ВИЗИОНАРСКИ

А КАД ОКУПИ СЕ ЧОПОР МОЈ, БОЈТЕ СЕ ПСИ!

О овоземаљским пословима у Винограду Господњем

Како да се понашамо при обављању овоземаљских (светских, свакодневних) послова

Овоземаљских је послова веома много и разликују се у зависности од стања и звања у којима живимо.

Све животне послове који се не противе наравственом закону, које смо дужни да обављамо сходно нашем звању и имању (стању), треба сматрати делима Божијим, делима повереним нам од Самога Господа, јер Бог, као Цар све земље (Пс. 46, 8), установио је разна законита звања и положаје (стања и имања), и Он, а не ми сами, допустио нам је и допушта нам да уђемо у ова овосветска звања и стања у каквима се сви ми налазимо.

Без Божије воље или без Божијег допуштења ништа на свету не бива. Дакле, какве год послове обављао, сва та дела чини као Самоме Богу, и награду за то добићеш од Бога. А ко се не труди ради Бога, његов труд је сасвим жалостан, јер му награда није од Бога, него од себе или од људи. А од себе и од људи каква је награда? Земаљска, привремена, ништавна.

 

Чини сва своја дела ради Самога Господа Бога, обавезно их чини тако како је дужно чинити дела Божија, то јест чини сва своја дела од срца, сасвим радо и са потпуним задовољством, марљиво, не допуштајући у њима никакво одуговлачење и немар, по чистој савести, јер је речено: „Проклет био ко немарно ради дело Господње“ (Јерем. 48, 10).

Ако ти твоји послови иду успешно, онда се не горди тиме, а нарочито не приписуј успех у пословима својим сопственим снагама и умешности, јер сам Господ је рекао ученицима Својим: „Без мене не можете чинити ништа“ (Јн. 15, 5).

Ако је посао којим ти требаш да се бавиш тежак, непријатан, понижавајући, мало уважен, не иде од руке, одуговлачи се, захтева изузетно стрпљење или води унинију, онда не буди малодушан, не буди лењ, не љути се, не предај се гневу, нестрпљењу, роптању и слично, него оживљавај и укрепљуј себе мишљу да те тегобе, које те тако притискају и тако су непријатне и несносне теби, неће трајати вечно. Са земаљским животом све оне ће престати, а тамо ће Господ „дати свакоме по делима његовим“ (Римљ. 2,6). При томе потпомажи себе у тегобама својим било каквим поучним (назидатељним) појањем, тајном молитвом, размишљањем о хришћанским истинама, расуђивањем о делима којима се бавиш, уопште узношењем срца ка Господу Богу кратким молитвеним уздасима Њему. На пример, веома су корисна следећа молитвена призивања:

– Како нас безгранично љуби Господ!

– Шта Он није учинио и не чини за нас? Шта нам Он не даје?!

– Боже, како треба да будемо благодарни Теби!

– Господе, благослови ме! Очисти ме! Освештај ме!

– Само нас Ти, Господе, тако много љубиш!

– Ах, кад бих Те вазљубио, Господе, свим срцем својим!

Господе, Ти си моје прибежиште, Ти си моја утеха, Ти си моја нада, Ти си моје спокојство. Ти си моја светлост. Ти си моја слава. Ти си моја радост. Ти си моје блаженство!

Таква и слична мољења, ако се претворе у навику, за време тегобе су бесцена. Непрекидно одржавај душу у јединству са Богом, оно непрестано њу оживљава, одгони од ње сваког зло, укрепљује је у добру и врло благотворно јача саме телесне снаге.

Ко тако ради на извршавању својих текућих, овоземаљских послова, тај се труди као што се и треба залагати у славу Божију.

Само се по себи разуме да треба пре свега чинити најважнија дела, која не трпе одлагање, претходно промисливши како их боље извршити, као и да никада не треба чинити дела, несагласна закону Божијем.

Приступајући сваком послу, ваља се пре свега усрдно помолити Богу да ниспошаље Божији благослов за наш рад. Треба прочитати молитву „Пред почетак сваког (доброг) посла“, затим добро промислити како најбоље обавити предузети посао, и тек тада приступити раду.

.

Старац Сава Псково-Печерски

Из књиге: „Господе, ти си живот мој!“

.

Advertisements

Information

This entry was posted on 27. августа 2014. by in ДУХОВНА РИЗНИЦА.

Кретање

%d bloggers like this: