Совјетски научници против илумината

Наша академска наука успешно се развијала само око 15 година после (II светског) рата. Тада је врх Академије наука био очишћен од троцкиста, и заиста развој совјетске науке у то време је ишао гигантским темпом. У то време су биле створене најбоље рачунарске машине на свету, боље од америчких. Најбољи аутомобили, „Волга“ је била призната као најбољи ауто. Најбољи бродови, подморнице. У Космосу смо били далеко испред Американаца.

Били би још напреднији да је наша Академија наука дозволила да се развија такав правац као хладна нуклеарна фузија. Физичар Иван Филимоненко 1958. године открио је ту појаву, хладну нуклеарну фузију. На тој основи почели су се израђивати генератори и мотори. Академик Корољов на бази енергије хладне нуклеарне фузије намеравао је да развије свемирске програме, лет на Месец и Марс, на Венеру, све је то било планирано помоћу нових мотора који би користили хладну нуклеарну фузију. Курчатов је на бази хладне нуклеарне фузије намеравао да развије нову енергетику. Академик Глушков намеравао је да изгради нове моторе. Цeо овај програм је уништен од стране академика, они су га назвали псеудо-научним, потпуно неодрживим.

Дакле, сви ови академици под чудним околностима су умрли. Сви ови програми су затворени, а наши научни програми почели су се оријентисати на стара америчка истраживања, укључујући и свемирску технологију, али најважније је да је на овом погибељном путу била усмерена наша рачунарска техника. То јест, сва наша истраживања из рачунарске технологије постепено су била прекривена. Речено нам је да треба копирати америчку технологију.

Почели смо да копирамо америчку технологију и до чега је то довело? До тога да Совјетски Савез није био спреман за те револуционарне промене које су се догодиле у рачунарској технологији и информатици. Дакле, то је један од разлога распада Совјетског Савеза. У ствари, све је то било урађено, по програму који је спроводила наша Академија наука. Као што видите, све то има веома дугу историју.

А уопште са енергетиком, ствар је поражавајућа. У послератним годинама наша Aкадемија наука спроводила је програм по тзв. енергетској инверзији. Шта је то? То је добијање енергије из енергије окружења. У суштини, то је изградња вечног мотора друге врсте. Сада је то апсолутно забрањено, али замислите да је у то време Академија наука усвојила такав програм? Упркос противљењу већине академика енергетска инверзија се спроводила и резултирала је, на пример, стварањем хладњака који је успешно радио не користивши никакву енергију из мреже. Специјални хладњак, који се производио неколико година у Москoвској фабрици расхладних уређаја. Да, то је било. Па, наравно, није се производио дуго времена, све је то било затворено.

Међутим, технологија хладне нуклеарне фузије почетком осамдесетих почела је да се развија у Америци. За основу су узели технологију Ивана Филимоненка, која се нашла у рукама Американаца. Али, у Америци се појавила жестока кампања за дискредитaцују ових програма, јер је постало јасно да ако се ови програми спроведу у Америци, да ускоро неће бити потребан ни бензин, ни угаљ, ни гас, ни систем за пренос и продају електричне енергије. Све то у блиској будућности неће бити потребно, јер су се толико успешно спроводили програми засновани на хладној фузији. Само у Америци је уништено неколико десетина истраживача који су радили на програму хладне фузије, физички су уништени. Остали су застрашени, многи од њих су пошли у Европу, чак и у Јапан.

Јапанци су такође почели да се баве хладном фузијом. Али све је то било угушено. Упркос томе неки ентузијасти су почели да израђују моторе на бази хладне нуклеарне фузије за аутомобиле. У Санкт Петербургу, постојала је фирма до око 2005. године, која је на обичној „Лади“ израђивала аутомобиле, који су радили на хладној фузији. И ови аутомобили, ручно произвођени продавали су се. Та фирма је 2004. године изложила свој модел на изложби „Експо 2004“ у Паризу. После тога код њих је дошао заменик министра енергетике Француске и рекао: „Момци на вас је пошао лов, саветујем вам да брзо побегнете из Париза“. Сутрадан њихово ауто је већ било спаљен, уништен, али они су ипак успели да дођу у Петербург. Наставили свој рад још неколико година док, под мистериозним околностима, главни конструктор те фирме није умро. Уопште, фирма је била уништена.

Ево то је историја хладне нуклеарне фузије. Али, ипак, захваљујући другим истраживачима, таквим људима као што је Уруцкојев, програм хладне нуклеарне фузије развијао се и 90-их година и 2000-их година. Одржаване су конференције о хладној нуклеарној фузији. Све ово је било подвргнуто клевети од стране Комисије за борбу против псеудонауке, укинуто је финансирање ових пројеката, иако ове пројекте није финансирала Академија наука, већ су се тиме бавили спонзори. На спонзорима је извршен такав притисак да су прекинули финансирање. Замислите само колике могућности има ова комисија.

Што се тиче енергије без коришћења горива, ми смо имали таква истраживања још крајем деведесетих, али све је било угушено. Такви уређаји успешно се развијају у различитим земљама: Швајцарској, Немачкој, Турској. Све то постоји на интернету, постоје снимци.

Јапан је на бази мотора Мината, тзв. Минатовог точка, можете на интернету видети шта је то, то је проналазак од пре тридесет година. Јапанци су усавршили такве моторе и постави их на мотоцикл СУМО. Мотоцикл Сумо има погон на оба точка. Један точак се покреће обичним електромотором, а други магнетним мотором, на основу Минатове технологије. Прво се мотоцикл убрзава, потребан је акумулатор за рад електричних кола, за стварање импулса и за управљање положајем магнета. Али, упркос томе, мали акумулатор омогућава да мотор прелази 200 или 300 километара при брзини од 150 километара на сат. То јест, економичнији је од обичног електромотоцикла, десетоструко.

Видите, минимална потрошња енергије. Чега је то почетак? Револуције у аутомобилској индустрији. Компанија „Тојота“, у то време је спроводила програм увођења таквих уређаја у својим аутомобилима. За време министра финансија Јапана -Такинакиа, Јапан је почео да води независнију политику. Јер су Јапанци схватили да ако развијају такву технологију, у будућности им неће требати велика количина нафте и гаса. Да Јапан може да постане практично самодовољан.

Дакле, тада може да се удаљи од финансијске власти Илумината у Јапану, зар не? Јапанци су почели да спроводе такву политику, али је тада на Јапан почела уцена од светских банкара, и по истраживањима новинара Бенџамина Фулфорда, који живи у Јапану, имао је интервју са министром финансија Такинакиа. Такинаки му је рекао, и пре тога је изјављивао да му је запретио израелски премијер Нетањаху да ако се Јапан не придржава политике Међународног монетарног фонда и Федералних резерви, да ће против Јапана бити примењено геофизичко оружје.

Јапан, вероватно, није у потпуности испунио захтеве светских банкара и против њега је примењено геофизичко оружје, као резултат тога главни „Тојотин“ погон је уништен, уједно се догодила и страшна катастрофа на нуклеарној електрани Фукушима. Ето шта стоји иза трагедије у Јапану. Јапан је пожелео да води независну политику.

Но, геофизичко оружје сада се користи и против Кине, и против Европе, и против Русије. Последње поплаве на реци Амур су резултат примене геофизичког оружја на северну Кину. То јест, оружје је у ствари коришћено против северне Кине, али је већином страдао наш далеки исток, губици су огромни, штета нанесена држави огромна.

Све је то наставак глобалне политике представника црне аристократије, који владају Федералним резервама САД-а, који руководе Међународним монетарним фондом и другим међународним глобалистичким организацијама. Као што можете да видите, ситуација у том смислу је веома озбиљна.

.

Сергей Альбертович Сoлль

доктор физичко-математичких наука, доцент, секретар Санкт Петербурбушког одсека „Руског друштва физичара“ и помоћник председника „Руског друштва физичара“.

Извор: Bebamur