ВИЗИОНАРСКИ

А КАД ОКУПИ СЕ ЧОПОР МОЈ, БОЈТЕ СЕ ПСИ!

Мали људи Великог вође

Благонаклони смо према малом човеку. Често смо склони да га жалимо. Понекад и сажаљавамо. Мислимо, мали човек је то заслужио.

Сама чињеница да мали човек за себе каже да је мали је поразна. Тиме се и хвали. Поноси. И не жели никако да промени свој положај.

Ми мислимо да требамо да му помогнемо. Морамо да га разумемо. Оправдамо. Заштитимо.

Нажалост, то су све наше болећивости. Наше слабости према малом човеку. Истина је сасвим обрнута. Окрутна. Мали човек није баш тако мали као што се приказује.

Узећу пример да је мали човек поштен, вредан и угледан домаћин. Оне друге, морално искварене, не вреди анализирати. Њихова поквареност је разумљива. Нема потребе да је додатно још тумачимо.

Мене занимају они честити људи који су радом и штедњом стекли имовину. Који су се деценијама мучили да нешто створе. Који имају добру и успешну децу. Који никада од државе нису ништа добили на поклон.

Који су узорни грађани. Који први плаћају порезе. Који плаћају ТВ преплату. И који не умеју да се шверцују у јавном превозу.

Ти добри, наивни и топли људи су наш велики проблем. Друштвени проблем кога не можемо да решимо. Наиме, они су највећи гласачи тоталитарног режима. Погонско гориво за успостављање тоталитаризма у друштву.

Њихово неразумевање политике је трагично. Њихова вера је идеолопоклонство. Њихова приврженост вођама је комична. Њихова политичка затуцаност је опасна.

Није важно да ли се они куну у Тита, Слобу или Вучића. Имена нису битна. Важно је да они морају да имају Вођу коме верују. Вођу коме предају у руке своју слободу.

Они су мали људи и морају да раде. Онако како им се нареди. Они траже господара. Они не могу да поднесу недисиплину.

Њихов проблем је што слободу доживљавају као кршење дисциплине. Критичко мишљење као оговарање власти. Грађанске протесте као анархију. Револуцију као апокалипсу.

Мали човек је одлично топовско месо. Идеална сировина за манипулацију. Послушна овца у контролисаном стаду. Сигуран шраф у механичком строју тоталитарне власти.

Мали човек се не задовољава тиме што припада крду. Он је ватрени агитатор топлине крда. Он је добровољни војник тоталитарног режима. Он је покорни слуга поретка.

Није важно да ли се тај поредак бори за тло и крв. Да ли се бори за прва радничке класе. Да ли се бори за надчовека. Или се бори да комерцијализује душу последњем човеку.

Малог човека то уопште не занима. Њему је потребна топлина крда. Њему је потребан воњ чопора. Ту се он осећа сигурно и заштићено.

Мали човек ће све да предузме да задржи постојећи поредак. Он се плаши промена, јер не жели да се мења. Он је слабић чија снага расте снагом гомиле. Он је зомби који верује у телевизијску пропаганду.

Мали човек уништава и обесмишљава Демократију у друштву. Мали човек читаво друштво хоће да смести у своју ропску душу. Он не бира на изборима. Он послушно и редовно гласа за Вођу.

Мали човек је мали све док се одлучује о туђим животима. Који су далеко од њега и за које он нема самилости. Али мали човек постаје велики када дирну у његову својину или интересе. Тада постоји окрутни осветник и преобраћеник.

Мали Американац је подржавао рат у Вијетнаму. Све док су Американци напалм бомбама убијали варваре у џунглама. Када се 58.220 Американаца вратило у лименом ковчегу, мали човек се побунио. Рањених 303.644 су сведочили о бесмислености тог освајачког рата.

Мали Србин је подржавао Слобу у рату против НАТО зликоваца. Подржавао га је без обира на 2.500 погинулих и 12.500 рањених. Без обзира на то што је 25.000 кућа срушено и уништено 470 км путева и 600 км железничке пруге. Без обзира на појаву канцера од бомби са осиромашеним уранијумом.

Мали Србин је Србовао и курчио се док су други страдали. Гледао је ноћно пуцање наше ПВО као циркуску атракцију. Све је то трајало док није искључена електрична енергија. Мали Србин сатима није имао струје у кући.

То је узнемирило малог Србина. Ухватила га је паника и очај. Замрзивачи су му били пуни смрзнуте хране. Нестанак струје је претио да отопи замрзиваче.

Каква катастрофа за малог Србина. Јебеш Косово, националне интересе и историју. Капитулација! Капитулација! Капитулација! Одмах! Буткице у замрзивачима могу да се отопе и покваре.

Мали човек је себичан и ситничав. Нема ширину сагледавања друштвених догађаја. Иде линијом мањег отпора. Брани само оно што њега лично погађа.

Морамо малог човека да поразимо на сваком месту. Немојте да се повлачите и предајете у расправама са малим човеком. Нападајте га аргументима, провоцирајте и рушите његове медијске заблуде. Тако вадите циглу по циглу из тоталитарног утврђења.

Мали човек је необразован, неиформисан и затуцан. Ако њега поразимо и преобратимо, онда добијамо битку са тоталитаризмом. Не очекујте да ће мали човек прећи на нашу страну. Али нека не гласа више за нашу пропаст.

То је задатак за сваког мислећег и просвећеног грађанина.
Победимо малог човека!
Победићемо тоталитаризам!
Поразићемо болесне и лажљиве Вође.

.

Бранко Драгаш

Извор: сајт аутора

.

Подаци

This entry was posted on 7. јануара 2015. by in СЛОБОДНА СРБИЈА.

Кретање