ВИЗИОНАРСКИ

А КАД ОКУПИ СЕ ЧОПОР МОЈ, БОЈТЕ СЕ ПСИ!

Заробљавање здравог разума

Пуковник проф. др Светозар Радишић

Бивша америчка државна секретарка Хилари Клинтон, која је у Берлину представила своју књигу „Тешки избори“, извинила се 7. јула 2014. немачкој канцеларки Ангели Меркел због америчке афере прислушкивања у којој ни Меркелова није била поштеђена. Клинтонова је у интервјуу магазину „Шпигл“ на питање није ли Меркелова заслужила извињење одговорила да је, колико она зна, амерички председник Обама са Меркеловом више пута разговарао, а на констатацију новинара да се он, при том, није јавно извинио, изразила жаљење због афере. „Ја нисам више у влади, али жао ми је“, рекла је Клинтонова и још једном признала пред човечанством бескрупулозност система у којем живи. О лицемерном односу америчке администрације према савезничким државама и владама, али и о шпијунском насиљу којим ова посрнула империја покушава очајнички да задржи некадашње позиције у свету, пише проф. др Светозар Радишић, пензионисани пуковник и некадашњи портпарол Војске Југославије и аутор више књига из области теорије ратовања.

Оружје новог светског поретка: крађа информација уз бомбардовање информацијама

„НСА је направила инфраструктуру која омогућава да се све пресретне. Ако желим да видим ваш е-маил или поруке на телефону ваше супруге могу то учинити. Могу доћи до е-маилова, шифри, података са телефона, кредитних картица. Не желим да живим у друштву у коме се догађају такве ствари, у коме се снима све што кажем“, истакао је Едвард Сноуден, учесник у тајном пројекту Агенције за националну безбедност Сједињених Држава.

Занимљиво је да је Велика Британија уз САД најангажованија држава у креирању „новог светског поретка“, од усвајања декларације под називом „Атлантска повеља“, коју су на Атлантику потписали Френклин Рузвелт и Винстон Черчил 14. августа 1941. до почетка трећег миленијума. Не треба заборавити да је Винстон Черчил 6. септембра 1943, позвао англофиле са Харварда (САД) у „ментално освајање света“, а исто тако, да је садржај наведене „демократске повеље“ ушао у „Декларацију о ослобођеној Европи“ коју су потписали у Јалти 14. фебруара 1945. Рузвелт, Черчил и Стаљин.

Идеја о садашњем светском поретку настављена је и у најави „хладног рата“. Познато је да је ту најаву дао у Фултону, 5. марта 1946. не случајно, неумољиви британски дипломата, Винстон Черчил.

Зар на спрегу САД и Велике Британије нису подсећала скоро свакодневна заједничка бомбардовања Ирака? Познато је да Велика Британија и САД преко сателитског система „Ешелон“ прислушкују приватну и пословну комуникацију грађана и компанија земаља Европске уније. Системом „Ешелон“, који служи за пресретање свих врста телекомуникација (телефон, електронска пошта, факс) руководи америчка тајна служба – Агенција за националну безбедност (НСА). У систему „Ешелон“ су осим САД и Велика Британија, Канада, Аустралија и Нови Зеланд (амерички зависници и сарадници – савезници). Нелсон Мандела је 5. априла 2000, с разлогом изјавио: „САД и Велика Британија уносе хаос у светске односе: њихово игнорисање правила у међународним односима и понижавање УН највећа су претња миру у свету“.

После 11. септембра 2001. у Канцеларији значајних информација, у оквиру Агенције за унапређивање истраживачких пројеката ДАРПА (Defence Advanced Research Projects), настао је пројекат на основу којег би требало да се заштите приватни подаци и помогне у прикупљању и обради података о потенцијалним терористима. За тај пројекат, под називом „Тотална информациона будност“, задужен је Џон Поиндекстер, осмуњичен у време владавине Роналда Регана за крађе и уништавања компјутерских података.

Када је представио наведени програм у Енхејму у Калифорнији рекао је: „Обавештајно прикупљање мора обухватити хиљаде људи чији идентитет и кретање не знамо… Два програма (ТИДЕС и ЕАРС) аутоматски проналазе, преводе и конвертују текстове са било ког језика. То значи да свака страна реч, пресретнута у телефонском разговору, може да се одмах идентификује и преведе на енглески језик. Програм обухвата око 1.000 језика и омогућава праћење свих видова трансакција преко Интернета, телефона, имејлова, факс линија… Простор за обраду је читав свет, јер су терористи свуда… Програми омогућавају и интелигентне анализе огромне количине података… То је најбољи начин да се САД супротставе евентуалним асиметричним операцијама…“

Уколико се приступи његовом остварењу, пројектом би се обухватио и програм Џонатона Филипса „Хумана идентификација са даљине – хуман ИД“, што подразумева примену биометријске РФИД технологије. Централна база, преко програма ГЕНИСYС, који је развио Даг Дајер, сакупља податке из тоталних база распоређених широм света, које могу да читају само „овлашћена лица“. Пројекат је критикован у јавности због могућности да се злоупотреби као увод за друштво тоталног надзора, те је одлуком Конгреса 2003. године скинут са буџета. Непознато је да ли је неко други преузео његово финансирање.

Злоупотреба информација

На шта личе демократске Сједињене Државе, најбоље знају Американци. Један од њих је успео да дочара свој извикани патриотски свет у неколико реченица: „…Ево сада и по први пут јавно мњење увиђа да нешто није нормално и у реду с Америком, Бушом и политиком. Многи то знају и ћуте. Знају, али не желе да љуљају чамац. Фамилија!? Посао !? Кућа !? Деца!? Све морају да ризикују. Али, све више и више препознају истину. Нема уличних протеста као 70-тих година. Деведесет пет одсто Американаца су у кредитном дугу. О стању у држави прича се више преко радио станица – мање на ТВ каналима. У поноћ већина људи спава, а милиони људи слуша. Убили су Виљема Купера. Био је велики амерички патриота. Треба читати о њему. Написао је једну патриотску књигу. Када сам је нашао, тражили су ми возачку дозволу. Региструју ко чита. Његове књиге држе у ‘подрумима’, уместо на сталажама. Успео сам да набавим један примерак књиге. Купио сам је без дозволе, јер сам некако збунио продавца. Знам да долази лоше доба за човечанство“.

Ништа мањи проблем је бомбардовање информацијама. Тешко је рећи да ли за људски мозак већи проблем представља учесталост, значај или засићеност информацијама. Јер, он има одређену пропусну моћ у јединици времена, која је „уско грло“ за намерно упућене и прорачунате „снопове“ и „пакете“ информација. Зато је професор стратешких студија Илиот А. Коен упозорио: „…Информације о борби све више добијају облик апстрактног приказивања стварности… Будући ратници могу се парадоксално изгубити међу њима, када се стварни свет покаже другачијим од визије коју су створили на основу добијених података“.

 

Нападнут гарнираним информацијама човек може да замени објективну и виртуелну стварност. Пилот у правовремено планираној мисији, после увежбавања на савременим симулаторима с верним сликама амбијента, може на моменат да изгуби оријентацију да ли је у авиону, у симулатору, или за компјутером с виртуелним програмом. Када прими већи број података него што може да обради у јединици времена, постоји могућност да се понаша као да није примио информацију, да буде деконцентрисан – свестан да не зна право стање, да посумња у исправност инструмената итд.

Скоро је сигурно да човеков мозак, свестан постојања „информационог јаза“, насталог због могућности да му се упути много више виталних информација него што може да прихвати и схвати, по правилу, креира и доживљава стрес, анксиозност, блокаде или панику. Готово једнака анксиозност присутна је код људи који држе прст на дугмету за активирање тзв. нуклеарног одбрамбеног система и код људи који покушавају да људску интелигенцију замене вештачком, јер никад не знају да ли је програм потпуно коректан, шта све може иницирати систем, да није већ уграђен неки вирусни програм итд.

Дипломирани математичар и познати криптолог Александар Трифони у књизи „Обавештајне службе и прислушкивање“ навео је доказе да су у Виндоус убачени програми који нису под контролом корисника: „Према тврђењима стручњака и произвођача НСА је успела да угради, у све верзије оперативних система Виндоуса посебне кодове приступа. Поставља се питање коме то све треба!? Одговор је једноставан – Сједињеним Америчким Државама… Агенција за националну безбедност САД (НСА) одређује норме фирмама које производе уређаје за шифровање без обзира да ли су америчке или неких других држава. Уколико не прихвате те норме, фирме бивају искључене са дела тржишта које контролишу САД, а то значи више од три четвртине светског тржишта…“.

То значи само да су оперативни системи свих компјутера под контролом и да само „контролори“ знају шта се све може догодити са компјутерима и пре свега, информацијама.

Међутим, интелектуални проблеми изазвани информатичким феноменима, по свему судећи, тек предстоје, јер нова техника с тзв. корисничким програмима умртвљује ум и не захтева нормално, а камоли дубље размишљање. Проблем би могао бити и већи уколико се покаже да је професор Ричард Лајн у праву када на основу својих истраживања тврди да ће људска интелигенција у следећем веку опадати.

Јасно је да Велика Британија и Сједињене Државе и њихови похлепни банкари морају да шире свој утицај и да на најлицемернији начин опљачкају преостале планетарне ресурсе, али, чија је идеја да људи буду све мање слободни на прагу нанотехнолошке ере? Како то да човечанство клизи назад у будућност? Чини се да неко повлачи конце из туробне таме и да су сви људи само круте „лутке на концу“. Да ли већ постоји планетарна влада, или ће је свет тек добити?

Ето како се завршава информатичка ера – безумно и нехумано – злоупотребом информација.

Контрола ума

Управљање људима стиче свакодневно све већи легалитет и легитимитет. После потпуне контроле робе, успостављене увођењем БАР-кода, у земљама Европске уније уведен је и ЕКАМ-код, који је утиснут на шенгенске пасоше у виду магнетне траке. Реч је о матичном броју особе, тековини тоталитарних и милитантних система, који поједностављује административно пословање. Међутим, подмуклији иницијатори већ више деценија инсистирају да се та шифра угради у тела грађана, односно да се утисне у десну руку или на чело. Тада би из једног центра могло да се утиче на нервни систем човека укљученог у мрежу и да се, ако то неко одлучи, у доброј или лошој намери, успорава или убрзава рад његовог срца.

Но, према објављеним подацима, за које аутори тврде да су „процурели“ из тајних досијеа ЦИА-е, у америчким експериментима ин виво већ је остварен електронски утицај на људски мозак уграђивањем микрочипова. У извештајима бивших агената потврђено је да ЦИА убризгава компјутерске чипове у крвоток „пацијената“. Скоро невидљиви чипови, чију „невидљивост“ омогућава нанотехнологија, стижу до мозга, где се каче о неуронске завршетке и почињу да емитују унапред програмиран код.

Очигледна, бескрупулозна легализација нехуманих решења наговештава постојање тајних подручја, али и институција, у којима су могуће и веће злоупотребе. Стога Черил Велш, председница Удружења грађана за заштиту од злоупотребе људских права употребом електромагнетног и неуролошког оружја, покушава, уз помоћ бивших „људских заморчића“ из Бугарске, Немачке и Јапана, са Новог Зеланда, из Русије, Велике Британије и Сједињених Америчких Држава, да докаже да Ција експериментише на људима, без њиховог знања, уграђујући им у мозак „трансмитере“.

Занимљиво је да се, према наводима госпође Велш, жртвама уграђују пријемници приликом рутинских операција синуса, вилице, носа или уха. Као најдрастичније, навела је случајеве Швеђанина Роберта Неслунда и украјинске породице Кец.

После организовања Удружења жртава, госпођи Велш се сваког месеца јављају две-три нове жртве технологије којом се мозак третира као својеврстан компјутер који ослобађа електромагнетне таласе. Жртве тврде да се променом дужине, интензитета и снаге сигнала може утицати на човеков ум и психу. Међу најугроженијима су људи из земаља Источне Европе.

Инсталирани „мождани трансмитери“ (предајници) могу да се прате глобалним позиционим системима (ГПС) из сателита, уз помоћ суперкомпјутера. Резултат примене наведеног метода је донекле контролисано понашање објекта, односно (зло)употребљеног човека. Исходи деловања радио-сигнала могу да буду умртвљене синапсе (веза између две нервне ћелије) или електронско поништавање меморије. Реч је о последицама након примене познате РИЦ-ЕДОМ тенике, коју одавно користи ЦИА, а коју је открио и први употребио Линколн Лоренс.

Најпознатије жртве „контроле ума“ су особе које су преживеле тортуру у пројекту „Монарх“. Кети О’Брајен написала је књигу „Трансформација Америке“, а Брајс Тејлор је свој случај описала у књизи „Сјај звезда“. У бројним књигама и написима оне су примери за програмирано претварање жена у „робиње секса“. Занимљиво је да је Кети О’Брајен имала брутални садо-мазохистички однос са Диком Чејнијем у „Кожној соби“ Бохемијанског клуба. Чејни је био секретар одбране САД за време Џорџа Буша Сениора а касније и потпредседник САД, као заменик Џорџа Буша Јуниора и његов „нафтни партнер“.

Жртве контроле ума не налазе се само у Сједињеним Државама и Шведској. Роналд Стенли, амерички јавни тужилац, упозорио је свет да Русија поседује лептонско супероружје за контролу људи. У свом обраћању јавности, у септембру 1995, навео је да се лептонско оружје серијски производи од 1980. године и да је у Москви формиран центар за регистрацију грађана који су страдали због примене те врсте психотронског оружја. Занимљиво је да, према његовим речима, оператери психотронске станице која користи лептонско поље могу са удаљености до 100 километара детаљно да фиксирају све нијансе мисли одабране особе. При дуготрајној контроли, они су способни да овладају целокупним сећањем жртве: могу сазнати и најинтимније податке, мењати понашање и, чак, разболети жртву.

Најновија научна постигнућа сурово потврђују да је људски мозак све угроженији. Адам Манделбаум, бивши службеник Војне обавештајне службе, а затим и Агенције за националну безбедност САД, који се професионално бавио тумачењем тарота и прорицањем будућности за војне потребе, у књизи „Сенке рата“ навео је да је донедавно ЦИА користила сујеверје у борби против бунтовника у Конгу, проучавала могућности контроле ума хипнозом и дрогама и, чак, разматрала примену метода за измену свести ради утицаја на њихово понашање.

„Неубојно оружје“ користи се за утицај на психу, ум и дух људи. Џенет Морис, из Одбора за глобалну стратегију вашингтонске организације коју је организовао Реј Клајн, један од бивших заменика директора ЦИА-е изразила је забринутост због евентуалне примене акустичне психо-корекције. Она очекује употребу новог „неубојног метода“ за „гушење побуна и нереда, контролу дисидената, деморалисање или онемогућавање непријатељевих снага и повећање могућности тимова пријатељских специјалних оперативаца“. Госпођа Морис је упозорила да „пешадија ризикује да се изложи специфичном звуку, који производи посебан уређај, а не може се неутралисати помоћу заштитне опреме и помоћу било каквих чепова за уши“.

.

Пуковник проф. др Светозар Радишић

Извор: Таблоид бр. 316, 31. јул 2014.

.

Advertisements

Information

This entry was posted on 31. јула 2014. by in ВЛАДАРИ ИЗ СЕНКЕ.

Кретање

%d bloggers like this: