ВИЗИОНАРСКИ

А КАД ОКУПИ СЕ ЧОПОР МОЈ, БОЈТЕ СЕ ПСИ!

Демонстрација демократије

Потиснута у други план јучерашњег “поноса Курбистана” остала су неодговорена два питања – колико вашарење педерастих кошта државу Србију (читај: овце за шишање које плаћају порез), и друго можда и важније је да ли се ми то враћамо поново у веселе деведесете? Згражавање над “прихватањем Европских вредности” направило је димну завесу под којом су колоне оклопних борбених возила и оружане снаге за разбијање демонстрација прошле незапажено, да ли је то демонстрација силе или:

Демонстрација демократије

Без жеље да улазим у то да ли је брутално пребијање брата, или његовог двојника, од стране жандармерије било неопходно – за мене су сви грађани Србије исти, без обзира да ли су браћа, рођаци или носе фес, све док поштују Устав РС, питање које лебди је да ли смо ми уопште икада изашли из веселих деведесетих? Специјалне јединице полиције, жандармерије и војске су показале изузетно пожртвовање приликом хапшења Свештеника СПЦ – да су показали бар део те рености у хапшењу дилера или лопова Србија би била земља без криминала. Ревност нису показали ни приликом перформанса Ал-Зукорли везира када је са екипом претио да ће “Дрина бити црвена од Српске крви” – можда је и он “поносан” па га зато не дирају?

Јучерашњи Београд је потсетио на дане 9-ог марта или 5-ог октобра. Специјалне јединице за разбијање демонстрација, оклопна борбена возила и тешко оклопљена жандармерија су ме потсетитили на скорашње снимке из Америчког градића Фергусон. Блокада града је имала функцију потсећања домаћег “пучанства” (израз: пучанство – није позив на пуч, већ назив за становнике града) шта их чека у случају скорих социјалних немира, који су нам сваког дана све извеснији.

Не треба осуђивати жандармерију, њена улога преторијанаца режима није промењена још од времена када смо викали “Слобо Садаме” – свако ко је одслужио војни рок зна како функционише извршавање наређења. Проблематично је што је и поред свих наводних реформи сам систем остао болно исти: и систем репресије и систем оних који је наређује. Све приче о реформи и променама остале су само приче, а нама је остало да из јучерашњег дана извучемо поуку да од прича нећемо ништа боље да живимо – напротив.

Београд каквим смо га видели јуче много више потсећа на лош дан Ким Џонга у Северној Кореји него на Европску престоницу – са све њеним лебдећим кулама и градовима. Призор нам је само опомена шта нас чека ако поново решимо да некоме вичемо “Садаме” – поука за пучанство (понављам: ово није позив на пуч) је да се психички припреми да све болне промене и економске резове који нас чекају поднесе тихо и достојанствено. У себи. Нема на улице или ћемо да прођемо исто као веселих деведестих, што значи – као господин брат јуче.

Трошкове обезбеђења поноса Курбистана* ће наша провидна (то у преводу значи реч транспарентна) елита да постави на сајту владе (или ђоке, свеједно) и то одмах поред уговора за “ФИАТ” – прве процене Анонимних извора се крећу у висини од 180,000.000 динара. Можда су постојали и паметнији начин да се утроши тај, иначе наш новац: обнављање кућа угрожених у поплавама, помоћ деци из Звечанске, помоћ породиљама, изградња школе, вртића, улагања у спорт или културу? Ах, да, ово је Србија – ко ј**е културу.

Фасцинантна је чињеница да поред свих ових најављених болних економских резова и “стезања каиша” имамо једну од најмодреније опремљених формација за разбијање демонстрација у Европи – погледајте снимке. У буџету у коме нема довољно новца за плате, пензије и здравство очигледно има вишкова за америчке хај-тех гаџете из научно-фантастичних филмова. Сам парадокс је тим већи што се тај исти буџет пуни од новца нас који после од истих тих формација, када се побунимо – прођемо као господин брат, у преводу: они нас “тамбурају” а ми за то плаћамо.

Говорећи о моралу и елити не могу да се не дотакнем нашег великог Курби-Паше. Држећи нам придике и предводећи понос Курбистана улицом Кнеза  Милоша могао је да нам каже када ће фини, предобри Американци да направе нове зграде на месту оних које су порушили својим уранијумским бомбама током нелегалне агресије на СР Југославију – што је реално колико и пројекат кула и градова на води.

       Славимо наш насушни понос Курбистана?  Слава нам

из окупиране Србије:

Периша

* Курбистан – мала, и све мања државица на брдовитом Балкану којом влада Курби-Паша по свом слободном нахођењу..

Извор: ИНФО-анонимни

Advertisements

Information

This entry was posted on 29. септембра 2014. by in СЛОБОДНА СРБИЈА.

Кретање

%d bloggers like this: