Стање шока и научене беспомоћности у Србији

Сваки човек, ако је нормалан, мора имати наду и мора имати оптимизам – све друго (малодушност, огорченост, самониподаштавање, сарказам, исмевање свега и свачега, младалачка охолост, страх и сл.) је болест и отров који медији свакодневно сеју у нашу свест. Тачније – власт преко медија. Безнађе се мора одагнати тако што ћемо једног по једног човека износити из „кавеза“ у који је сам, добровољно ушао.

Књига Наоми Клајн „Доктрина шока“ уживо у Србији. Поплаве, отпуштања, протести… све путем медија. У кући у којој је огњиште замењено телевизијом или интернетом – шок углавном не потиче из реалног света већ из покретних слика – информација које филтрира и припрема неко други.

Електрошока нема ако нема струје… тако су и медији за свест управо што и проводни кабал за струју. Што више имаш контаката са медијима – то си више изложен шоку – контаминацији. Ево приче о моделу научене беспомоћности – психолога Мартина Селигмана, уживо примењена последње две деценије у Србији.

Зашто су млади пуни дефетизма – предаје без борбе!?

Зашто су препуни ироније и сарказма – неповерења и у садашњост и у будућност, тачније пуни сарказма због немања оптимизма и наде!?

Зашто је безвољност свеприсутна? Зашто је на изборима све више „белих листића“?

…или…

Зашто се народ не покрене и не пробуди…!? 

Кад ће се покренути социјални ако не политички протести у Србији!?

Зашто је Србин постао део истог процеса као и Индијанци и Црнци у Америци?

Одговор је у психологији и зове се „научена беспомоћност“.

Кад неку заједницу бомбардујете 20 година само негативним вестима, ратом, сиромаштвом, незапосленошћу, медијским монтирањем проблема и тамо где их нема… добијете Србију и њен народ какав је данас.

Свако вече у дневнику ако нема извештаја о сиротињи, о томе како смо последњи и предпоследњи по овој и оној листи земаља света или Европе… о насиљу на стадионима или каменовању педербала или штрајковима и протестима… ето га извештај о смрти у пожару… смрти од поплаве… или на самом крају, ако ништа друго – у временској прогнози морају да известе о земљотресу или олујном невремену…

Лоше вести су ђавоље вести… наспрам Јеванђеља – ДОБРЕ ВЕСТИ!

Павловљев експеримент на псима (из основне и средње школе учен на часовима биологије) је доказао да и животиње а и људи уче тако што препознају догађаје који се понављају у њиховој околини и стичу тзв. „условни рефлекс“. Тако пси у одређено доба дана кад им је давана храна лучили су у већој мери пљувачне ферменте итд.

„Научена беспомоћност“ је исти експеримент али у негативном правцу.

Из групе младих паса узели су најинтелигентније и највеселије куче. Ставили га у кавез. Оно је и даље скакало уз решетке, лајало и покушавало да се умиљава и игра како би га пустили. Затим су пустили струју у решетке кавеза. На свако приближавање решеткама пас би доживео електро шок. После два дана престао је да се приближава ивицама кавеза и кад би се појавиле познате особе али и кад би му давали храну и престао је да једе. Пас се склупчао на средини кавеза и више није ни лајао нити се кретао, нити пио нити јео. Трећег дана су искључили струју из решетки али се пас више није кретао, склупчан на средини кавеза. Отворили су му и врата на кавезу али ни тада он није хтео да изађе из кавеза.

То је промена психологије коју је доживео наш српски народ.

Безнађе се мора одагнати тако што ћемо једног по једног човека износити из „кавеза“. Аутор сценарија серије „Мој рођак са села“ Радослав Павловић у једном интервјуу је рекао „свако ко живи ако је нормалан, мора бити оптимиста и мора имати наду“!

То што Павловић подржава политичку опцију СНС која води у амбис… је нека друга прича. Жути пентаграм је исто пентаграм макар и променио боју из црвене како би поново владао православном Србијом … Заблудели су многи па и у свету књижевности, па и националисти и родољуби…

Нада је оно за шта се морамо борити на првом месту јер сваке деценије безнађе убије по 300.000 људи у Србији.

Нада је „ПОВЕРЕЊЕ У СОПСТВЕНО ОКРУЖЕЊЕ“.

.

Дејан Комненовић

Информативна служба Радија Снага Народа

Обрада чланка: Визионарски

.