ВИЗИОНАРСКИ

А КАД ОКУПИ СЕ ЧОПОР МОЈ, БОЈТЕ СЕ ПСИ!

Јадници овога света облаче се онако какви су у души

Духовни разговор са старцем Пајсијем Светогорцем

Старче дајте ми благослов (= послушање).

– Благословим да чиниш духовни карневал као света Исидора[1] јуродива, како би изградио једну добру дволичност.[2] Видиш, јадници овога света славе своју светску дволичност, облачећи на себе оно што је у њима.[3] Некада су се људи маскирали само једном годишње, на покладе. Данас већина стално носи маску…. Некада си могао да видиш маскиране седмицу дана, док трају Покладе. А сада видиш свакога дана… Свако се облачи како му помисао каже! Људи су данас заиста постали чудни. Полудеше! Мало је оних који су прибрани, часни, било да су у питању мушкарци, жене или деца. Жене су, пак посебно грозне. Када сам данас ишао у град, видео сам једну са врпцом [у коси] оволико широком, као завој, са чизмама до горе и у сасвим краткој хаљини. Кажу ми: „То је мода!“ Друге, опет иду на овако танким штиклама! Ако им се мало искрене нога с тим, мораће да иду код ортопеда… А какве су фризуре, немој ни да питаш! Гледам једну другу – нека ми Бог опрости – какво је то људско биће? Са некаквим бесним изразом лица, са цигаретом у устима, пуши, а очи јој црвене! … Сада кажу да је неко правило да не пуше код куће кад имају малу децу. Међутим, та јадна деца су се родила… као сушене харинге! Људи страдају и од силних кафа, праве неке гримасе… Отишла је благодат Божија. Сасвим их је напустила!

Сећам се, када сам био на Синају, и тамо је било… ма не питај! Колико ме је само болело када сам гледао туристкиње који су долазили у манастир! Како је то било ружно! Као да сам гледао дивне византијске иконе, бачене на ђубре, само што су се ове саме бациле. Једном сам видео једну девојку која је носила нешто као фелон[4], и рекох: „Хвала Богу да неко носи нешто пристојно, макар и да личи на фелон, али бар није као ове друге“. Али кад се окренула,; имам шта да видим, све јој је било откопчано!

Докле је свет стигао! …Послали су ми слику једне невесте (= младе) да се помолим за срећу тог брака. Имала је на себи неку грозну венчаницу. Таква одећа је непоштовање Свете Тајне, и светог црквеног тла. Духовни људи а не мисле! Шта други да раде? То кажем због тога, што ако се у манастирима не држе правила, где ће их држати. Данас су људи изгубили сва мерила.

Раније када је било и Христа ради јуродивих, било је мање лудих на свету. Можда треба да замолимо јуродиве, да исцеле оне који су по природи луди, како би се боље видели они који су луди Христа ради? Данас свуда видиш и чујеш најчудноватије ствари. Каже ми један – осенио сам се крстом када сам чуо – да је данас модерно код ових лењиваца, да поцепају своју одећу, да је исеку па да после ставе закрпе. Добро, нормално је да неки радник изгледа тако, али да тако изгледа нека ленштина! …Тај што ми је то рекао, још је додао: „Да ти кажем, старче, нешто још чудније: моја жена је једном ишла у Омонију, и тамо је видела како дете из породице наших пријатеља, има панталоне исцепане од позади. „Дете моје, каже му, погледај се од позади…“ „Ма пусти ме, каже, то је мода“! Јадна та деца!

Старче, да ли је исправно то што неки носе на гардероби ликове Светитеља?

– Ако је на блузи или на мајци, добро, не смета. Боље је тако, него да ставе ђавола. Али ако је на панталонама, онда стварно не иде, онда је то безбожно. Има и побожних који раде такве ствари. Ето, када је Патријарх Димитрије ишао у Америку, неки су правили мајице са ликом патријарха и Цркве Свете Софије.

То су чинили из благочестивости?

– Па нису то чинили Јевреји, него хришћани. Има и неких који чине добра дела, као што постоје и добри лекари, а и шарлатани!

Старче, сво ово безакоње је под утицајем странаца?

– А одакле би било? Због тога су у моје време говорили: „Људи из Смирне су…“ Јер је то био приморски град и долазило је тамо много странаца. Свети Арсеније је био веома строг по овом питању. Била је тамо на Фаросу нека млада, која је носила некакву шарену смирнску мараму. Стално јој је Свети понављао да је баци и да носи онакву какву су носиле и остале жене. Али она га није слушала. Једнога дана, када је свети Арсеније виде да поново носи ту тарену мараму, рече јој строго: „Болештине Француске на Фаросу не желим. Ако не послушаш, децу коју ћеш родити, након што се крсте, отићи ће као анђели а ти нећеш имати коме да се радујеш“. И ни тада није послушала, и двоје деце јој умре. Тек тада дође себи, баци ону мараму, и оде код светог Арсенија да тражи опроштај.

Старче, да ли тамна одећа помаже у духовном животу ономе ко жели да постане монах?

– Да, тамна одећа много помаже. На тај начин се човек удаљава од света, док се шареном одећом везује за свет. Онај ко каже: „Ићи ћу у манастир и тамо ћу носити црнину. Ићи ћу у манастир и тамо ћу вршити правила“, такав ће и кад оде тамо, чинити црне (= лоше, погрешне) ствари. Када је неко у свету и када са радошћу чини оно што чине монаси и чезне за тим, такав се и свету духовно радује, и у монаштву ће напредовати два по два и три по три степеника.

Старче, често пута, млади који су побожни и који се облаче благочестиво имају много проблема са одраслима.

– Ако верују и ако то чине од срца, привешће и одрасле на своју страну. Знао сам једну девојку која је носила црнину и дугачке рукаве. Била је благочестива! Каже јој једном једна модерна старица: „Не стидиш ли се девојко, да носиш црнину и дугачке рукаве?“ А она јој одговори: „Пошто не видимо ваш пример, онда ћемо ми носити црнину“. Тако ју је ставила на место.

Видиш, та жена је недавно постала удовица а носила је шарено. Али шта да кажеш? Моја сестра је са двадесет три године остала удовица, и све до своје смрти није скидала црнину, Ја сматрам блаженим удовице које носе црнину целог живота, и које живе чистим духовним животом, без роптања прослављајући Бога, док несрећницама сматрам оне које носе шарену одећу и у складу са таквом одећом живе.

,


Напомене:

  1. Света Исидора је живела у манастиру Тавенисиоти, кога је основао Преподобни Пахомије, почетком четвртог века. „Христа ради“ направила се лудом (= јуродивом – прим. прев.) смиравајући се и ниподаштавајући саму себе. На глави је носила некакву крпу, док су остале монахиње носиле кукуљ. Никада није носила ципеле. Иако је често добијала увреде и батине никада није роптала нити је некога увредила. Њена велика светост, би у виђењу откривена великом подвижнику Питирону, који посети манастир, и пред читавим сестринством откри, да је Исидора, коју су сви сматрали лудом, уствари духовна мати.
  2. Старац овде под „добром дволичношћу“ очигледно има на уму подвиг јуродивости. У том подвигу, особа која је иначе ментално сасвим здрава претвара сe (дакле „дволичи“) пред другима да је ненормална, како би на такав начин уништила у себи сваку сујету и преузношење (прим. прев).
  3. Старац има на уму карневал у коме се људи прерушавају, док су у ствари увек у себи прерушени – тј. лицемерни (прим. прев).
  4. Део одежде свештеника, који прекрива горњи део тела (прим. прев).

.Starac-pajsije-Svetogorac-CUVAJTE-DUSU_slika_XL_25116353

Старац Пајсије Светогорац

Из књиге: „Чувајте душу!“

.

Подаци

This entry was posted on 7. октобра 2014. by in ДУХОВНА РИЗНИЦА.

Кретање

%d bloggers like this: