је да молитва буде искрена, јер само тада побуђује спиритуалне структуре. Када се активира тај механизам, онда се даље све само одвија. Молитва за себичне сврхе неће никада да се активира.


О саговорнику

Дејан Раковић рођен је 1951. године у Београду. Професор је на Електротехничком факултету у Београду, где руководи дипломским Смером за биомедицински и еколошки инжењеринг.

Држао је бројне основне и постдипломске курсеве из области физике и технологије материјала, биофизике и биоматеријала, квантне теорије чврстог стања и квантне информатике. Научна интересовања му покривају области наноматеријала и биоматеријала, нанотехнологије и спектроскопије, као и биофизику и биоинформатику когнитивних, психосоматских и електрофизиолошких функција.

Дипломирао је техничку физику на Електротехничком факултету у Београду, а магистрирао и докторирао теоријску физику на Природноматематичком факултету у Београду. Потпредседник је Друштва за истраживање материјала, у оквиру којег је био гост-коедитор 10 међународних тематских публикација са YUCOMAT конференција.

Руководио је регионалним пројектом Мозак и свест, Европског центра за мир и развој (ЕЦПД) Универзитета за мир Уједињених нација у Београду, а сада руководи ECPD Међународном школом квантно-информационе медицине. Био је суоснивач и Председник УО Интернационалног анти-стрес центра (IASC) у Београду, са широким едукативним холистичким антистрес активностима. Основао је и свој Фонд (FDR) за промовисање холистичког истраживања и екологије свести, са ширим промотивним холистичким активностима, укључујући суорганизацију Симпозијума квантно-информационе медицине KIM 2011.

Публиковао је око 250 научних радова и саопштења и 40 књига и зборника (међу којима: Увод у квантно-информациону медицину; Интегративна биофизика, квантна медицина, и квантно-холографска информатика; Основи биофизике; Сећања, снови, размишљања; Религија и епистемологија; Наука – религија – друштво; Анти-стрес холистички приручник; Свест: научни изазов 21. века; Биоматеријали; Физичке основе и карактеристике електротехничких материјала).


Разговор водила Дијана Ивановић

Извор: Геополитика

Препорука:

Научно доказана снага крсног знака

Утицај црквених звона на људско здравље

.

Advertisements

Information

This entry was posted on 21. маја 2014. by in ДУХОВНА РИЗНИЦА.

Кретање

%d bloggers like this: