ВИЗИОНАРСКИ

А КАД ОКУПИ СЕ ЧОПОР МОЈ, БОЈТЕ СЕ ПСИ!

Не империја, већ Царство

Запад је забринут, јер се код Руса буди империјална свест. Међутим, ова узнемиреност је потпуно неоснована. Не може се пробудити нешто, чега никада није било…

Николај Берђајев је написао следеће: “Руском народу империјализам је туђ, у западном и буржоаском смислу речи, али је он покорно дао своју снагу за стварање империјализма, за који његово срце није било заинтересовано. Овде је скривена тајна руске историје и руске душе.”

Појам “руски империјализам” рогобатно звучи, попут, на пример, “православни менаџмент” или “англосаксонска духовност”. Русија је номинално постала империја од 1721. године, али је то у већем степену било претенциозно обележавање хира Петра I, него што је то било њено природно стање. Под тим стањем се подразумева тзв. империјалистички менталитет, а не огромна територија.

Присуство “империјалног инстинкта” код Руса је једна од највећих заблуда. Империјална свест је изграђена на убеђености у сопствену оптималност, на високој националној самосвести, која се чак може назвати формом колективне нервозе. Управо убеђеност у сопствену супериорност даје главни импулс за наметање сопственог контекста освојеним просторима, а то је контекст метрополе.

“Ми знамо како је најбоље”, то је главни принцип империјалног мишљења Англосаксонаца, који су “изумитељи” онога што политиколози и социолози називају империјализмом. У основи тог принципа лежи апсолутна вера у своје право да владају “домороцима”, које се код Енглеза градило на расном инстинкту, а код њихових наследника, Американаца, на убеђености у оптималност сопственог начина живота.

За Русе је убеђеност “Ми знамо како је најбоље” неприродна. “Авос” (специфична руска реч, која најприближније значи “може бити”) и “Бог зна” – то су руске “империјалистичке пароле”. Руси себе никада нису осећали као империју, у менталном смислу. Напротив, они су били анти-империја, анти-систем – туђе експанзионистичко “Ми знамо како је најбоље”, пре или касније је зависило од руског “Бог зна”. Тако је било с Наполеоновом империјом, Трећим Рајхом, а тако ће, вероватно, бити и са англо-саксонском доминацијом, која се развија.

“Царство” – то је најтачнија дефиниција руске самоспознаје, јер оно није повезано са глобалним амбицијама, већ са новозаветним “Царством Небеским”.

.

Алексей Плешанов

Превела: Наталија Кљајић

Извор: Кириллица

.

Advertisements

Information

This entry was posted on 10. новембра 2014. by in ВЛАДАРИ ИЗ СЕНКЕ.

Кретање

%d bloggers like this: