ВИЗИОНАРСКИ

А КАД ОКУПИ СЕ ЧОПОР МОЈ, БОЈТЕ СЕ ПСИ!

Србија у Евроазијској унији

Евроазијски економски савез значи могућност избора и за Србију

Није претерано рећи да свет више неће бити онакав какав је био до сада. Након управо потписаног договора о стварању Евроазијског економског савеза, у чијем саставу су засад Русија, Белорусија и Казахстан, ствара се заједничко тржиште које чини близу 200 милиона људи, које ће моћи да конкурише тржиштима Европске уније и Сједињених Држава.

То је само још један доказ да се тежиште светских економских процеса полако, али сигурно премешта са Запада на Исток, а то је чињеница са којом ће убудуће морати да рачунају све земље на свету, па и Србија.

Дакле, ради се о новом тржишту, које ће по речима руског председника Путина имати огроман производни, научни и технолошки потенцијал и колосалне природне ресурсе, с обзиром да њене земље-чланице поседују четвртину свих у свету откривених рудних богатстава, које вреде импресивних 40 хиљада милијарди долара. Он је још казао да потписани споразум има епохални значај зато што отвара широку перспективу за развој њихових економија, јер се ради о интеграцији која подразумева слободно кретање роба, услуга, капитала и радне снаге.

Сасвим конкретна корист од таквог интеграционог пројекта се огледа већ и у самој чињеници да су поменуте три земље захваљујући досадашњој Царинској унији, на чијим основама се гради Евроазијски економски савез, повећале своју међусобну робну размену за 50%, и то само за последње три године. Како је на церемонији потписивања споразума дословно рекао руски вицепремијер Шувалов – „овај нови савез је чак бољи од Европске уније“, а његове речи добијају смисао ако се има у виду податак да земље чланице Евроазијског економског савеза у потпуности задржавају свој национални суверенитет, а такође ће се трудити да избегну грешке које је учинила Европска унија, што се види по изјави казахстанског председника Назарбајева, који је устврдио да ни једна држава новог Савеза не сме да буде захваћена процесом деиндустријализације, што је био узрок рецесије економије у Европској унији, већ свака земља-чланица мора сачувати своје традиционалне гране индустрије.

Иначе, већ сада је извесно да ће се новом Савезу прикључити и Јерменија и Киргизија, док је на пример председник Белорусије изразио уверење да ће пре или касније и Украјина схватити, како је рекао, „на којој страни је и њена срећа“. Осим тога, и читав низ других земаља показује занимање за могућност сарадње са новом заједницом, што потврђује и Путинова изјава да га највећи економски играчи на глобалном нивоу питају – на који начин би и они могли успоставити односе са будућим Евроазијским савезом.

И мада су се чак и у тренуцима уздржаног славља поводом историјског догађаја потписивања споразума о стварању Евроазијског економског савеза, могле чути и здраворазумске речи упозорења да ни овај нови Савез не гарантује идеалан живот – ипак је више него јасно да ће се на карти света од 1. јануара 2015. године појавити суштински нова унија држава која ће својим становницима понудити реалну основу за богатији живот, и то не понављајући грешке бриселске бирократије.

Све то указује на чињеницу да алтернатива Европској унији већ сада постоји, а она ће у будућности само још више јачати са развојем започетих евроазијских интеграционих процеса. А то значи да ни у Србији више неће имати смисла тврдња да је Европска унија у много чему лоша, али да ипак не постоји други избор. Таква алтернатива је управо створена на Истоку и зове се Евроазијски економски савез, а све земље, па тако и балканске, тек ће оцењивати корист од сарадње или интеграције са новим Савезом.

Ратко Паић

Евроазијска унија: Потписан споразум

Уговор о Евроазијској економској унији је потписан. Лидери Русије, Белорусије и Казахстана потписали су историјски документ на састанку у Астани. Ово ће иницирати формирање једног од највећих светских тржишта, уверени су председници.

Документ је, без сумње, историјски – са тим се слажу и Владимир Путин, Александар Лукашенко и Нурсултан Назарбајев. У будућности, савезу се могу придружити Јерменија и Киргистан. Стварање економске уније воде Русију, Белорусију и Казахстан на нови ниво интеграција и сарадње, истакао је у свом говору руски председник.

Данас заједно стварамо моћни привлачни центар економског развоја, велико регионално тржиште, које окупља више од 170 милиона људи. Наш савез има огромне резерве природних ресурса. У исто време, у земљама „тројке“, развијена је и индустрија, индустријска база, моћни интелектуални и културни потенцијал. Географски положај нам омогућава да стварамо транспортно-логистичке маршруте не само регионалног, већ и глобалног значаја.

Председник Казахстана, са своје стране, нагласио је да је најважнији, по његовом мишљењу, принцип рада новог савеза. Све одлуке се доносе консензусом, Нурсултан Назарбајев је истакао:

„Глас сваке земље ће бити одлучујући. Кадровска политика ће бити вођена узимајући у обзир начело једнаке заступљености страна и путем конкурса – за упошљавање на том важном послу најквалификованих професионалаца.“

За ставрање ЕАЕУ земљама је требало ​​неколико година. Све је почело са Царинском унијом Русије, Белорусије и Казахстана. Од 2011. године, престале су да постоје царинске баријере између ових земаља. Евроазијска унија – виши облик интеграција, са амбициозним циљевима, изјавио је председавајући одбора Евроазијске Економске комисије Виктор Христенко.

Евроазијска економска унија је важна као извор раста наших економија, развој нашег потенцијал. Она је, исто тако, важназа сварање много стабилније и предвидивије будућности у овом немирном свету.

Идеја Евроазијске уније, на Западу је од самог почетка изазивала незадовољство и „забринутост“. Амерички и европски политичари су говорили о покушајима Владимира Путина да „обнови Совјетски Савез“, док је бивша америчка државна секретарка Хилари Клинтон обећала чак и да је спречи. Такве изјаве, наравно, разумни људи не узимају озбиљно. Међутим, узроке незадовољства западних партнера је лако објаснити, сматра директор Института за земље ЗНД Константин Затулин.

Економски удео овог савеза је знатно већи од удела сваке земље понаособ. То значи да ониса солидарних, договорених позиција могу преговарати са другим светским економским савезима и удружењима. То повећавањихову капитализацију, да тако кажем. Након потписивања, текст споразума ће бити поднет парламентима три земље – и, како рачуна Кремљ, брзо бити ратификован. Од 1. јануара 2015. године, Евроазијска унија ће профункционисати. Одређена су седишта главних органа Уније. Седиште Евроазијске економске комисије ће бити у Москви, суд – у Минску, афинансијски регулатори – у Алма-Ати. У завршном сегменту документа успешно је направљена стратегија за постепено стварање заједничких тржишта нафте и гаса. Они треба да буду формирани до 2025. године. Од 2016. године прорадиће заједничко тржиште медицинских компонената.

У блиској будућности, ЕАЕУ приступиће Јерменија и биће направљен путоказ за адаптацију законодавства Киргистана. Интересовање за успостављање зоне слободне трговине је већ изразио Вијетнам, заказане су стручне консултације са Израелом и Индијом, а разговора се и са Кином.

Игор Силецки

 

Извор: Глас Русије

Advertisements

Information

This entry was posted on 30. маја 2014. by in СЛОБОДНА СРБИЈА.

Кретање

%d bloggers like this: