ВИЗИОНАРСКИ

А КАД ОКУПИ СЕ ЧОПОР МОЈ, БОЈТЕ СЕ ПСИ!

Култ Светог Гинфорта и Светог Алека

Да народ често воли да верује у лажне свеце и спаситеље најбоље сведочи случај Светог Гинфорта (Saint Guinefort), француског свеца из XIII века.

Посебно су га поштавале мајке са болесном децом, а на гробу тог свеца наводно су се дешавала многобројна чуда.
Невоља за Католичку цркву била је, међутим, у томе што је Свети Гинфорт био – пас.

Поштовање угинулог пса као свеца није се баш много допадало римској курији. Она је настојала да искорени култ овог свеца. Али ходочашћа на гроб Светог Гинфорта наставила су се све негде до 1930. године.

Локални сељаци су заиста веровали да Свети Гинфорт помаже болесној деци.

Ова прича о псу-свецу показује колико су људи, притиснути невољма, спремни да у свашта поверују. Па ако се сада окренемо ка приликама у Србији, наићи ћемо на слично веровање у реформаторе и политичке спасиоце и код нашег народа.

Наравно, Србе не треба кривити што желе спасиоца – размере нашег економског, демографског, грађанског и моралног пропадања достигле су границу после које следи колапс друштва.

Живећи у тако пропалом друштву сасвим је разумљиво да смо пожелели спаситеља; и сасвим је разумљиво да смо га видели у човеку који нам је обећао кулу од 180 метара у сред Београда, нови посао у „српском мерцедесу“ и у производњи делова за Боинг и Ербас, фабрику микрочипова вредну четири милијарде долара, брзе пруге и канале, и још сијасет једнако лепих ствари.

Чак половина људи који излазе на изборе, према разним истраживањима јавног мњења, и даље верује у тог спаситеља. Људи му верују иако недвосмислено увиђају да иза њега иде читава војска страначких скакаваца; верују му иако виде како ти скакавци запоседају све институције, сисајући последње остатке животних сокова из умируће државе; верују му, јер знају да нешто хитно мора да се предузме; верују му јер – шта би друго?

Зато је ова, 2015. година одлична прилика за отрежњење. Пар месеци умањених плата и пензија – и мозак почиње одмах другачије да ради. И одмах некако другачије делује прича о кули од 180 метара, о „српском мерцедесу“, деловима за Боинг и Ербас, фабрици микрочипова и брзим пругама и каналима. Одмах другачије делују они скакавци по јавним предузећима, државним и културним установама, ЕПС-у и Телекому, школама и болницама. Пар месеци умањених плата и пензија, и одмах другачије делује спаситељев култ који непрестано производе његови медији.

Али, 2015. година је само прилика за отрежњење, не нужно и почетак разборитости. Култ Светог Гинфорта није тако брзо нестао – потребно је извесно време да се изврши „рашчаравање“.

Но свака „рашчараност“, када је реч о идола фори, добро је дошла. Јер, она је први корак ка рационалном сагледавању света и сопствених проблема.

Стога, без обзира колико била тешка, 2015. година ће нам свима бити много кориснија и боља него она која је управо истекла.

Однеће нам лажну наду, а донети прилику да почнемо да мислимо. За почетак – мало ли је?

.

др Слободан Антонић

Извор: Сведок, бр. 962

.

Подаци

This entry was posted on 12. јануара 2015. by in СЛОБОДНА СРБИЈА.

Кретање