ВИЗИОНАРСКИ

А КАД ОКУПИ СЕ ЧОПОР МОЈ, БОЈТЕ СЕ ПСИ!

Чиме се разликује патња од сентименталности

Патња је заснована на љубави према човеку – љубав чини другога јединственим са собом, као са својим другим „ја“. Сентименталност се, пак, заснива на љубави човека према самом себи; сентименталног човека не жалосте туђе патње, већ лично искварено расположење; она тежи не да потискује патњу у миру, већ да уклони слике патње из поља свога видокруга.

 

Уметност и књижевност навикавају човекову душу на подражавање и па емоционалну укљученост у ситуацију, Човек, навикавајући се да преживљава душевно стање личности из позоришних комада, тв серија, романа, на крају почиње сам да „игра живот“ као глумац на сцени. Уметност развија високу пластичност психе, која често долази до патологије и емоционалног приписивања лика који се замишља у свести. Љубав навија за другога; њој је болно зато што је болно човеку. Сентименталност навија за себе; њој је болно зато што се негативни лик патње увукао у свест и изазвао негативне амбицијe.

Љубав је заснована на жељи да други људи живе у благостању. Сентименталност на жељи за властитим душевним комфором; патње других она прихвата као непријатни несклад у свом душевном миру. Сентименталан човек не може волети, он се може заљубљивати, стварати себи идоле, служити им и тим идолима испунити своју душу.

Супротна страна сентиметалности јесте окрутност. Она што је ван граница непосредних осећања, сентименталном човеку је туђе и небитно. У бајци Егзеперија „Мали принц“ аутор се истрчава: ако се угаси моја звездица, шта ће ми читава васељена“, другим речима, звездица у коју сам ја заљубљен дража ми је од читаве планете.

Сентименталан човек је спреман плакати кад види болесног пса и истовремено остати глув и равнодушан кад пате милиони људи, само да он не види њихове патње. Сентименталност није љубав, већ болесна осећајност, то је хронична пригушена хистерија, која замењује љубав; сентиментализам је стварно либерализам са њиховом луциферовском савршеношћу. Већ у прошлом веку један писац је рекао да нема љуће звери од либерала. Ми бисмо додали: од свих звери крокодил највише личи на либерала који, прождирући своју жртву, горко плаче.

.Tajna-Spasenja

Архимандрит Рафаил Карелин

Из књиге: „Тајна спасења“

.

Advertisements

Information

This entry was posted on 20. октобра 2014. by in ДУХОВНА РИЗНИЦА.

Кретање

%d bloggers like this: