Агенда Киндергартен

Киндергартен (Kindergarten) је Немачка реч за дечје обданиште. Такође је и синоним за особе менталних могућности детета предшколског узраста, али и шаблон за колективизацију широких народних маса. 

.

Након ратова са Наполеоновом Француском, тадашњи Пруски (Немачки) владари су се суочили са проблемом да већина њихових војника радије баца оружје и бежи са фронта него што поносно гине за државу. Након консултације са научницима, међу којима је био и Јохан Готлиеб дошли су до спасоносног решења у форми трослојног образвања (three tier education model), као основе за модерну контролу ума уз помоћ образовања. Прва класа образовања је била за интелектуалну и племићку елиту, друга класа је била резервисана за оне који су служили елити – професионалци као што су лекари, адвокати, официрски кадар, а трећа и најлошија класа образовања је била резервисана за остатак нације, огромну већину неповлашћених маса. Основа тог система (не)едукације становништва је касније усвојена најпре у САД, потом и у остатку света и уз благе модификације, углавном маркетиншке природе навелико се спроводи и данашњих дана, широм света.

.

Образовање у форми каквог га ми познајемо није ништа друго до државни пројекат контроле ума који се спроводи на националном нивоу. Производ два века експериментисања од стране експерата друштвеног инжињеринга са једним јединим циљем, истоветним оним који су имали Пруски владари након изгубљених ратова: не едукација, већ хомогенизација целог друштва у један велики безумни колектив за чије је размишљање задужена управо елита која контролише државни систем. Свеједно радило се о тадашњој Пруској, Хитлеровој нацистичкој Немачкој, Мао Це Дунговој Кини, Стаљиновом СССР, Титовој Југославији или Оболиној Америци крајњи циљу је стављање целог друштва у један велики колектив неспособан за самостално размишљање, којим се даљински управља из локалних центара моћи. Елиминисањем и маргинализовањем едукованог, а свесног малог броја људи способних да се издигну изнад колектива, такав систем владавине од целокупне нације прави државно власништво.

.

Едукација популације широм света је сведена на тек нешто више од дресуре животиња – људи су углавном обучени да раде посао који им је намењен и за ништа више од тога. Креативност се гуши у покушају, а критички начин размишљања који је заслужан за то што су се људи одвојили од осталих животиња не само да није пожељан, већ је и кажњив. Гледано кроз само школство, постављање питања професорима у већини случајева доноси само проблеме. Касније током живота креативно и критичко размишљање – на конкретном примеру Србије, резултује хапшењима и привођењима од стране Гејстапа по налогу критиковане политичке елите која се осећа врло угрожена при самој мисли да неко узима себи за право да размишља својом главом и доноси закључке другачије од оних који су наметнути од државне елите.

.

.

Најопаснија ствар Киндергартен система није незнање само по себи, већ лажна илузија знања. Људи су од самог рођења програмирани искључиво за једну ствар – доношење што већег профита компанијама и државама. Најистакнутији зачетници таквог начина (не)едукације становништва које се из САД проширило на остатак света су нама добро познати Рокфелери, Ротшилди и Карнеги, чија је мејнстрим идеологија сведена како на глобалну колективизацију светске популације, тако и на елиминацију или маргинализацију мисаоних индивидуа – цитат, Џон Рофелер:

“У нашим сновима, образовање људи ствара од њих вредне раднике, који својим радом доприносе колективу… Људи од науке, филозофи, уметници, песници и сликари нам нису потребни – а проповедника, државника и политичара увек има довољно..“

Кључна метода за овакав систем (не)образовања је промовисање идеје да су деца власништво државе, а не својих родитеља. Парола коју је први у праксу претворио Бенито Мусолини, фашистички дикататор Италије, након чега је Хитлер брендирао у “хитлер југенд” у Немачкој је медијски максимално промовисана у већини држава света и данашњих дана. Супруга Америчког председника Хусеина врло активно води кампању путем глобалистичких мејнстрим медија како “деца не припадају родитељима, већ држави“, а њен “оболни” супруг је заслужан за Америчку верзију југенда – кампања под називом Obama Youth. Следећи ову изопачену глобалистичку идеологију не би требало да нас зачуди ни нека домаћа верзија “АлекЈугенда”, све у духу пројекта познатог под радним називом евро-капитулације.

.

.

Куриозитет везан за киндергартен систем едукације је да се де факто не ради о систему образовања које води стицању знања, већ више самој социјализацији саме особе и њеном уклапању у колектив. Едукација и знање су замењени тренингом и хуманоидном дресуром. Такав начин се показао изузетно ефикасан у контролисању људског понашања и прилагођавања колективу, али је потпуно потиснуо индивидуалне квалитете и таленат. Никола Тесла није био производ Киндергартеновог колектива, као ни Луј Пастер, Галелео Галилеј, Леонардо Да Винчи и многи други који су задужили човечанство. Замена колектива способном, креативном индивидуом је резултовала да су велике иновације нестале, осим у војно милитаристичком сектору, а генији какви су били Каравађо и Рембрандт су замењени “талентима” Марина Абрамович типа.

.   

Финални продукт “Киндергартена” на конкретном примеру Србије је: Маса која на сваке две године верује обећањима како ће за две године живети много боље – већ 22 године.

.

из окупиране Србије:

Периша

.

Извор: Инфо Анонимни

.