ВИЗИОНАРСКИ

А КАД ОКУПИ СЕ ЧОПОР МОЈ, БОЈТЕ СЕ ПСИ!

Како функционише превара звана „неолиберализам“

Неолиберализам нема само проблем са економијом (не види успешна јавна предузећа, не види да Немачка има бесплатне државне факултете) него са филозофијом, тачније, неолиберали су махом људи који не познају филозофију. Вероватно су некада давно чули да је Маркс био филозоф, па су онда решили да с тим немају никакве везе. Међутим, марксизам, овај, филозофија, се мора знати, што рече Бата Стојковић, јер она производи промене у реалности.

Да су се мало више потрудили око филозофије, либертаријанци и неолиберали су могли схватити да се реалност састоји од ДВЕ врсте ствари – приватних и заједничких. Обе су потребне да би друштво функционисало. То је, укратко, главна филозофска лекција, а главна лекција о неолиберализму је да он не поштује ово основно филозофско правило. Хенри Хазлит, који код нас ни крив ни дужан слови за неолиберала, у својој књизи “Економија у једној лекцији” нигде не крши ово основно филозофско правило.

Основно филозофско правило можемо да прикажемо овом шемом:

f lekcija1

Дакле, партикуларним, приватним стварима, потребне су заједничке да би фукционисале. За илустрацију овог правила довољно је навести примере шаха или фудбала, где нису довољни играчи и њихова воља и умеће, него су потребна и заједничка правила да би се игра одвијала. Слично је и са појмом који је (нео)либералима драг, са тржиштем. Тржиште је у ствари скуп заједничких правила игре, а не само играчи који конкуришу једни другима.

Пошто неолиберализам није идеологија тржишта, него приватизације, она се не обазире на овај баланс приватног и заједничког, већ једноставно тражи да се што више ствари приватизује. Отуда агресивно бојење заједничких ствари негативним терминима „паразити“, „корупција“ итд. Неолиберализам обавезно прати и став да је све релативно и да су заједничке ствари напросто нелегитимне, да представљању „наметање“ нечега индивидуама, чак да су неморалне. Шема неолиберализма је ова:

sema_nlb
Хазлитовски речено, мана неолиберализма је у томе што не види последице приватизације свега на тржиште (то значи укидање тржишта, као скупа заједничких норми) и на друштво уопште. При том, за неолиберализам није важно да ли се неко залаже да се новац из заједничког у приватно пребацује путем субвенција, или путем приватизације заједничког простора (путем монопола или олигопола). Када би субвенције биле знак да нисте неолиберал, онда ни Динкић (ко је сад па тај?) не би био неолиберал, а јесте.

Постоји и једна варка коју треба превазићи. Вероватно је да у Швајцарској има више приватних ствари него у Србији, али то не значи да је баланс из основне филозофске лекције обавезно нарушен. Швајцарци то надокнађују изразитим осећајем за заједничка правила и инсистирањем на демократији, укључујучћи директну демократију, што је пар еxеланс потврђивање заједничког. Неолиберали су, по правилу, против демократије, а директна демократија им је чак смешна.

varka
Дакле, либерализам је идеологија тржишта, и то идеологија у неутралном смислу, јер је ту било ипак и доста филозофије (Лок, Хјум, Кант итд). Неолиберализам је идеологија приватизације, идеологија која приватним монополима ради против тржишта. То је идеологија у негативном смислу, јер има структуру идеологије (окренута је против заједничког).

Пс. Ту се крије и најбољи начин да откријете да ли је неко ко за себе тврди да је либерал то и заиста. Питајте га шта мисли о филозофији. Ако у његовом одговору преовлађују позитивни термини, он је класични либерал, а ако се изражава у негативним терминима, онда је неолиберал.

.

.

Најчешће манипулације неолибералних превараната

.1) Приватници нас све хране (различитим манипулацијама сугерише се да само “послодавци“ стварају нову вредност“, а да сви други паразитирају на њој. У реалности приватни послодавци пуне око 5% буџета, док осталих 95% пуне грађани и јавна предузећа преко ПДВ, акциза, пореза на плате)

2 ) Држава треба да изађе из медија (државни медији приказују се као места неслободе, док је она много већа у приватним медијма. Истовремено, јавни новац одлази и у приватне медије и у државне, а само други имају јавне обавезе. ББЦ да не помињемо)

3) Држава као таква нарушава конкуренцију (то је природа државе чија је дефиниција монопол у некој сфери (правосуђе, полиција, управа) или доступност неког добра свима (здравље, образовање, инфраструктура, околина). Добра која обезбеђује држава по дефиницији нису на тржишту)

4) Реформе морају бити непопуларне (прави превод ове поруке је: као грађани нисте компетентни да процените шта је добро и шта је лоше, ерго, владавина мора бити недемократска).

5) Реформе морају бити болне (ова манипулација се граничи са апсурдом, и њен најприближнији превод је: немојте обраћати пажњу на то што сте оштећени, немамо појма зашто)

6) Друштво не постоји (односно, овај простор и ови инструменти силе и права су наши (мале групе људи која има моћ), а не ваши (као свих грађана, друштва). Ми смо власници и одлучујемо, ви не постојите као као неко ко одлучује)

7) Морал не постоји (значи: можете радите шта хоћете и коме хоћете, али и ми ћемо, као власници јавне сфере радити исто, с тим да ми имамо нешто више моћи од вас. Добијате мало, али губите много)

8) Неолиберализам не постоји (све што сада не ваља иде на конто социјализма, неолиберализам је идеални поредак који још нигде не постоји)

9) Ако се не примене неолибералне мере, прети нам банкрот (банкрот је постао последица постојања социјалне државе, то што су многе државе у ранијем периоду имале и социјалну државу и суфицит, више не постоји као могућност)

10) Ко се не слаже са претходним тачкама обожава Стаљина (једине две могућности су “комунизам” Стаљиновог типа и неолиберална економија, а ми знамо ко је био Стаљин)

.

Владимир Милутиновић

Извор: Двоглед

.

Advertisements

Information

This entry was posted on 9. новембра 2014. by in ВЛАДАРИ ИЗ СЕНКЕ.

Кретање

%d bloggers like this: