ВИЗИОНАРСКИ

А КАД ОКУПИ СЕ ЧОПОР МОЈ, БОЈТЕ СЕ ПСИ!

Глобална олигархија против Старог света

Да ли је одржив свет у коме се једино пита лондонска и њујоршка олигархија?

Древни Грци сматрали су театар као сито кроз које се просеје свакодневни живот, а оно што у њему остане, то је суштаство живота. Његова једноставна суштина. Из ње треба учити. Театар је био приказање истине често замагљене обиљем збивања кроз многа минула времена.

Балзак је у новијим временима низ снажних приповедака назвао „Људском комедијом“. Има, изгледа, времена када живот буде јасан као театар или опус „Људске комедије“. То су времена најчешће озбиљна и прекретна. Ма како некада изгледала као комедија, то су заправо увек трагикомедије. Изгледа да је тако суђено људском роду и ваљда ће тако увек бити и у потоњим временима.

Најновија трагична приредба управо траје сада. Има већ неколико чинова, а колико ће их бити – не зна се. Завеса је дигнута у срцу Европе. Наступају: НАТО пакт, друштво из ФЕД, несрећна Украјина, на одбрану спремна Русија, проамеричка творевина ЕУ и нешто статиста којима се јасно каже шта да мисле и говоре. У радњи учествују два јахача апокалипсе: један стари и најпознатији и зове се Смрт и један нови и зове се Санкције. Самозвани режисер је друштво из ФЕД.

Идемо редом…

Наступајући НАТО, за доба хладног рата иступао је као барјактар „слободног света“ у борби против комунистичке опасности, оличене у совјетском „Царству зла“. Лако се међутим заборавља да је друштво из ФЕД давне 1917. године обилно финансирало бољшевички преврат. То је коштало руски народ незапамћене демографске катастрофе и деценијског потонућа.

То је, разуме се, и био циљ. Развој Русије је окончан. Две најдинамичније економије у Европи, руска и немачка биле су избачене из историје, а Стари континент је бачен у најдубљу политичку импотенцију до тада. Након Другог светског рата, под условима хладног рата, НАТО је покривао цели европски Запад. Формално, био је то пакт равнопаравно удружених земаља Запада, а уистину је био под управом друштва из ФЕД.

Управо тамо где су краљевали банкари из Лондона и њена подружница у Њујорку НАТО је био најјачи и имао највећу подршку. То се, док је трајао хладни рат, мало могло видети, али када је хладни рат стао а Варшавски уговор престао постојати, нужно се поставило питање сврсисходности одржања НАТО-а. Али, упркос чињеницама, Атлантски пакт не само да није укинут већ је постао много активнији него икада за време хладног рата. Могло је бити видљиво да је његова природа била много више од борбе за „слободан свет“, да је заправо управљање над Европом крајњи циљ и то од самог његовог оснивања.

Распадом Варшавског уговора то је постало очигледно, а амбиције су све агресивније усмерене ка истоку Европе.

Друштво из ФЕД, самозвани режисер је „spiritus movens“ целе приче и то не од краја Другог рата, већ и пре Првог рата. Лондон и Вашингтон заправо су прави творци Првог рата, а Други је само његов наставак после краће паузе великог европског метежа. Друштво из ФЕД је стварна влада САД, а такозвана демократија је била само маска и привид парламентарне републике. Новац је био и остао икона изабраних из Лондона и Вашингтона, а новац је моћ. Моћ је стварна власт!

Довољно је рећи да такозвана влада САД и њен дежурни председник немају никакву моћ над ФЕД, а да то страшно и убилачко удружење поседује ексклузивно право на емисију новца, таман по својој вољи! Том мрачњачком удружењу пребогатих и малобројних јеврејских финансијских олигарха није циљ само контрола над Европом, већ потпуно светско управљање и будућност протокола.

Ексклузивно удружење Бога јединога, изабраног народа, новца и поседовања, свесветске моћи – нужно ствара ратове, гомилање моћи, смрт безбројних и кризу данашњег света. Програм уништења света и девастирање његовог најцивилизованијег дела – Европе први је циљ ФЕД.

Могућа истинска евроинтеграција од Атлантика до Владивостока највећа је опасност по друштво из ФЕД. Стога, уз партнерство за исламским фашизмом, треба осакатити Европу до непрепознатљивости. Фактор Русије додатно онеспокојава „изабране“. Упркос три века напора да униште чедо Петра Великог, банкари нису успели, мада су успорили развој земље и изазвали демографску катастрофу без премца у историји. Хоће ли уз Божију помоћ икада бити суда ауторима овог највећег геноцида?! Уста су им пуна холокауста, само постоје њихове жртве, а безбројне друге бачене су у потпуни заборав.

Несрећна Украјина! Ове две речи говоре о збиљи древног Кијева, средишта прве Кијевске Русије. Столећима, и пре и за доба Романова, Украјина је била област што говори и сам назив, а никада држава. Има ли кога ко ће причати о историји украјинске државе? Обрнуто, лако је доказати да је простор данашње Украјине одувек био заједнички простор Руског царства. Племство, пореклом из те области било је ткиво руског племства, а сељаштво део свеукупног сељаштва.

Језик је само варијанта заједничког језика. Традиције, обичаји, трпезе и музика скоро су потпуно исти. Утицај католичке Пољске односио се на подручје Галиције и био је више верски, него национални и културни. Специфичности су наравно неоспорне, али те специфичности постоје у свакој нацији. Рецимо да језик Баварске и шлезвиг Холштајна у Немачкој у односу на пруску варијанту више су различити него украјинска или руска варијанта.

Тек је Лењин у оквиру своје политике „обуздавања“ великоруског национализма поделио новопечену бољшевичку творевину на тзв. националне државе у оквиру федерације. То олако цепање (задатак из ФЕД) веома је коштао Русију након урушавања совјетског модела. Последице су данас немерљиво тешке. Оне су омогућиле да у Украјини данас, под вођством друштва из ФЕД, ратују два крила истог народа.

Циљ друштва из ФЕД је да ослаби европски Запад и Русију једним ударцем у руском дворишту. Будући да су послови ЕУ са Русијом, посебно Немачке веома узнапредовали; те да за последицу све више имају раст интеграционих могућности, друштво из ФЕД је схватило да би могло изгубити битку у Европи. Сарадња и безмерни руски ресурси на великом простору све су више били привлачни и веома перспективни. Русија је веома економски напредовала и јасно је да ће се тај процес убрзавати.

Због свега тога друштво из ФЕД је решило да ратом заустави те природне процесе који би на крају довели до доминације евроазијске економије. Изабрана је Украјина са конфузном политиком и поразном економијом. Још пре десетак година планиран је пројект рата у Украјини којим би се Русија упетљала у ратове на својим границама, изоловала од Запада и задуго спречила њена сарадња на европском нивоу. ФЕД је тако планирао да у корену поцепа Европу и претвори је у војни логор за уништење Русије. Био би то прави суицид за Стари Свет. Домовина наше цивилизације била би трајно девастирана, исламизирана и претворена у Трећи свет.

Одбрана. Русија је спремна за одбрану. Она веома добро зна колики је залог у игри. Ништа мање од будућности Русије уопште. Непријатељ је изазвао крвопролиће да би том страшном мрљом заувек поцепао ,,два“ братска словенска народа и отпочео стогодишњи рат стално стварајући рану. Није се смело чекати. Ствари су стога кренуле неповољно по агресоре. Ништа није испало ни брзо ни једноставно. Упркос буке у ЕУ, очигледно је да праве жеље за конфронтацију са Русијом нема. Била би то потпуно изопачена ситуација. Европа би сама себи намакла уже око врата, поготову што је више него очигледно да је у порасту свест о потреби да се заштите властити интереси од насртаја ФЕД политике.

Проамеричка ЕУ. Такође две речи и сама суштина. Пирамидална бриселска ЕУ није настала у интересу јачања европске привреде и друштва. Она је дело друштва из ФЕД, напросто да би се предупредила истинска европска интеграција као конфедерација суверених држава. Овако, у визури ФЕД, чија батина НАТО и постоји због господарства над Старим светом, комесарска управа (на шта нас то подсећа?) самоизабраних петоколонаша у служби ФЕД у потпуности поништава сваки стварни суверенитет унутар Европе.

Каква је будућност ако је суверенитет претворен у комесарску лакрдију, где се једино пита лондонска и њујоршка олигархија?

Борба Русије у овој тешкој кризи није само њена борба. То је борба за европску ренесансу од Атлантика до Владивостока и за много даље.

.

Горанко Ђапић

Извор: Таблоид бр. 319, септембар 2014.

Advertisements

Information

This entry was posted on 14. септембра 2014. by in ВЛАДАРИ ИЗ СЕНКЕ.

Кретање

%d bloggers like this: