НЕ содомској револуцији!

Ако сте један од оних који су поверовали у приче хомосексуалне пропаганде о томе да је хомосексуалност потпуно природна појава и да се она ни по чему не разликује од хетеросексуалности осим у полу партнера, онда ће вам овај текст показати другу страну медаље и показати право лице ЛГБТ популације. Доносимо службену статистику и чињенице које износе сами припадници ЛГБТ популације и који долазе из самих хомосексуалних институција. Читајући овај текст сами можете донети закључке о “природности” хомосексуалноси, али и о “идили” истосполних бракова итд.

• 75% гејева има 100+ сексуалних партнера током живота
• 43% гејева има 500+
• 28% гејева има 1000+

Масовни сексуални контакти велике „количине” људи погодују полно преносивим болестима. ЛГБТ популација има, најблаже речено, проблем с промискуитетом. Зато ће успешно проширити сваку болештину која се преноси излучевинама, и данас и у будућности. Могу медији усхићено показивати двојицу срећних „очева” голих до паса у породилишту уз сурогатку која им управо испоручује уговорени „производ”, но остаје незгодна статистика која баца сенку на вероватноћу трајања и прикладност такве „заједнице” за подизање (нормалне) деце:

• 79% гејева каже да им је више од пола сексуалних партнера било анонимно
• 70% гејева каже да су с преко половине сексуалних партнера имали секс само једном

Нису то подаци неке хомофобне студије него баш из Кинсијевог института (Бел & Вајнберг студија, 1978). Друга студија са 2.500 старијих гејева тврди да им је током живота просек сексуалних партнера између 101 и 500. А 10-15% испитаника је имало преко 1.000 (словима: преко хиљаду) сексуалних партнера (студија Пол Ван де Вен у „Журнал оф Секс Рисерч” – публикација у којој објављује и наш најпознатији 52-годишњи дечко који зна све о сексу, а још нема цуру – Александар Штулхофер, „Јутарњи лист”). Првих стотињак гејева којима је дијагностикован АИДС имало је просечно 1.100 партнера (Rotello, „Sexual Ecology: AIDS and the Destiny of Gay men”).

Трајање партнерстава

У „Мушкој и женској хомосексуалности” („Male and Female Homosexuality” – Сагир и Робинс) кажу да је просечно трајање хомосексуалног партнерства између 2 и 3 године. „Мушки пар“ („The Male Couple“ – МекВиртер и Матисон) закључују да у њиховој студији дословно сва хомосексуална партнерства која су трајала више од 5 година имају договор за сексуалне активности са стране као норму. То потврђује и амстердамска студија – хомосексуално партнерство траје просечно 18 месеци, с тим да гејеви у таквом партнерству имају просечно 8 партнера изван партнерства. (Ксиридоу, “The Contribution of Steady and Casual Partnerships to the Incidence of HIV Infection Among Homosexual Men in Amsterdam”).

Чедност

Лезбијке имају 4,5 пута већу вероватноћу од хетеросексуалних жена да имају више од 50 мушких сексуалних партнера током живота (да, добро сте прочитали: мушких!). (Fethers, Marks: “Sexually transmitted infections and risk behaviors in women who have sex with women”). Разлог је што су склоније бисексуалности. Но, чак су 3 пута чедније од гејева јер их је „само“ 24% имало анонимни секс.

ХИВ/АИДС трошкови

Но добро, ово наведено ништа не кошта порезне обвезнике. Све док не дођемо до ХИВ/АИДС-а, који произлазе из таквог обима промета. У 2000. УСА је потрошила 10.8 милијарди долара на третман ХИВ/АИДС болесника. То је 1.359 $ месечно по пацијенту. На истраживања ове болести типичне за мали део популације 2013. је утрошено 2,9 милијарди $, а истовремено на рак 5,2 милијарди $. Дакле више него половина износа истраживања за рак иде на потребе 2-3% популације (http://report.nih.gov/categorical_spending.aspx).

Но, не ради се само о АИДСУ. 32% гејева и лезбијки су алкохоличари (према 7 % у општој популацији). (Фифилд, Латам и Филипс, „Alcoholism in the Gay Community”). Употреба дрога међу хомосексуалцима је 28-35% у односу на 10-12% у општој популацији. (Х. Лоуинсон, „Substance Abuse”). Према ЦДЦ извештају за 2012, 75% случајева сифилиса у УСА отпада на гејеве. Анални секс је плодно тло за „Shigellu“, „Entamoebu“, „Giardiu“ те хепатитисе А и Б. Занимљиво, ХПВ који узрокује рак грлића материце нађе се код готово свих ХИВ-позитивних гејева („Report of study at annual meeting of American Society of Colon and Rectal Surgeons”, 2002.)

Плодни расадници

ЦДЦ студија потврђује да су млади бисексуални мушкарци „мост” за пренос ХИВ-а женама. Зашто су баш гејеви такви расадници ХИВ-а? Лаички речено: нису они криви – крива је природа. Како фетус не би био третиран „страним” телом, потребно је да имуносистем привремено буде надмудрен. Сличан изазов да потисне имуносистем има и сперма. Гејеви иду против природе, те сперма заврши тамо где није предвиђено. Геј-околина за прихват сперме није тако амбивалентно имунолошки софистицирана, а сперма и даље има задатак потиснути имуносистем приматеља. Свакако, мембране њиховог „прихватилишта” су дебљине једне људске ћелије, све како би се упијала течност и електролити из фекалија. То је практички улаз директно у крв. Ту су и микро и макро одеротине због непредвиђене „вожње у супротном смеру”, угуравања прстију шаке и свега другога с погрешне стране. Одлучити се на болну вожњу у „супротном смеру” или примити фистинг вероватно је пуно лакше уз отупљеност/анестезију алкохолом или дрогама. Секс у пијаном стању или под дрогом има 81% гејева и 78% лезбијки.

Хорор

Типична геј пракса је прави медицински хорор – замислите размену слине, фекалија, сперме и крви с десетинама непознатих мушкараца током године. Замислите пијење урина, гутање фекалија (детаљи у тексту „Љубав у септичкој јами”) и ректалне трауме на редовној бази. Како не рекламирати такав живот деци као „здраву“ алтернативу! Често се „весели” сусрети одвијају на екстремно несанитарним местима налик земљама трећег света. Према магазину Геј рипорт („The Gay report”), њихова су најчешћа љубавна места: јавни заходи, аутобуске станице, бензинске пумпе, путна одморишта, клубови, геј барови, ноћни клубови, порно књижаре, „peep show“, биоскопи, паркови, плаже, јавна купалишта… Пријатељски речено, хомосексуалци су сексуално „узнемирени” људи који се баве врло опасним активностима и као такви су деструктивни према себи и околини (http://www.familyresearchinst.org/2009/02/medical-consequences-of-what-homosexuals-do/).

Знајући ове чињенице тешко је истовремено гледати углађене гej активисте у јавним наступима. С које планете су они пали. Или се ради о неким различитим популацијама, само нам то нико није објаснио.

Или имате права хомосексуалаца или јавно здравство – не можете имати обоје

Гej магазин Прајд Сорс („Pride Source”) извештава да је ризик од аналног рака већи 4.000% за мушкарце који имају секс с мушкарцима. ЦДЦ тврди да гејеви имају 860% више вероватноће да покупе друге полно преносиве болести (http://theroadtoemmaus.org/RdLb/22SxSo/PnSx/HSx/HsxDdly.htm). Након што је Сан Франциско добио законе о геј правима, венеричне болести су достигле 22 пута веће вредности од националног просека. 100% повећање хепатитиса-А, 300% хепатитиса-Б, амебне инфекције црева 2.500%, а 20% гејева има ректалну гонореју (“When The Wicked Seize A City”, 1993). То би пожелео сваки градоначелник.

Лезбијке имају значајно већи ризик бактеријских вагиноза, рака дојки и јајника него хетеросексуалне жене. (The Medical Institute of Sexual Health reports, Executive Summary, “Health Implications Associated with Homosexuality”).

Дакле, не ради се само о ХИВ/АИДС-у, већ о целом низу болести које коштају целокупно друштво, те о одузимању средстава за остале болести које нису зарађене свесно одабраним понашањем. Закључак: или имате права хомосексуалаца или јавно здравство – не можете имати обоје.

Лек Трувада као замена за презервативе

Данас зараза ХИВ-ом није више смртна осуда. Једино што треба доживотно пити лекове да се ХИВ држи како-тако под контролом. Према геј магазину Hivplusmag.com (http://www.hivplusmag.com/opinion/2014/05/27/well-never-stop-spread-hiv-without-vaccine) трошкови ХИВ лекова су данас преко 1.000 долара месечно и процењује се да ће у УСА заражена особа потрошити 500.000 долара током живота. Како задовољно наводе, већина трошкова иде на терет америчких порезних обвезника. Судбина доживотног узимања лекова и њихов незгодан попратни учинак (главобоље, мучнина, пролив, вртоглавица, несаница, губитак апетита, болови у мишићима, осип и сврбеж…), типична неодговорност према другима и према себи, те недостатак новца узрокује да само 25% заражених држи свој ХИВ под контролом. Осталих 75% играју игру „Шаљи даље”. Не престати се бавити таквим сексуалним активностима упркос сазнањима о свим ризицима заиста је знак тешког зависничког понашања и озбиљне болести.

Они који још нису заражени ХИВ-ом данас све више узимају превентивно један лек. Еуфорично се надају како је лек Трувада замена за омражене презервативе јер смањује ризик инфекције. То ће засигурно довести до експлозије других полних болести, ако већ не ХИВ-а или његових мутација. Фармацеутска индустрија их уверава да је ХИВ само још једна хронична болест попут дијабетеса и да треба редовно да узимају дневне дозе њихових лекова као превентиву, па могу даље радити шта већ воле да раде. (http://www.out.com/entertainment/popnography/2014/05/15/aids-breakthrough-weve-been-waiting-0).

Зависници о узајамном мастурбирању

ЛГБТ су зависници о узајамном мастурбирању. Емоционално оштећени и заустављени у развоју полног идентитета упуштају се у бесомучно тражење прихваћености кроз међусобно мастурбирање – на што се своди истосполни секс: с било киме и што чешће. Ту нема потребе за суптилним односима полова и толеранцијом природних различитости. У том једноставном огледалу „ЈА” је на првом и једином месту: „Ја ћу тебе, па ћеш ти мене”. То је једино што се може закључити гледајући једну „напреднију“ гej параду о којој наши ЛГБТ могу само чезнути (прогуглати „up your alley zombietime” http://www.zombietime.com/up_your_alley_2008/). Потпуно је немогуће ове људе повезати с идилом коју приказују медији и геј-активисти с темама брака, одгајања деце, љубави и људским достојанством…

Након ГМО сада имамо и СМО

ЛГБТ су идеални потрошачи фармацеутске индустрије у свим фазама: превентивно пре него се заразе ХИВ-ом, те након што се заразе. А свако мало покупе још обичне полно преносиве болести, те друге пропратне болести. Што се тиче фармацеутске индустрије, да нема хомосексуалности, требало би је измислити. Као што је ГМО замена за природну храну, тако је ЛГБТ сексуална модификација (СМО) као замена за природну сексуалност.

– „Докторе, боли ме кад се овако ударам батином. Шта да радим?”
– „Престаните да се ударате.”

Када би се тај и даље наставио ударати, сви би се сложили да је болестан и да га треба свезати у ону кошуљу да више не удара себе нити друге око себе. Са становишта јавног здравства, ЛГБТ ударају себе и све нас уоколо. А некоме „горе” баш тако одговара.

.

Извор: Balkanvoice

.