ВИЗИОНАРСКИ

А КАД ОКУПИ СЕ ЧОПОР МОЈ, БОЈТЕ СЕ ПСИ!

Ротшилди, Хазари, илуминати – временска линија

Пре него што кренемо са временском линијом, направићемо мали увод који ће указати ко су, заправо, Rothschildi у односу на оно што се тврди да јесу. Rothschildi тврде да су Јевреји, док је чињеница да су они Хазари. Они су из земље зване Хазарија, подручје које је углављено између Црног мора и Каспијског мора а које данас претежно припада Грузији. Разлог због чега Rothschildi тврде да су Јевреји је тај што су се Хазари под вођством краља преобратили у јеврејску веру 740. године, али наравно то не укључује и преобраћање њихових азијских (монголских) гена у гене јеврејског народа. Око 90% људи у свету који себе данас називају Јеврејима, заправо су Хазари, или како би они желели бити познати – Ашкенази Јевреји. Ти људи свесно лажу свет својим тврдњама да је земља Израел њихова по рођењу, док је заправо стварна чињеница да је њихова права домовина 800 км даље, у Грузији. Дакле, следећи пут када чујете како израелски премијер говори о тзв. прогону Јевреја, размислите о томе, јер сваки премијер Израела је Ашкенази Јевреј. Зато, када су сви ови премијери тражили помоћ од Запада за њихову поновну успоставу јеврејске домовине, они су свесно и намерно лагали, јер они никада нису били из те регије, што добро знају, јер они су ти који се називају Ашкенази Јевреји.

Књига Откровења, поглавље 2, стих 9, наводи следеће у вези Ашкенази Јевреја: „Знам твоја дела, и невољу и сиромаштво, (али ти си богат) и знам за погрде од оних који кажу да су Јевреји, а нису. Они су привржени синагоги Сотоне.“

Најбогатија крвна лоза данас у свету је вођа Ашкенази Јевреја, породица Rothschild. Као што ћете видети у временској линији, Rothschildi су добили ову позицију кроз лажи, манипулације и убиства. Њихова лоза протеже се у краљевским породицама у Европи, а такође и у следећим породицама: Astor, Bundy, Collins, DuPont, Freeman, Kennedy, Morgan, Oppenheimer, Rockefeller, Sassoon, Schiff, Taft и Van Duyn. Међутим, то нису једине лозе због којих би се требали забринути. Вероватно вам је позната вековна пракса коју су предузимали многи Ашкенази Јевреји а којом су мењали своја имена како би се временом појавили као део владајућих људи у земљи у којој су живели, те самим тим могли добити утицајне позиције у тој земљи, које би онда искористили у служби својим правим господарима негде другде у свету. Постоји много чињеница које доказују да Rothschildi настављају ту притајену традицију и дан-данас.

Надаље, за Rothschildе се зна да потајно „сеју“ много деце како би их временом поставили у позиције моћи када им то буде потребно. Ово је започело с првим човеком који је узео презиме Rothschild, а који је имао тајну – шестог сина. С друге стране, да сам ја, на пример, хтео своје презиме да променим у Rothschild или било које од горе наведених презимена,  то ме сигурно не би учинило њиховим чланом као што ни обраћање Хазара на Јудаизам 740. године није могло да их начини правим Јеврејима.

Молим вас, дакле, да не претпостављате одмах аутоматски да кад видите некога с презименом Rothschild или било које презиме наведено горе, да су део злочиначке мреже Rothschild. Надаље, а што је и најважније у свему овоме, већина Ашкенази Јевреја су невини, и нису део ове злочиначке мреже. Увек прво проверите чињенице, зато је и овај чланак је осмишљен како би обавестили људе ко је прави непријатељ човечанства, а да то није неки појединац одређене расе или људи с посебним презименом, који не морају имати икакве везе с овом злочиначком Rothschild мрежом.

Па да кренемо:

(кликни на слику да би је увећао)

1743: Mayer Amschel Bauer, Ашкенази Јевреј, рођен у Франкфурту (Немачка), син Mojsija Amschel Bauera, монетарни верник, лихвар, власник једне рачуноводствене куће. Mojsijе Amschel Bauer ставља црвени знак изнад улазних врата своје фирме; тај знак је црвени хексаграм (геометријски и бројчано прелази у број 666), који ће под вођством Rothschildа завршити на израелској застави два века касније.

1753: Рођена кћи угледног трговца Wolfa Salomona Schnapera, Gutle Schnaper, Ашкенази Јеврејка, будућа супруга Mayerа Amschelа Bauerа.

1760: У овој деценији Mayer Amschel Bauer ради за банке у власништву Oppenheimera у Хановеру (Немачка). Врло успешан, постаје млађи партнер. Радећи у банци упознаје се с генералом von Estorffom. Након очеве смрти, Bauer се враћа у Франкфурт да преузме очеву компанију. Притом препознаје значај црвеног хексаграма, стога мења презиме из Bauer у Rothschild, те веша црвени хексаграм и симбол који значи 666 над улазним вратима („rot“ је на немачком „црвени“, а „schild“ је „знак“ или „штит“). Mayer Amschel Rothschild открива да је генерал von Estorffom укључен у суд принца Williama IX Hesse-Hanau, једну од најбогатијих краљевских кућа у Европи, који је стекао своје богатство запошљавајући своје војнике у иностранству остварујући тако велике профите (пракса која се наставља и дан-данас у облику извоза, тзв. „мировних“ снага у целом свету), стога обнавља познанство с генералом под изговором продаје вредних кованица и трица (ситница) по сниженим ценама. Како је планирао, Rothschild се потом представља принцу Williamu, који је и сам више него задовољан сниженим ценама, те плаћа ретке кованице и трице, док му Rothschild нуди и бонус за било који други посао који му принц препоручи. Rothschild касније постаје блиски сарадник принца Williamа, и уговара пословања и са члановима државног суда. Ускоро открива да је посуђивање новца владама и племићима далеко више исплативије него посуђивање појединцима, јер су и кредити већи, а осигурани су националним порезом.

1769: Mayeru Amschelu Rothschildu је допуштено од принца Williamа да окачи знак на предњој страни својих пословних просторија изјављујући да је он „М.А. Rothschild, овлашћени судски вештак Његовог Величанства принца Williamа IX“.

1770: Mayer Amschel Rothschild израђује планове за стварање Илумината и поверава Ашкенази Јевреју, Adamu Weishauptu, крипто-јевреју који се представљао као Римокатолик, и чија ће се организација и развој Илумината темељити на учењима Талмуда, који је заправо учење рабинских Јевреја. Разлог зашто је требало да се зову Илуминати је зато што је то луциферански појам који значи „Просветљени“, односно, „Чувари светлости“. Исте године Mayer Amschel Rothschild жени Gutle Schnaper.

1773: Рођен је Amschel Mayer Rothschild, први син Mayerа Amschelа Rothschildа. Као и сва његова браћа, ушао је у породични посао у добу од 12 година.

1774: Рођен Salomon Mayer Rothschild, деда Adolfa Hitlera. Adolf  Hitler је син Aloisa Schicklgrubera. Мајка Aloisa била је Maria Anna Schicklgruber,, која је радила као кућна помоћница у дому Rothschildovih. Током тог раздобља у тој кући нико други није био осим барона Salomonа Маyера Rothschildа; остали Rothschildi су били у другим местима због разноразних послова. Након што је откривено да је Maria Anna Schicklgruber остала трудна, послана је својој кући. Родио се Alois Schicklgruber, који је због тога што је био ванбрачно дете, променио презиме у Хитлер. Више о томе овде, овде и овде.

1776: Adam Weishaupt службено успоставља своју организацију Илумината, и то 1. маја те године. Сврха Илумината је поделити Гоје (све нејевреје) кроз политичка, економска, социјална, верска и остала средства. Супротстављене стране су биле наоружане и разни инциденти су се водили под условом да се за Илуминате сви нејевреји боре између себе, те да се униште националне владе, верске институције и на крају, да се сами нејевреји међусобно униште. Weishaupt ускоро инфилтрира Континентални Ред (енг. Continental Order) слободних зидара са овом Илуминатском науком и успоставља оделе Великог Оријента да буду њихова тајна седишта. Све то је било под заповедништвом и финансијама Mayera Amschela Rothschilda, те је до данас концепт проширен и следе га масонске ложе широм света. Weishaupt такође запошљава 2000 плаћених следбеника, укључујући најинтелигентније људе у подручју уметности, образовања, науке, финансија и индустрије. Они су добили упутства да користе следеће методе како би контролисали људе:

1) Коришћење новчаних и сексуалних подмићивања за добијање контроле над мушкарцима који су високо позиционирани у различитим нивоима свих влада и другим подручјима деловања. Након што утицајне особе падну због лажи, преваре и/или искушења, Илуминати су их држали у ропству применом политичких и других облика уцена, претњом финансијском пропашћу, јавним излагањем и фискалним претњама, чак и претњом смрћу и/или смрћу чланова њихове породице.

2) Факултети и универзитети откривају и врбују студенте који поседују посебну менталну способност и долазе из добро васпитаних породица с међународним склоностима, те их проводе кроз посебну обуку о интернационализму, односно спознаји да само једна светска влада може стати на крај вишекратним ратовима и сукобима. Пракса је била да се дају стипендије онима које бирају Илуминати.

3) Сви утицајни људи заробљени под контролом Илумината, плус студенти који су посебно едуковани и оспособљени, користиће се као агенти и ставити иза кулиса свих влада света као разноразни стручњаци и специјалисти. То је из разлога да би се саветовали врховни руководиоци усвајањем политике која ће на дуже временско раздобље служити тајним плановима Илумината и донети до уништења влада, економија и религија.

4) Добијање потпуне контроле над штампом, јединим тадашњим средством масовне комуникације којим се обавештавају масе да једино решење за многе проблеме је, заправо, једна светска влада.

1777: Рођен Nathan Mayer Rothschild.

1784: Adam Weishaupt издаје налог у облику књиге за почетак Француске револуције коју ће започети Maximilien Robespierre. Књигу је написао Weishauptov сарадник Xavier Zwack, и послао преко курира из Франкфурта у Париз. На путу до тамо курира је ударила муња, па је током увиђаја полиција открила детаље из књиге, те је предала баварским властима. Последица је била издавање налога полицији од стране баварске Владе да претражи Weishauptovе масонске ложе у Гранд Оријенту и домове његових најутицајнијих сарадника. Јасно је да су баварске власти књигу схватиле као велику претњу од приватне групе утицајних људи да се ратови и револуције користе ради постизања приватних и политичких циљева.

1785: Баварска влада протјерује Илуминате и затвара све баварске ложе у Гранд Оријенту. Mayer Amschel Rothschild се сели у петоспратницу у Франкфурту коју дели са породицом Schiff.

1786: Баварска Влада објављује књигу „Оригинални списи реда и секте Илумината“ са детаљима њихове завере. Затим су је послали свим главешинама цркви и држава широм Европе, но нажалост, њихово упозорење је било игнорисано.

1788: Рођен Kalmann (Carl) Mayer Rothschild.

1789: Због европског игнорисања упозорења баварске Владе, план Илумината за Француску револуцију је успео. Сама револуција је трајала до 1793., и била је остварени сан банкара, након које је успостављен нови Устав Француске у коме су усвојени нови закони, а који су, између осталог, забранили Цркви убирање десетине пореза, и укинули црквено изузеће из порезног система.

1790: Mayer Amschel Rothschild изјављује: „Дајте ми контролу над валутом државе, и није ме брига ко пише законе.“

1791: Rothschildi добијају контролу над новцем државе САД-а уз помоћ Alexandera Hamiltona (њиховог агента у уреду Georgea Washingtona), када су основали централну банку „First Bank of the United States“ у САД-у. То је установљено уз двадесетогодишњу повељу.

1792: Рођен је Јacob (James) Mayer Rothschild.

1796: Amschel Mayer Rothschild жени Evu Hanau.

1798: John Robison објављује књигу названу „Докази о завери против свих религија и влада Европе спроведеној на тајним састанцима Слободних зидара, Илумината и читалачких друштава“. У овој књизи је један од водећих умова свога времена, професор Robison са Универзитета у Единбургу, који је именован и Главним секретаром Краљевског друштва у Единбургу, дао детаље о целој завери Rothschild – Илуминати. Открио је да је био високопозиционирани масон у Шкотском обреду слободне масонерије (Scottish Rite of Freemasonry) и да га је Adam Weishaupt позвао у Европу где му је дата ревидирана копија Weishauptоvе завере. Свеједно, иако се претварао да се слаже с тим, то није била истина, те је објавио споменуту књигу. Књига је укључивала и детаље о истрази Баварске владе над Илуминатима и Француском револуцијом. Исте године 19. маја, David Pappen, председник Харварда, предавао је студентима на последњој години факултета о утицају илуминизма на америчку политику и религије. У добу од 21 године Натхан Nathan Mayer Rothschild одлази из Франкфурта у Енглеску с огромном свотом новца коју му је дао отац, те оснива банку у Лондону.

1800: Salomon Маyер Rothschild жени Caroline Stern.

1806: Наполеон изјављује да је његов циљ уклонити кућу Hess-Cassel из владавине и избацити је с листе моћника. Чувши то, принц William IX od Hesse-Hanau журно одлази у Немачку и Данску, и поверава своје богатство у вредности од тадашњих 3 милиона долара Mayeru Amschelu Rothschildu на чување. Исте године Nathan Mayer Rothschild жени Hannah Barent Cohen, кћи богатог лондонског трговца.

1808: Nathanu Mayeru Rothschildu рађа се први син Lionel Nathan de Rothschild.

1810: Sir Francis Baring и Abraham Goldsmith умиру, чиме Nathan Mayer Rothschild постаје једини главни банкар у Енглеској, док Salomon Mayer Rothschild одлази у Беч и оснива банку „M. von Rothschild и синови“ („M. von Rothschild und Söhne“).

1811: Истиче повеља Rothschildove „Прве банке Сједињених држава“ („First Bank of the United States“), па амерички Конгрес гласа против њеног обнављања. Незадовољни Nathan Mayer Rothschild изјављује: „Или ће се захтев за обнављање повеље одобрити или ће се САД наћи у најкатастрофалнијем рату“. САД не посустаје у својој одлуци, што тера Nathana Mayera Rothschilda  на друге претње: „Научите те дрске Американце лекцију. Вратите их у стање колоније!“

1812: Потпомогнути новцем Rothschildа и наредбама Nathanа Mayerа Rothschildа, Британци објављују рат САД-у. План Rothschildа је био да се узрокује толико велико задужење САД-а самим финансирањем рата, да би се Американци дефинитивно морали предати Rothschildima, те им одобрити обнову повеље за поседовање „Прве банке Сједињених држава“ („First Bank of the United States“).

Mayer Amschel Rothschild умире. У свом тестаменту налаже специфичне законе које би кућа Rothschildа требало да следи. Све кључне позиције у породици би требало да држе само чланови породице, тј. само је мушким члановима било дозвољено учествовати у породичном послу. То је укључивало и извесног тајног шестог ванбрачног сина (ваља напоменути да је Mayer Amschel Rothschild имао и пет кћери, тако да је данас династија ротшилдских циониста без презимена Rothschild широко раширена, а Јевреји верују да ако је у мешовитом браку мајка Јеврејка тада је и дете Јевреј). Породица се морала женити са првим и другима рођацима да се сачува породично богатство. Од 18 бракова унучади Mayera Amschela Rothschilda, 16 их је било између првих рођака – пракса данас позната као срођивање. Нити један јавни попис ротшилдског власништва некретнина није објављен, нити је преузета икаква легална акција за процену наследства. Најстарији син најстаријег сина требало је постати глава породице, а то се могло променити само кад би се већина чланова породице с тим сложила, што је био случај с Nathanielom Mayereom Rothschildom који је изабран за главу породице након смрти Mayera Amschela Rothschilda.

Jacob (James) Mayer Rothschild одлази у Париз (Француска) где оснива банку „de Rothschild Frères“. Исте године је рођен Nathaniel de Rothschild, зет Jacoba (Jamesa) Mayera Rothschilda.

1814: Да би увидели шта се даље дешавало, освртом на 3 милиона долара које је принц William IX поверио Mayeru Amschelu Rothschildu на чување, окрећемо се Јеврејској Енциклопедији, изданој 1905., 10-то издање, страна 494., где пише: „Према легенди новац је скривен у винске сандуке, избегавши потрагу Наполеонових војника током упада у Франкфурт. Кад се бирач (принц William IX od Hesse-Hanau) вратио у бирачко тело Немачке, исте године му је новац враћен нетакнут из винских сандука.“ Чињенице су ипак мање романтичније и више пословне. Међутим, на то да новац, ипак, није никада враћен принцу Williamу IX od Hesse-Hanauа указује енциклопедија у даљем тексту: „Nathan Mayer Rothschild инвестирао је 3 милиона долара у злато компаније East India Company знајући да ће бити потребно за кампању полуострва Велингтона.“ Nathan је украдени новац учетворостручио:

1) на продаји Велингтонског папира којег је купио за 50 центи по зарађеном долару и наплатио по пару

2) на продаји злата Велингтону

3) на откупу злата

4) на прослеђивању злата у Португалију.

1815: Исценирани рат Француске и Енглеске, те једна од највећих пљачки, отимачина и превара у историји финанцијског система; петорица браће Rothschild радили су на томе да златом снабдевају и Велингтонову војску (помоћу Nathanа у Енглеској) и Наполеонову војску (помоћу Jacoba у Француској), те су тако почели политику финансирања обе зараћене стране. Rothschildi воле ратове, јер су масовни генератори неризичног дуга. То је зато јер су ратови осигурани путем државних влада, а самим тиме и њихова становништва. Нема везе ако држава изгуби рат, јер имају гаранцију да ће победничка страна вратити дуг поражених. Док Rothschildi финансирају обе стране рата, уједно користе и своје банке широм Европе да остваре прилику за успоставу ненадмашног поштанског сервиса с тајним рутама и брзим куририма. Сва пошта коју су курири носили се отварала, а детаљи су прослеђивани Rothschildimа, тако да су ови увек били корак испред тренутних догађаја. Надаље, Rothschildovi курири су били једини којима је било дозвољено да прелазе енглеско-француске блокаде без икаквог надзора. Они су држали Nathana Mayera Rothschilda у току с ратом, тако да је овај искоришћавао те информације за куповину и продају на берзи у складу с догађајима. Један од курира је био човек по имену Rothworth. Када су битку на Ватерлоу добили Британци, Rothworth је обавестио Nathana Mayera Rothschilda 24 сата пре него што је војвода Велингтон сазнао исход од својег курира. У то време британске обвезнице су се звале конзули и њима се трговало на поду берзе. Nathan Mayer Rothschild је наредио да сви његови мешетари почну продавати конзуле, чиме су навели све остале мешетаре да мисле да су Британци изгубили, па су сви такође почели манијачно продавати. Конзулима је пала вредност, а Nathan Mayer Rothschild је индиректно наредио својим мешетарима да покупују све конзуле до којих су се могли дочепати. Када су дошле праве вести о исходу рата (пораз Наполеона и његове војске), вредност конзула је нагло порасла, и то много више него пре рата, чиме је Nathan Mayer Rothschild удвадесетостручио уложено, што је дало Rothschildimа комплетну контролу над британском економијом, сада финансијском центру моћи због Наполеоновог губитка, те присилило саме Енглезе да оснују нову банку под називом „Банка Енглеске“ („Bank of England“), и то на челу с Nathanom Mayerom Rothschildom.

Интересантно, 100 година касније New York Times је објавио причу у којој стоји да је Nathanоv унук покушао осигурати судску забрану против обављивања књиге с причом о дедином унутрашњем трговању. Породица Rothschild је тврдила да је прича лаж и клевета, али је суд одбио њихов захтев и наредио им да плате све судске трошкове.

Враћамо се на 1815., када је Nathan Mayer Rothschild дао славну изјаву: „Није ме брига која је марионета стављена на трон Енглеске да влада царством над којим сунце никада не залази. Човек који контролише британски новац контролише и Британско Царство, а ја контролишем британско снабдевање новцем“. Наставио се хвалити тиме да је у 17 година боравка у Енглеској повећао својих 20000 фунти које му је дао отац за 2500 пута, на тадашњих 50 милиона фунти. Rothschildi су такође користили своју контролу над „Bank of England“ да замене метод слања злата од земље до земље, те су уместо тога користили својих 5 банака у Европи да успоставе систем папирнатих задужница и кредита, што је заправо данашњи банкарски систем. Период до краја тог столећа назива се „Доба Rothschildа“, и процењује се да су управљали с пола богатства читавог света. Ипак, оно што није кренуло добро за ову породицу те године је Бечки конгрес, који је започео у септембру 1814. и завршен у junу 1815. Разлог конгреса је био циљ Rothschildа да створе светску владу која би контролисала већину цивилизованог света. Многе државе су биле задужне код Rothschildа, те су Rothschildi то користили као средство за преговоре. Али, руски цар Александар I који није био дужан Rothschildоvој централној банци није се сложио с њиховим планом, због чега је план о светској влади пропао. Разбешњен, Nathan Mayer Rothschild се заклео да ће једног дана он или његови потомци уништити читаву породицу цара Александра, што се напослетку и остварило 1902. године током финансирања Бољшевика који су испунили Rothschildovо обећање.

Занимљиво је да велики заговорник светске владе Henry Kissinger, који је уједно и Ашкенази Јевреј, писао докторску дисертацију о Бечком конгресу.

1816: Амерички Конгрес издаје закон којим дозвољава породици Rothschild нову доминирајућу централну банку, а која им даје опет контролу над америчким снабдевањем новца. Име јој је „Друга банка Сједињених држава“ („Second Bank of the United States“), и дата јој је повеља на 20 година. Тако се завршава крвави рат Британаца и Американаца, али битно да су Rothschildi добили своју банку.

1818: Французи подижу масовне зајмове да помогну обнову након катастрофалног пораза код Ватерлоа. Агенти Rothschildа купују огромне количине обвезница француске владе узрокујући раст њихове вредности, а 5. новембра их пуштају на отворено тржиште, што строваљује вредност деоница и уваљује Француску у финансијску панику. Тада су Rothschildi добили контролу и над француским новцем. Исте године су позајмили 5 милиона фунти пруској Влади.

1821: Kalmann (Carl) Mayer Rothschild је послан у Напуљ (Италија), где је доста пословао с Ватиканом и Папом Гргуром XVI, који му је накнадно доделио Ред Св. Гргура. Кад год је Папа примио Kalmannа, радије се руковао с њиме, него му уобичајено давао да пољуби прстен, што је указивало на ниво Kalmannove моћи над Ватиканом.

1822: Аустријски цар дао је петорици браће Rothschild титуле барона. Nathan Mayer Rothschild одбио је титулу.

1823: Rothschildi преузимају контролу над финанцијским пословима Католичке Цркве широм света.

1827: Sir Walter Scott објављује сет од 9 дилова о животу Наполеона, а у другом делу изјављује да су Француску револуцију испланирали Илуминати (Adam Weishaupt) те да је финансирана од стране европских банкара Rothschildа.

1832: Председник Andrew Jackson (7. председник САД-а, од 1829. до 1837.) почиње другу кандидатуру за председника под слоганом „Jackson без банке!“, чиме промовише свој план да преузме контролу над америчким новцем да би погодовао становништву, а не профитерима Rothschildа.

1833: Председник Andrew Jackson почиње да извлачи депозите америчке Владе из „Second Bank of the United States“ (банка Rothschildа), и полаже их у банке демократских власника. Rothschildi почињу да паниче, па раде оно што им иде најбоље, а то је да обустављају снабдевање новцем и тиме проузрокују економску депресију. Председник зна шта раде, и изјављује: „Ви сте легло лоповских змија, и намеравам вас измамити, и у име вечнога Бога, има да вас искореним!“

1834: Италијански револуционарни вођа Giuseppe Mazzini је изабран од стране Илумината да управља револуционарним програмом широм света, што је и чинио до своје смрти 1872. године.

1835: 30. јануара нападач покушава упуцати председника Jacksonа, али неким чудом му оба пиштоља отказују. Председник Jackson је касније тврдио да зна да су за напад одговорни управо Rothschildi. То, свакако, није био једини нападач на америчког председника Jacksonа, јер се касније и други нападач по имену Richard Lawrence хвалио да су га унајмили европски моћници и обећали му заштиту ако га ухвате, но као и претходник, и овај је ослобођен због неурачунљивости и лудила. Исте године Rothschildi добијају права над рудницима племенитог метала живе у Алмадену (Шпанија), што је у то време била највећа концесија на свету, јер је жива била витална компонента за рафинисање злата или сребра, а што је Rothschildimа дало виртуелни светски монопол.

1836: Током година борбе против Rothschildа и њихове централне банке, председник Jackson коначно успева у избацивању њихове банке из Америке, јер им се повеља не обнавља. Rothschildi су тек 1913. успели успоставити „Трећу средишњу банку у Америци („ТThird Band of the United States“), Федералне резерве („Federal reserves“), те да би се осигурали од било каквих грешака овог пута, ставили су свог рођака Jacoba Schiffa да управља пројектом. Исте године умире Nathan Mayer Rothschild, а контролу над његовом банком „N. M. Rothschild & Sons“ преузима млађи брат James Mayer Rothschild.

1837: Rothschildi шаљу једног од својих агената, Augusta Belmonta, такође Ашкенази Јевреја, у Америку да спаси њихове банкарске интересе поражене од стране председника Andrewa Jacksona.

1840: Rothschildi постају брокери полуга „Bank of England“. Оснивају агенције у Калифорнији и Аустралији.

1841: Председник John Tyler (10. предсједник САД-а, од 1841-1845) изгласава „Акт о обнављању повеље“ за „Bank of the United States“. Добија хиљаде писама која му прете атентатом.

1844: Salomon Mayer Rothschild купује „Уједињене руднике угља“ из Витковица (данашња Чепка) и аустроугарску „Компанију високих пећи“, а које ће бити међу топ десет глобалних индустријских концерна.

Benjamin Disraeli, Ашкенази Јевреј (који је двапут био британски Премијер, и једини јавно признати Ашкенази Јевреј) објављује политичку новелу „Coningsby“ у којој описује Nathana Mayera Rothschilda као „Господина и господара светских новчаних тржишта, и наравно, виртуелног господина и господара свега осталог. Дословно је држао Јужну Италију у канџама, а монарси и министри свих држава удварали су му се за савет и водили се за његовим предлозима.“

1845: Велики амерички патриота, председник Andrew Jackson умире. Пре смрти био је упитан шта сматра својим највећим достигнућем, на што одговара без оклевања: „Убио сам банку.“ То се односи на забрану Rothschildove „Second Bank of the United States 1836.“

Jacob (James) Mayer Rothschild (који је до сада оженио своју братаницу Betty, кћер Salomona Mayera Rothschilda), такође познат као барон James de Rothschild, добија уговор за изградњу прве железнице кроз земљу, а звала се „Chemin De Fer Du Nord“, и ишла је од Париза у Француској до Валенције у Италији, те се се придруживала аустријској железничкој мрежи, изграђеној од стране његовог брата Salomona Mayera Rothschilda (уједно и жениног оца). Све звучи мало прљаво, зар не?

1847: Lionel de Rothschild (који је био ожењен кћерком свог стрица Kalmanna Carla Mayera Rothschilda) је био изабран за парламентарну фотељу града Лондона, али услов за потпуни улазак у парламент је била заклетва о Хришћанству као правој вери, на што је Lionel De Rothschildд реаговао тако што је одбио ту заклетву с обзиром да је био хазарски Јевреј, па је његово место остало празно пуних 11 година, све док нису допуштене нове заклетве… Мора да је био непроцењив представник своје изборне јединице, притом имајући на уму да никад није могао гласати за било који закон пошто никада није ни ушао у сам парламент! Питамо се како је задржао ово место тих 11 година…

1848: Рађање нацизма, комунизма, фашизма и социјализма; Karl Marx, још један Ашкенази Јевреј, објављује „Комунистички манифест“, док у исто време Karl Ritter с франкфуртског Универзитета је писао антитезу комунизма која се базирала на „Ничеизму“ самог Freidricha Wilhelma Nietzschea. Ничеизам је касније развијен у фашизам и нацизам који су проузроковали светске ратове, док су комунизам и социјализам такође искоришћени против народа, права човека и дотадашњих државних институција. Marx, Ritter и Nietzsche су били финансирани и упућивани од стране Rotschilda, а целокупна идеја је била таква да сви који управљају овом завером могу користити разлике у тим двема такозваним идеологијама (комунизам с једне стране, те Ничеизам с друге) да би се омогућило повезивање све већих и већих фракција људског друштва у супротне кампове који су уједно и наоружани, те испраних мозгова уведени у свеопште борбе ради међусобног уништења нејевреја у којима би се уништиле и све политичке и религијске институције. Исти план је изнео и Weishaupt 1776. године.

Умире Eva Hanau, жена Amschela Mayera Rothschilda.

1849: Gutle Schnaper, жена Mayera Amschela Rothschilda умире. Пре смрти ноншалантно изјављује: „Да моји синови не желе ратове, не би их ни било.“

1850: У овој деценији почиње градња ротшилдских племићких кућа (мансиона) у Ментмору у Енглеској, као и у Фериересу у Француској. Затим се граде њихове куће широм света, све испуњене уметничким делима. Jacob (James) Rothschild у Француској наводно вреди 600 милиона  франака, што је било 150 милиона више него сви остали француски банкари заједно.

1852: „N.M. Rothschild & Sons“ почињу да  рафинирају сребро и злато за „Royal Mint“ и „Bank of England“, као и друге интернационалне муштерије.

1853: Nathaniel de Rothschild, зет Јacoba (Jamesa) Mayera Rothschilda, купује дворац „Brane Mouton“ и бордошки виноград у Моутону, и мења име дворца у „Дворац Mouton Rothschild“.

1854: Умире Caroline Stern, жена Salomona Mayera Rothschilda.

1855: Умиру Amschel Mayer Rothschild, Salomon Mayer Rothschild и Kalmann (Carl) Mayer Rothschild.

1858: Lionel De Rothschild коначно заседа на место у британском Парламенту, где се уз заклетву о Хришћанству као правој вери дозвољавају и друге вере, и постаје први Јевреј (точније, хазарски Јевреј) у британском Парламенту.

1861: Председник Abraham Lincoln (16. председник САД-а, од 1860. до убиства 1865.) приступа банкама у Њујорку у покушају да добије зајмове за финансирање америчког Грађанског рата. Како су банке биле под тешким утицајем Rothschilda, банке су му понудиле одговор за којег су знале да га Lincoln не може прихватити, а то је камата од 24-36% на све зајмове. Lincoln је јако љут због висине камате, те штампа властити новац ослобођен од дуга притом информишући јавност да је то одсад законско средство јавног и приватног дуга, односно, плаћања.

1862: До априла, Lincolnov новац је штампан и дистрибуиран у вредности од 449. 338. 902 долара. Lincoln изјављује: „Дали смо људима ове републике највећи благослов који су икада добили, а то је властити папирнати новац за плаћање својих дугова.“

Као реакцију на насталу ситуацију, лондонски „Times“ (под утицајем Rothschilda) објављује причу са следећом изјавом: „Ако та штетна финансијска политика, пореклом из Северно-америчке републике, буде отврдела до учвршћења, тада ће се та Влада снабдевати новцем без трошка. Платиће дугове и бити без дугова, имаће сав потребни новац за унутрашњу трговину. Без преседана ће постати најпросперитетнија земља у историји цивилизованих влада. Мозгови и богатство свих земаља слиће се у Северну Америку. Та Влада мора бити уништена или ће уништити сваку монархију на планети.“

1863: Председник Lincoln открива да је руски цар Александар II (1855 – 1881) имао проблеме с Rothschildimа зато што је одбијао њихове константне покушаје да оснују централну банку у Русији. Цар тада даје председнику Lincolnu неочекивану помоћ издавши наредбу да ако Енглеска или Француска активно интервенишу у америчком Грађанском рату те помогну Југу, тада ће и Русија ући у рат на страни председника Lincolnа. Да покаже да мисли озбиљно, послао је део своје Пацифичке флоте у луке Сан Франциска и Њујорка.

Банкарска кућа Rothschilda у Напуљу, у Италији, „C. M. de Rothschild e figli“ се затвара након уједињења Италије. Rothschildi користе једног од својих, Johna D. Rockefellera, да формира бизнис с нафтом „Standard Oil“ који временом преузима сву конкуренцију.

1864: August Belmont Rothschild, који је сада шеф Демократске странке, подупире генерала Georgea McClellana као демократског кандидата против председника Abrahama Lincolna у новим изборима, али упркос томе Lincoln побеђује, што јако разбешњује Belmontа.

1865: У обраћању Конгресу Abraham Lincoln говори: „Имам два велика непријатеља, Јужну војску испред мене и финансијске институције у позадини. Једно од то двоје, и то оно у позадини, је мој највећи противник.“

Касније те године, тачније 14. априла, мање од два месеца пре завршетка Грађанског рата, председник Lincoln је убијен. Након краће обуке у банци Rothschildа у Лондону, Jacob Schiff (рођен у кући Rothschildа у Франкфурту), стиже у Америку у узрасту од 18 година са инструкцијама и финансијама потребним да купи банкарску кућу, што је и учинио. Сврха је била да изврши следеће задатке:

1. Стећи контролу над америчким новчаним системом и оснивање централне банке.

2. Пронаћи пожељне људе који ће за новац бити вољни служити као марионете Илуминатима и поставити их на висока места у федералној власти, Конгресу, Врховном суду и свим федералним агенцијама.

3. Створити групне свађе међу народима, циљајући посебно на црнце и белце.

4. Креирати покрете за уништење религије у САД-у, посебно Хришћанства.

Nathaniel de Rothschild постаје члан парламента за Аyлесбурy у Букингхамширу.

1868: Умире Jacob (James) Mayer Rothschild, кратко након куповине дворца Lafite, једне од четири ексклузивне грађевине у Француској. То је последњи син Mayera Amschela Rothschilda.

1870: Умире Nathaniel de Rothschild.

1871: Амерички генерал Albert Pike (који је представљен Илуминатима од стране Giuseppea Mazzinija, 33. степен масонерије) довршава свој војни нацрт за 3 светска рата и друге револуције ширем света, и кулминацију ове велике завере у својој последњој фази:

1) Први светски рат започет је с намером за уништавање руског цара, као што је обећао Nathan Mayer Rothschild 1815. Цар ће бити замењен комунизмом којем је циљ нападање религија, а посебно Хришћанства. Разлике између Британског и Француског царства искористиће се за почетак рата.

2) Други светски рат је искоришћен за започињање контроверзи између фашизма и политичког ционизма с убиством Јевреја у Немачкој и подстицањем немачког народа на мржњу. То је направљено да се уништи фашизам (такође креација Rothschildа), те ојача моћ политичког ционизма. Рат је такође направљен да повећа моћ комунизма до нивоа  једнаког уједињеном Хришћанству.

3) Трећи светски рат треба бити одигран подстицањем мржње у муслиманском свету у сврху окретања исламског света против политичких циониста. Док то траје, преостали народи ће бити присиљени борити се између себе до менталне, физичке, духовне и економске исцрпљености.

15. августа Albert Pike пише писмо (а које се и дан-данас чува у Британском музеју) Giuseppeu Mazziniju, које каже: „Ми ћемо ослободити и нихилисте и атеисте, и узроковати велику социјалну катаклизму која ће у свом својем ужасу показати свим народима света последицу апсолутног атеизма; корен дивљаштва у већини крвавих немира. Тада ће широм света грађани, принуђени бранити се од револуционарних светских мањина, истребити те уништаваче цивилизације и гомиле разочаране Хришћанством, чији ће деистички дух од тог тренутка бити без смера и циља, жудећи за идеалом, али не знајући на што би усмерили своје обожавање, примиће истинско светло кроз универзалну објаву чистог Луциферовог наука који ће напокон бити изнесен пред јавност. Та ће објава бити резултат општег реакционарног покрета који ће уследити након уништења и Хришћанства и атеизма, оба истовремено побеђена и искорењена.“ Пике, који је 1859. изабран за „Сувереног великог заповедника Шкотског обреда слободних зидара јужне јурисдикције“ је био најмоћнији слободни зидар у Америци. Задржао је то место 32 године до своје смрти 1891. Такође је 1891. објавио књигу „Морали и догма древног и прихваћеног Шкотског обреда слободних зидара“, у којој отворено пише: „Луцифер, носитељ светла! Чудно и тајанствено име за Духа Таме! Луцифер, Син Јутра! Да ли је он тај који носи Светло, и са својим чарима заслепљује нежне, сензуалне или себичне душе? Не сумњајте!“

1872: Пре смрти те године, Giuseppe Mazzini именује Adriana Lemmya за свог наследника. Lemmya ће накнадно наследити Lenin и Trocki, па Staljin. Револуционарне активности свих ових људи су финансиране од стране Rothschilda.

1873: Поразна одлука за руднике угља у Риу Тинту у Шпанији; рудници су продани групи страних финансијера, укључујући и Rothschildе. Представљали су највећи европски извор угља.

1875: 1. јануара Jacob Schiff (сада зет Solomona Loeba након женидбе његове кћери Therese), преузима контролу над банкарском кућом „Kuhn, Loeb & Co..“, те финансира компанију Johna D. Rockefellera „Standard Oil“, железницу Edwarda R. Harrimana „Railroad Empire“ и челичану Andrewa Carnegieja „Steel Empire“. Све то с новцем Rothschilda. Тада препознаје друге велике америчке банкаре попут J. P. Morgana који контролише Wall Street, као и Drexele и Biddlese из Филаделфије. Остали финансијери и банкари су плесали на музику ове три банке. Schiff договара с Rothschildima из Европе да успоставе своје бранше од ове три банке, с разумевањем да Schiff (односно Rothschild), буде шеф банкарства у Њујорку, у Америци. „N. M. Rothschild & Sons“ преузимају и деле питање подизања капитала за први тунел између Француске и Енглеске, те с пола капитала из Rothschildоvе компаније „Compagnie du Chemin de Fer du Nord“.

Исте године Lionel De Rothschild позајмљује новац британском премијеру Benjaminu Disraeliju за куповину деоница Суецког канала од Кедива Саида из Египта. То је урађено на начин да Rothschildi имају приступну руту која се надзирала од стране египатске Владе, а која је заправо контролисана од стране Rothschildа да би се могла користити британска војска ради заштите великог бизниса Rothschildа на Блиском Истоку.

1876: Otto von Bismarck изјављује: „Подела САД-а у две федерације је била договорена много пре Грађанског рата од стране финансијских моћника Европе. Банкари су се бојали да ће САД, ако остане у комаду као један народ, постићи економску и финансијску независност која ће пореметити финансијску доминацију у свету. Глас Rothschildа је превладао. Предвидели су огроман плен ако успоставе две јадне демократије у дуговима према финансијерима, за разлику од ригорозне републике, самоуверене и самоснабдеване. Зато су послали своје посланике да нагласе проблем ропства и убаце семе раздора између Севера и Југа.“

1879: Умире Lionel de Rothschild.

1880: Rothschildovi агенти започињу низ нереда, углавном у Русији, али и Пољској, Бугарској и Румунији. Нереди су резултирали покољем хиљада невиних Јевреја проузрокујући селидбу око 2 милиона, углавном у Њујорк, али и у Чикаго, Филаделфију, Бостон и Лос Анђелес. Разлог нереда је био успостава велике базе Јевреја у Америци, који ће кад стигну бити демократски гласачи. Двадесетак година касније резултат такве политике је огромна демократска моћ у САД-у која ће изабрати ротшилдског представника Woodrowa Wilsona да спроведе интересе Rothschildа.

1881: Председник Јames A. Garfield (20. председник САД-а који је издржао 100 дана на власти) изјављује две недеље пре него што бива убијен: „Ко год контролише новац у земљи апсолутни је господар све индустрије и трговине… И када схватите да је цели систем лако контролисати на овај или онај начин, од стране неколико моћних људи на врху, не мора вам бити речено како настају депресије и инфлације.“

Edmondu Jamesu de Rothschildu се рађа син Maurice de Rothschild.

1883: Након прокопавања 6000 стопа тунела британска Влада обуставља радове са образложењем да је тунел претња државној безбедности.

1885: Nathaniel Rothschild, син Lionela De Rothschilda, постаје први јеврејски племић и узима титулу Lord Rothschild.

1886: Банка Rothschildа у Француској „de Rothschild Frères“ добија знатне количине руских нафтних поља, и формира компанију „Caspian and Black Sea Petroleum Company“, која убрзо постаје други највећи светски произвођач нафте.

1887: Трговац опијума у Кини Edward Albert Sassoon жени Aline Caroline de Rothschild, унуку Jacoba (Jamesa) Mayera Rothschilda. Њен отац Gustave, заједно с братом Alphonseom, преузима вођство у Француској након смрти оца Јаcoba.

Rothschildi финансирају амалгацију рудника дијаманата „Kimberley“ у Јужној Африци, те системски постају највећи деоничари компаније „De Beers“ и рудника драгог камења у Африци и Индији.

1888: Рођена Noémie Halphen, будућа жена Mauricea de Rothschilda.

1891: Британски лабуристички вођа даје следећу изјаву о Rothschildima: „Ова група крвопија је била узрок нереда и јада у Европи током прошлог века, и зарадила је своје непроцењиво богатство почињући ратове између држава које се иначе никада не би свађале. Кад год је немир у Европи, где год су гласине о рату и где су људски умови застрашени престанком мира, можете бити сигурни да су негде у близини кукасти носеви Rothschildа са својим играма ремећења реда и мира.“

Коментари попут оваквог забрињавали су Rothschildi, те су до краја 19. века основали властиту агенцију за медије „Reuters“ да би некако контролисали медије.

1895: Edmond James de Rothschild као најмлађи син Jacoba (Jamesa) Mayera Rothschilda посећује Палестину и системски је финансира средствима за оснивање Прве јеврејске колоније, с циљем оснивања државе у власништву Rothschildа.

1897: Rothschildi путем Ционистичког конгреса промовишу ционизам (политички покрет с циљем уједињења свих Јевреја у једну државу) и организирају први састанак у Минхену. Али због јаког противљења локалних Јевреја, који су срећни тамо где јесу, састанак се сели у Базел у Швајцарску, и организује се 29. августа. Састанак предводи Ашкенази Јевреј Theodor Herzl који у својим дневницима бележи следеће: „Битно је да се патње Јевреја погоршају за реализацију наших планова. Потакнућу антисемите да ликвидирају њихово богатство. Антисемити ће нам помоћи и то ће појачати прогон и притисак Јевреја. Антисемити ће нам бити најбољи пријатељи.“ Herzl је системски биран за председника ционистичке организације која присваја ротшилдски знак црвеног хексаграма као своју заставу, а која ће 51 годину касније постати израелска застава.

Edward Henry Harriman постаје директор железнице „Union Pacific Railroad“ и такође преузима контролу над „Southern Pacific Railroad“. Све финансирају Rothschildi.

1898: Умире Ferdinand de Rothschild.

1901: Јевреји у Палестини уједињују се, те шаљу делегацију Edmondu Jamesu de Rothschildu с поруком: „Ако желиш спасити Yishuv (јеврејско насеље), макни руке од њега, и допусти већ једном да колонисти имају могућност самостално исправљати оно што треба исправити.“ Edmond је веома љут ради тога, па одговара: „Ја сам створио Yishuv! Само ја! Тако да се ни један човек, колонист и организација, немају права мешати у моје планове!“

Банкарска кућа Rothschildа у Франкфурту „M. A. von Rothschild und Söhne“ се затвара, јер нема ниједног мушког наследника да је преузме.

1902: Рођен Philippe de Rothschild.

1905: Група ционистичких Јевреја вођених од стране Georgi Apollonovicha Gapona (а подржаних од стране Rothschildа) покушавају збацити руског цара на комунистичком скупу, али не успевају, зато беже у Немачку, где добијају азил.

Јеврејска енциклопедија (2. део, стр. 497): „Некако је необичан наставак покушаја стварања католичког конкурента Rothschildima у данашње време (1905.) који су заправо чувари папинске ризнице.“

1906: Rothschildi тврде да због растуће нестабилности регије и раста конкуренције Rockefellerovog „Standard Oila“ морају продати своју компанију „Caspian and Black Sea Petroleum Company“ компанијама „Royal Dutch-u“ и „Shellu“. То је још један пример покушаја скривања њиховог богатства. Успут – Rockefelleri су потомци Rothschildа кроз женску линију.

1907: Jacob Schiff, шеф „Kuhn, Loeb and Co.“, у говору њујоршкој трговачкој комори саопштава: „Ова земља ће упасти у велику и најозбиљнију новчану панику у историји, осим ако не оснујемо централну банку са адекватном контролом кредитних ресурса.“ Одједном се Америка налази у средишту вештачки изазване ротшилдске финансијске кризе која уништава, као и обично, милионе живота невиних људи, те ствара милијарде Rothschildima.

1909: Jacob Schiff оснива Национални напредак за удружење обојених људи (NAACP) ради иницирања црнаца у уништавање, пљачкање и друге облике нереда ради подстицања раздора између црнаца и белаца. Јеврејски историчар Howard Sachar пише у својој књизи „Историја Јевреја у Америци“: „1914. професор Emeritus Joel Spingarn са универзитета Колумбија постаје председник NAACP-а и регрутује у свој одбор јеврејске вође попут Jacoba Schiffa, Jacoba Billikopfa и рабина Stephena Wisea.“ Други суоснивачи међу Ашкенази Јеврејима били су Julius Rosenthal, Lillian Wald и рабин Emil G. Hirsch. Тек је 1920. године NAACP добила црног председника Jamesa Weldona Johnsona.

Maurice de Rothschild жени Ашкенази Јеврејку Noémie Halphen.

1911: Werner Sombart изјављује у својој књизи „Јевреји и модерни капитализам“ да је „Доба Rothschildа“ почело од 1820. године, те закључио да је само једна моћ у Европи, и то управо Rothschildi.

1912: У децембру у часопису „Истина“, George R. Conroy пише о Jacobu Schiffu: „Господин Schiff је глава велике приватне банкарске куће „Kuhn, Loeb, and Co.“, која представља интересе Rothschildа на Атлантику.“ Описан је као финансијски стратег и дугогодишњи финансијски министар велике персоналне моћи познате као „Standard Oil“. Он је био рука у рукавици Harrimana, Gouldovih и Rockefellera у свим њиховим железничким предузећима и постао је доминантни моћник у железници и финансијама Америке.

1913: 4. матра Woodrow Wilson је одабран за 28. председника САД-а. Кратко након инаугурације, посећује га Ашкенази Јевреј Samuel Untermyer из адвокатске компаније „Guggenheim, Untermyer i Marshall“, која га покушава уценити за 40.000$ ради афере коју је имао као професор на универзитету „Princeton“ с колегином женом. Wilson нема новац, па му Untermyer нуди да плати то (уместо њега) жени с којом је Wilson имао аферу, у замену да му овај обећа именовање и препоруку на првом конкурсу за Врховни суд. Wilson на то пристаје.

Jacob Schiff оснива „Лигу против клевете“ („Anti Defamation League“) у САД-у с циљем да ућутка сваког ко прозове глобалну заверу антисемитском. Исте године се успоставља последња и актуелна централна банка Америке зване „Федералне резерве“. Конгресмен Charles Lindbergh изјављује на тему проласка закона о Федералним резервама 23. децембра: „Акт успоставља највећи Надзор на Земљи. Када председник потпише закон, невидљива Влада монетарног система ће бити легализована… Највећи злочин свих времена је почињен овим банкарским и валутним рачуном.“

Важно је напоменути да „Федералне резерве“ нису нити федерална институција, нити има резерве, него је приватна компанија. Конзервативно се претпоставља да јој је годишњи приход преко 150 милијарди, али никада није јавно објавила рачуне.

1914: Почиње 1. светски рат. Немачки Rothschildi позајмљују новац Немцима, британски Британцима, а француски Французима. Надаље, имају контролу над 3 европске новинске агенције „Wolff“ у Немачкој (основане 1849. године), „Reuters“ у Енглеској (основане 1851. године), те „Havas“ у Француској (основане 1835. године). Rothschildi користе „Wolff“ да изманипулшу жељу за ратом код Немаца. Отад па надаље Rothschildi се ретко спомињу у медијима, јер их поседују.

1916: 4. јуна Ашкенази Јевреј Louis Dembitz Brandeis је именован у Врховни суд, према договору с Untermyerom 3 године раније. Судија Brandeis је именован за председника „Извршног одбора за ционистичке афере“, позицијом коју је држао од 1914. године.

Средина је светског рата. Немачка побеђује, јер је финансирана у већој мери него Француска, Италија или Енглеска, пошто Rothschildi нису хтели подупрети цара у Русији, а Русија је наравно била на страни Француске, Италије и Енглеске. Тада су се збили значајни догађаји. Наиме, Немачка је, с обзиром да је добијала рат и да њена територија није ни такнута, понудила примирје Британији без захтева за репарацијом. Rothschildi су били нестрпљиви у томе да буду сигурни да се то није десило, јер су очекивали пуно већу зараду од рата, па су извукли другог аса из рукава: ротшилдски агент Luis Brandeis послао је ционистичку делегацију да обећа Британцима помоћ Американаца у рату. Британци су пристали и заузврат дали Rothschildimа земљу у Палестини. Rothschildi су желели Палестину, јер су имали велике пословне интересе на Далеком истоку, а уједно су прижељкивали и властиту државу с властитом војском коју би користили као агресора против сваког ко би угрожавао њихове интересе. Ционисти из Лондона контактирали су колеге из Америке и информисали их о овом договору. Одједном су све веће новине које су писале у корист Немачке преокренуле страну и почеле писати против ње у стилу: „Немачки војници убијају медицинске сестре из Црвеног Крста“, па „Немачки војници режу деци руке“ и сл., с циљем да окрену Американце против Немаца. Исте године је председник Woodrow Wilson кренуо у нову кампању са слоганом „Поново одаберите човека који ће чувати ваше синове од рата.“ 12. децембра Немачка и њене стране нуде мировне преговоре за завршетак рата.

1917: Као резултат немачке мировне понуде, ратна машина Rothschildа креће у пуни погон у Америци. Wilson шири пропаганду према инструкцијама америчког ционистичког вође и врховног судије Louisa Dembitza Brandeisa, кршећи обећање бирачима, па 6. априла уводи Америку у први светски рат. Rothschildi траже писмени уговор с Британцима како би се осигурали да ће добити палестинску земљу. Британски министар спољних послова Arthur James Balfour саставља писмо познато као „Балфоурова декларација“:

„Одељење Спољних послова, 2. новембар 1917.

Драги Lord Rothschilde,

Са задовољством вас обавештавам у име Његовог Величанства и Владе, да је следећа декларација саосећања с очекивањима Јеврејских циониста одобрена од стране кабинета.

Његово Величанство и Влада с радошћу гледају на успоставу насеља у Палестини, као националног дома Јевреја и потрудиће се најбоље што могу да им осигура то достигнуће, те јасно подразумева да ништа неће бити учињено да се доведе у питање цивилна и религијска права постојећих нејеврејских заједница у Палестини, или права и политички статут Јевреја у другим државама. Бићу захвалан ако обзнаните ову декларацију Ционистичкој федерацији.

Искрено Ваш

Arthur James Balfour“

Rotschildi наређују бољшевицима који контролишу смакнуће цара Николаја II и читаве његове породице у Русији, иако је цар већ абдицирао 2. марта 1917. године. Разлог томе је успостава контроле над земљом и освета цару Александру I, јер је блокирао успоставу светске владе 1815. године на Бечком конгресу, те цару Александру II због уједињења с председником Abrahamom Lincolnom 1864. Веома им је важно да поубијају све чланове ове руске породице управо због обећања Nathana Mayera Rothschilda 1815. године да се покаже свету шта се догађа када се неко супротставља Rothschildima.

Конгресман Oscar Callaway информише амерички Конгрес да је J. P. Morgan испред Rotschildа, те да је преузео контролу над америчком медијском индустријом, притом говорећи: „У марту 1915. послови J. P. Morganа као што су челик, бродоградња, барут и супсидијарне организације, окупили су 12 најважнијих људи из новинског света и запослили их да одаберу најутицајније новине у САД-у, довољан број да контролише политику већине дневних новина, притом откривши да је потребно да купе контролу над 25 највећих новина, што је сасвим довољно да контролишу све политике дневне штампе, и договор је постигнут. Политика новина је купљена, исплата иде месечно, уредник је подмићен да за сваки број прописно одабере информације о питањима спремности, војске, финансијских правила и других ствари националног и иностраног интереса виталних за власнике новина.“

1919: Јануар, Ашкенази Јевреји Karl Liebknecht и Rosa Luxemburg су убијени, јер су покушали провести нови комунистички удар финансиран од стране Rotschildа, овај пут у Берлину. Почиње „Версајска мировна конференција“, да би се утврдиле репарације које Немачка мора платити победницима 1. Светског рата. Делегација од 117 циониста вођена је Ашкенази Јеврејем Bernardom Baruchom. Karl Liebknecht i Rosa Luxemburg постављају питање обећања Палестине за њих. Немачка тада схвата зашто се Америка окренула против њих и под чијим утицајем (Rothschildi). Немци се, наравно, осећају издани од стране Циониста, а то је због тога што су у време када су Rothschildi направили споразум с Британијом у вези Палестине у замену да се уведе Америка у 1. светски рат, Немачка је у то време била најпријатељскија држава у свету што се тиче Јевреја, што итекако потврђује „Еманципацијски едикт“ из 1822. године који је гарантовао Јеврејима у Немачкој сва цивилна права која су уједно имали и сами Немци. Такође, Немачка је била једина земља у Европи која није поставила рестрикције у вези Јеврејаа, штавише, давала им је склониште након што су Јевреји бежали из Русије након првог комунистичког пуча који је пропао 1905. године. Упркос томе, Rothschildi су одржали свој део погодбе да се пролије крв неколико милиона невиних људи, и као резултат тога Палестина је потврђена као јеврејска домовина, те пренос власти није директно направљен, него је постављен под контролом Британије која је сама по себи контролисана од стране Rothschildа. У то време мање од 1% становништва у Палестини су били Јевреји. Занимљиво је рећи да је домаћин „Версајских мировних споразума“ био њихов власник барон Edmond de Rothschild. Версајска мировна конференција је такође искоришћени покушај Rothschildа да се успостави светска Влада која би завршила све ратове, а које заправо све време креирају сами Rothschildi. Резултат је тзв. „Лига народа“. На сву срећу, недовољно земаља је прихватило ову идеју која је недуго затим постала прошлост.

29. априла лондонске новине „The Times“ говоре о бољшевицима у Русији: „Један од занимљивијих елемената бољшевичке револуције је висок удео неруских вођа. Од 20-30 комесара или вођа који представљају средишњицу бољшевичког покрета, барем 75% су били Јевреји.“

Rothschildi су били јако љути на Русе због тога што нису били спремни да им допусте оснивање централне банке у држави, па су зато послали шпијуне да започну револуцију у корист обичног човека, која је заправо представљала преузимање Русије од стране сотонске елите под контролом Rothschildа. Овим јеврејским шпијунима (хазарским Јеврејима) дата су руска имена према древној заваравајућој Ашкенази традицији, нпр. Троцки је био део прве групе а његово оригинално име је било Bronstein. Те групе су послате широм Русије да започну нереде и побуне. Јеврејско међународно издање „The Post-a“ 24. јануара 1991. потврђује да је Владимир Лењин заправо хазарски Јевреј, а поготово зато што је примећен због изаве: „Успостављање централне банке чини 90% комунизације народа.“ Ови Јевреји, тј. бољшевици финансирани од Rothschildа су ушли у историју због покоља 60 милиона Хришћана и нејевреја на контролисаној совјетској територији. Писац Александар Солжењицин у својем делу „Архипелаг гулаг 2“ потврђује да су ционистички Јевреји створили, админстрирали и организовали совјетске концентрационе логоре у којима су умрли на десетине милиона Хришћана и нејевреја. На 79. страници његове књиге исписана су имена управника највеће убилачке машине у историји света: Aron Solts, Yakov Rappoport, Lazar Kogan, Matvei Berman, Genrikh Yagoda и Naftaly Frenkel, сви редом ционистички Јевреји (хазарски Јевреји). Иначе, 1970. је Солжењицин добио Нобелову награду за књижевност.

„N. M. Rothschild & Sons“ дата је трајна улога одређивања дневне цене злата у свету. Сваки дан се ажурира у 11 сати ујутру, у уреду града Лондона.

1920: Winston Churchil (чија је мајка Jenny Jacobson Jerome била Јеврејка, што значи да је према Ашкенази закону и он сам био Јевреј), 8. фебруара за „Illustrated Sunday Herald“ пише: „Још од дана илуминатског вође Weishaupta до Karla Marxa, па све до Троцког, ова светска завера редовно расте. И сад је на крају та банда изванредних личности из подземља великих градова Европе и Америке зграбила руски народ за косу и постала неспутани господар тог огромног царства.“

1921: По наредби Jacoba Schiffa, Ашкенази Јевреји Bernard Baruch и пуковник Edward Mandell оснивају „Веће спољних послова“ („Council of Foreign Relations“, или „CFR“). Schiff је дао ту наредбу пре своје смрти 1920. године, јер је знао да се мора успоставити организација која ће бирати политичаре који ће наставити заверу Rotschilda. „CFR“ је основан 30. маја 1919. године у Паризу у хотелу „Мажестик“. Чланство „CFR-а“ је на почетку бројало 1000 људи у САД-у. То је укључивало шефове свих индустријских царстава у Америци, све америчке иностране банкаре, као и главешине свих фондација ослобођених пореза, у суштини, све људе који су могли осигурати капитал потребан за кандидовање у Конгрес, Сенат или председништво. Први задатак „CFR-а“ је био успостава контроле над медијима. Задатак је дан Јohnu D. Rockefelleru који је основао часописе попут „Life-a“ и „Time-a“. Финансирао је Samuela Newhousea да купи и оснује ланац новина широм земље, те Eugenea Meyera који ће поткупити многе публикације попут „Washington Post-a“, „Newsweek-a“ и „The Weekly Magazine-a“. „CFR“ је такође требао стећи контролу над радиом, телевизијом и филмом. Задатак је био подељен иностраним банкарима Kuhn Loebu, Goldman Sachsu, the Warburgsu и Lehmannsu.

1925: Јеврејска енциклопедија пише о постојању Ашкенази Јевреја који представљају 90% тзв. светског јеврејства саа запањујућим признањем да је такозвани непријатељ Јевреја знан као Езав (знан и као Едома, види Постанак 36:1) сад представник јеврејске расе, јер на 42. стр 5. дела пише „Едома је модерно јеврејство“. У основи пише да су ови Ашкенази Јевреји, који представљају 90% светске јеврејске популације, пагани.

1926: „N. M. Rothschild & Sons“ рефинансирају железницу „Underground Electric Railways Company of London“ која има главни удео у целокупном лондонском подземном транспортном систему.

Mauriceu de Rothschildu се рађа син Edmond de Rothschild.

1929: Rothschildi уништавају економију САД-а смањујући снабдевање новцем.

1930: Оснива се прва светска банка Rothschildа „Bank for International Settlements (BIS)“ у Баселу (Швајцарска).  У истом месту је 33 године касније одржан 1. светски Ционистички конгрес.

1933: 30. јануара Adolf Hitler постаје немачки канцелар, и смењује Јевреје (од којих су многи били комунисти) с важних позиција у Влади. Због тога, Јевреји у јулу организују светску конференцију у Амстердаму у којој захтевају да их Hitler врати на позиције, што Hitler одбија, а као резултат тога Samuel Untermyer (Ашкенази Јевреј који је уцењивао председника Wilsona и тренутни шеф америчке делегације, те председник светске конференције) се враћа у САД и држи говор на радију који је објављен у New York Timesu у понедељак 7. августа: „Јевреји су аристократи света… наша кампања је… економски бојкот свих немачких добара, пошиљки и услуга… Оно што предлажемо… је наступање чистог одбрамбеног економског бојкота који ће избезумити Хитлеров режим и довести Немце к памети уништавањем њиховог извоза од кога зависи њихов опстанак… Сваки од вас Јевреј или нејевреј… мора одбити трговати с било киме ко продаје немачку робу или штити немачке бродове и бродаре.“ С обзиром да је Немачка увозила 2/3 хране, плаћене средствима од извоза, без самог увоза би 2/3 становништва гладовало. Резултат бојкота је било јеврејско уништавање трговина које су продавале немачку робу, узрокујући код трговина престанак трговања немачком робом, па чак ризик за банкрот. Када су се учинци бојкота почели осећати у Немачкој, Немци који до тада нису показивали насиље према Јеврејма, почели су радити исту ствар са јеврејском робом.

judahrana1

Rothschild финансира IBM у производњи бушача картица за нацисте да би им помогли у организовању и управљању појединачном идентификацијом и социјалним изгоном Јевреја, као и у одузимању имовине и истребљењу.

16. новембра председник Roosevelt признаје Стаљинов ционистички режим у Русији, без консултације с америчким Конгресом и упркос томе што 8000 Украјинаца маршира протестујући у Њујорку. Исте године Roosevelt (такође син јеврејске мајке, па самим тим уједно и Јевреј) наређује штампање нових новчаница са Свевидећим Оком и мотом „Novus Ordo Seclorum“ („Нови поредак векова“).

1934: Формирају се швајцарски банкарски закони и за запослене постаје кажњиво затвором повређивање банкарске тајне. То је све припрема за изрежирани 2. светски рат у којем, као и обично, Rothschildi финансирају обе стране.

Умире Edmond de Rothschild.

1936: Samuel Landman (секретар Светске ционистичке организације) осврће се у својој књизи „Велика Британија, Јевреји и Палестина“ на растући антисемитизам у Немачкој, и улазак САД-а у 1. светски рат: „Чињеница која мори нацистичке умове јесте та да је јеврејска помоћ увела САД у рат на страни Алијансе, и да је довела до великог удела антисемитских делова у нацистичком програму.“

1938: 7. новембра Herschel Grynszpan убија Јевреја Ernsta vom Ratha, минорног чиновника немачке амбасаде у Паризу. Од тог трена Немци постају насилни према Јеврејима у Немачкој.

Rothschildska аустријска банкарска кућа у Бечу „S. M. von Rothschild und Söhne“ се затвара због нацистичке окупације.

1939: „I.G. Farben“ као тадашњи водећи светски произвођач хемикалија и главни немачки произвођач челика нагло повећава производњу. Све иде искључиво за наоружање Немачке за предстојећи 2. светски рат. Компанију су контролисали Rothschildi, а у њој су радили Јевреји и дефектни људи као робови у концентрационом логору. „I.G. Farben“ је створио смртоносни гас „Циклон Б“ („Zyklon B“) који је током 2. светског рата коришћен за ликвидирање Јевреја.

1. септембра почиње 2. светски рат нападом Немачке на Пољску. Наводни разлог је био тај што су већина немачких вођа била Хришћани који су знали да тадашњу совјетску Русију воде комунисти финансирани од стране Rothschildа, па су се бојали да ће жидовски комунисти, како су постајали све снажнији, заправо инвадирати и избрисати све Хришћане са земље.

1940: Hansjurgen Koehler пише у својој књизи „Унутар Гестапа“ о Mariji Anni Schicklgruber (Хитлеровој баки): „Мала слушкиња дошла је у Беч и постала локална слушкиња у палати Rothschildа. Хитлеров непознати деда се вероватно налази у овој велелепној кући.“ То је потврђено и књигом Waltera Langera „Хитлеров ум“ у којој пише да је Хитлеров отац Alois Hitler био ванбрачни син Marie Anne Schicklgruber. Maria Anna Schicklgruber је живела у Бечу у време када је зачела. У то време је била запослена код барона Salomona Mayera Rothschilda. Чим је породица открила трудноћу послата је кући. На површини се чини невероватним да је Хитлер заправо био Rothschild, али опет кад размислите о користима које су Rothschildi имали у рату (финансијски и политички), то се не чини тако немогућим.

1941: Председник Roosevelt уводи Америку у 2. светски рат притом одбијајући продати Јапану челик и/или нафту. Јапан је био у јеку рата против Кине и није могао наставити рат без сировина. Јапан је потпуно зависио о САД-у у вези челика и нафте. Roosevelt је знао да ће и ради тога Јапан напасти Америку, што је и учињено у Pearl Harboru.

1942: Prescottu Bushu, оцу будућих америчких председника Georgea Herberta Walkera и Georgea W. Busha, заплењена је компанија због финансирања Хитлера, док су у исто време немачки војници убијали америчке војнике, али такође и Јевреје. Занимљиво је да „Anti Defamation League“ никада није критиковала породицу Bush због тога.

1943: 18. фебруара ционист Izaak Greenbaum, шеф „Спасилачког одбора јеврејске агенције“, обраћа се „Ционистичком извршном одбору“: „Упитан сам да ли ви можете дати новац из „UЈА“ („Уједињени јеврејски апел“) за спас Јевреја, рекао сам не и опет кажем не! Једна крава у Палестини вреди више од свих Јевреја у Пољској!“ Ово није изненађење, јер је цела идеја ционистичке подршке убијања Јевреја била престрашивање Јевреја и уверавање да је једино сигурно место за преживеле Јевреје заправо Израел (дотадашња Палестина). На који други начин би иначе ционисти уверили Јевреје да напусте предивне европске градове и оду у пустињу?“

1944: 6. новембра на Блиском Истоку у Каиру је убијен резидент британског министарства Lord Moyne од стране 2 члана јеврејске терористичке банде „Sten“, вођене будућим израелским премијером Yitzhakm Shamirom. Он је такође одговоран за покушај убиства Harolda MacMichaela, високог повереника британског мандата у Палестини, исте године. Интересантно, успешно омогућава убиство представника УН-а на Блиском истоку грофа Folkea Bernadottea (упркос томе што је осигурао пуштање 21000 заробљеника из немачких концентрационих логора током 2. светског рата) сматран антиционистом од стране Yitzaka Shamira и његових терористичких поданика.

У Bretton Woodsu (New Hampshire) створене су две будуће банке Rothschilda, „Међународни монетарни фонд“ и „Светска банка“.

1945: Крај 2. светског рата. Фабрике „I.G. Farben-a“ никада нису биле на мети бомбардера у Немачкој, а на крају рата штета је била само око 15 %. Трибунали вођени на крају рата за истрагу нацистичких ратних злочина цензурирали су све материјале због западне помоћи Hitleru.

Rothschildi су корак ближе светској доминацији када се успоставља друга „Лига народа“ звана „Уједињене нације“.

1946: 22. јуна будући премијер Израела Ашкенази јевреј David Ben-Gurion наређује другом будућем премијеру Израела, такође Ашкенази Јевреју, Menachemu Beginu, да изведе терористички напад на „King David Hotel“ у Палестини, да искуша и излуди Британце. Резултат је био 91 погинулих, и то већином цивила, од којих 28 Британаца, 17 Јевреја и 5 осталих, док је 45 људи било повређено. Menachem Begin се поносно прогласио „оцем модерног тероризма“, и то само да привуче пажњу, а што је дотада био највећи појединачни терористички чин. Тек га је 40 година касније надмашио терористички напад на лету „Pan Am-a“ изнад Локербија са 103 мртвих.

1947: Британци (који су пре 2. Светског рата одлучили да више неће бити исељавања Јевреја у Палестину да би заштитили своје војнике од терористичких напада Палестинаца) дају контролу над Палестином управо Уједињеним Нацијама. УН дели Палестину на 2 дела – арапски и ционистички, с Јерусалимом као интернационалном зоном за обе религије. То се требало десити 15. маја 1948. Ипак, саме УН нису имале права делити и давати арапску земљу икоме. Без обзира што су Јевреји поседовали око 6% Палестине, резолуција 181 гарантовала је Јеврејима 57% земље, остављајући Арапима, који су пре имали 94%, само 43% територије.

Одбор „House Select“ користи информације прикупљене у шпијунским акцијама АДЛ-а над грађанима САД-а против неамеричких активиста. Шефовица пододбора Clare Hoffman одбија наводе АДЛ-а о сумњивим комунистима као „рекла-казала“.

1948: У пролеће Rothschildi подмићују председника Harryja S. Trumana (33. председника САД, 1945.-1953.) са 2 милиона долара за кампању признања Израела као суверене јеврејске државе у Палестини, тачније, да буде ционистичка територија у власништву Rothschildа. У року пола сата од признања Израела као државе, амерички председник Harry Truman декларише да су САД прва држава која је то учинила, па је притом откривена и застава Израела. Реч је о плавој верзији ротшилдског знака црвеног хексаграма, што разљућује многе Јевреје, јер је то древни симбол Molocha (демон невољне жртве, као и назив камене сове која је такође предмет обожавања елитног Bohemian Grovea) и Astarotha (ризничара пакла) из мистериозних религија. Изворно значење хексаграма заправо симболизује планету Сатурн (Сотона је стари сумеранско-вавилонски назив планете Сатурн, јер слови као опозиција Сунцу, те се користи у езотеричном смислу), што је индуковало да свако ко је убијен у име Израела је заправо убијен у име Сатурна (односно, Сотоне). Јевреји који су се побунили против овакве заставе сматрали су да би симбол на застави требало бити Menorah, као најстарији јеврејски симбол (јеврејски свећњак), и истакни су да хексаграм заправо и није њихов симбол, али обзиром да хексаграм користе Rothschildi ционисти, управо хексаграм завршава на ротшилдској (тј. ционистичко-израелској) застави.

У раним сатима 19. априла јеврејски терористи из банди „Иргун“ и „Стерн“ под водством будућих израелских премијера Menachema Begina и Yitzhaka Shamira, брутално су масакрирали око 200 људи и деце који су мирно спавали у арапској вили на Deir Yassinu.

Након осамостаљења Израела у независну јеврејску и арапску земљу, Израелци су послали војни напад на Арапе, те с гласним звучницима на камионима запретили су Арапима да ако одмах не побегну да ће бити заклани. Око 800.000 Арапа, са свежим сећањем на претходни масакр у Deir Yassinu, је побегло. Молили су за помоћ у суседним државама, али су ове одбиле јер се нису могле носити с израелском војском снабдевеном од јеврејских стаљиниста из Русије. Након напада Јевреји су контролисали 78% бивше Палестине, у односу на претходних 57% илегално поклоњених од УН-а. Палестинци, већином Хришћани, нису никада добили накнаду за одузете домове, власништво и послове током овог илегалног јеврејског напада, због чега су завршили у избегличким страћарама или шаторима. Пола њих је у бегу оставило матичне листове. Израел је тада одредио да се само они који могу доказати држављанство могу вратити у Израел, што је значило да се 400.000 њих никада више није могло вратити, и притом су онде све изгубили.

Ашкенази Јевреј, David Ben-Gurion, један од суоснивача Израела и први премијер, искрено описује у своме дневнику ционистичке циљеве:

„21. мај,

Ахилова пета арапске коалиције је Либанон. Муслиманска већина у овој земљи је вештачка и лако може бити збачена. Онде треба бити постављена хришћанска држава с јужном границом на реци Литани. Потписали бисмо споразум алијансе с овом државом. Када би сломили снагу Арапске лиге и бомбардовали Аман, могли би обрисати Транс-Јордан, након чега би пала и Сирија. Ако би се Египат још увек усудио ратовати против нас, бомбардовали би Порт Саид, Александрију и Каиро. Због тога би требало завршити рат и у име наших предака, платили би Египат, Асирија и Калдеја.“

1949: 1. октобра Mao Tse Tsung проглашава „Народну републику Кину“ на тргу „Тиананмен“ у Пекингу. Rotschildi га финансирају путем комунизма у Русији и својих агената, тачније Solomona Adlera (бившег ризничара САД-а) и службеног совјетског шпијуна Israela Epsteina (сина јеврејских бољшевика затворених од стране руског цара због покушаја револуције), и Franka Coea (водећег службеника ММФ-а).

1950: Израел издаје закон о повратку, гарантујући сваком Јевреју трајни боравак у Израелу, док Палестинцима који су онде живели 1300 година, то брани. John Davitt, бивши шеф „Интернационалног одељења за безбедност“ („Justice Departmenta“) објављује да је израелска обавештајна служба друга по активности након совјетске, а обе су, свакако, под вођством Ашкенази Јевреја.

1951: 1. априла основан је Mossad, који ће терорисати свет од самог свог оснивања. Његов мото је вероватно један од најгорих међу тајним службама: „Путевима обмане, ти требаш ратовати!“

1953: „N. M. Rothschild & Sons“ оснивају британску корпорацију „Newfoundland Corporation Limited“ да развије електрану на Хамилтоновим водопадима (касније Куркиловим) с 60000 квадратних миља земље у Њуфаундленду у Канади. То је био до тада највећи приватни грађевински пројекат.

1954: Афера „Lavon“. Израелски агенти регрутују Египћане јеврејског порекла да бомбардују западњачко оријентисане мете у Египту, а онда да доказе подметну Арапима у покушају да се узнемире америчко-египатски односи. Израелски министар одбране Pinhas Lavon (Ашкенази Јевреј) уклоњен је с те позиције, мада многи сматрају кривим Davida Ben-Guriona.

Пронађен је тајни микрофон који су подметнули Израелци у концеларији америчког амбасадора у Тел Авиву.

1955: Edmond de Rothschild оснива „Compagnie Financiere“ са седиштем у Паризу.

1956: Пронађене су телефонске „бубе“ у два телефона у резиденцији америчког војног аташеа у Тел Авиву.

1957: Умире James de Rothschild. Медији у њиховом власништву пишу да је оставио велики износ новца Израелу за изградњу парламента „Кнесет-а“, при чему је у тестаменту изјавио да би „Кнесет“ требало бити „симбол у очима свих људи о трајности државе Израел“. На стр. 219 у књизи „Приче британске аристократије“ L. G. Pine (уредник „Burke’s Peerage-a“) пише да су се „Јевреји толико зближили с британским племством да је тешко да претрпе губитак који неће бити заједнички. Толико су Јевреји блиски с лордовима да би један дах против Јевреја у овој земљи био штета и по аристократију“.

Maurice de Rothschild умире у Паризу.

1962: „de Rothschild Frères“ оснивају параван компанију „Imétal“ за своје интересе у рудницима минерала.

Frederic Morton објављује књигу „Rothschildi“ у којој пише: „Иако контролишу резултате индустријских, комерцијалних, рудних и туристичких корпорација, ни једна не носи име Rothschild. Због приватних партнерства породичне куће никада не морају и никада не објављују јавно иједан рачун или било какви извештај о финансијском стању“. Овакав став доказује њихову праву намеру да елиминишу било какву конкуренцију и притом створе светски монопол.

1963: 4.јуна председник J.F. Kennedy (35. председник САД-а, 1961.-1963.) потписује „Извршну наредбу бр. 11110“ која враћа влади САД-а моћ над валутом, без ротшилдских Федералних резерви. За мање од 6 месеци, Rothschildi 22. новембра убијају Kennedyа из истог разлога због којег су и Abrahama Lincolna 1865., који је хтео штампати амерички новац за Американце, насупрот користи грабљивој крвожедној страној елити. „Извршну наредбу бр. 11110“ отказује председник Lyndon Baines Johnson (36. председник САД-а, 1963.-1969.) на Air Force One-u током путовања од Даласа до Вашингтона, који сат након убиства Kennedyа. Други и примарни разлог за убиство је тај да је Kennedy јавно објавио израелском премијеру Davidu Ben-Gurionu да ни под којим условом неће пристати да Израел добије нуклеарно наоружање.

5. фебруара 1999. израелске новине „Ha’aretz“ пишу осврт на књигу „Израел и бомба“ Avnera Cohena: „Убиство JFK-а је довело до масивног притиска америчке владе на Владу Израела да престане развијати нуклеарни програм…“ Књига је имплицирала да је мало вероватно да би Израел имао нуклеарно оружје да је ЈFK жив.

Edmond de Rothschild оснива кућу ризичних улагања „La Compagnie Financière Edmond de Rothschild (LCF)“ у Швајцарској. То се касније развија у инвестициону банку и компанију за управљање имовином с много филијала. Такође, жени се с Nadine и добивају сина Benjamina de Rothschilda.

1965: Израел илегално набавља обогаћени уранијум од „NUMEC-a (Nuclear Materials and Equipment Corporation)“.

1967: Понашање цинистичких Јевреја према Палестинцима коначно ескалира код Арапа у Египту, Јордану и Сирији, због чега почиње мобилизација на израелској граници. Све три земље су одједном нападнуте од Израела, те као резултат конфликта Египат остаје без Синаја који је укључивао и Газу, а Јордан без Западне обале и реке Јордан.

8. јуна Израел лансира напад ваздушном флотом и торпедо-чамцима на „USS LIBERTY“ с циљем да окриве Египат и да привуку Америку на своју страну. Сетимо се мота Mossada који каже: „Путевима обмане, ти требаш ратовати“. У нападу су погинула 34 америчка службеника, а 174 рањена. Израел лаже као и обично тврдећи да су овај ратни брод с америчком заставом заменили за прастари египатски носач коња „El Quseir“ који је био изван службе и 180 стопа краћи. Напад је трајао 75 минута, а током којег су уништили заставу САД-а коју су војници очајнички покушавали заменити новом. Након напада САД упозорава рањенике да ћуте о свему, јер је реч о „државној тајни“. Приче уопште нема у медијима које контролишу Rothschildi, а Израел се извлачи без санкција од подређене им Америке. Идућег дана (9. јуна 1967.) Израел илегално окупира Голанске висоравни које досежу од Сирије. То подручје снабдева Израел с трећином свеже воде.

19. марта 1972. израелски генерал Matityahu Peled је цитиран је у часопису „Ha’aretz“: „Теза да је Израелу у јуну 1967. претила опасност од геноцида и да се борио за опстанак је обична измишљотина настала након рата.“ Друга мучна и заваравајућа чињеница јесте та да је барем веран моту Моссада.

Банка „de Rothschild Frères“ је преименована у „Banque Rothschild“.

1968: Умире Noémie Halphen, жена Maurice de Rothschilda.

occ

1970: Током рада за сенатора Henryja „Scoopa“ Jacksona, Ашкенази Јевреј Richard Perle је ухваћен у давању поверљивих података FBI-а Израелу, али упркос томе, ништа није предузето.

Британски премијер Edward Heath именује лорда Victora Rothschilda шефом полицијске јединице. Иначе, током њихове владавине Уједињено Краљевство улази у Европску Унију.

1973: Gary Allen у својој књизи „Нико се не усуди то звати завером“, пише: „Један од главних разлога историјског замрачења у интернационалном банкарству и политичкој историји је тај да су Rothschildi били Јевреји. Јеврејски чланови завере користили су АDL („Лигу против клевећења“) против било кога ко би споменуо Rothschildе или њихове алиасе, као напад на све Јевреје. На тај начин су угашене све поштене стипендије у интернационалном банкарству, те су постале табу тема на универзитетима. Било која самостална књига која истражује ову тему одмах се напада од стране хиљада АDL друштава широм земље. АDL никад није допустио да се истина или логика уплету у њихове високе професионалне мутне послове. Заправо, Јевреји највише права имају да се љуте на Rothschildе јер је њихово царство финансирало Хитлера.“

George J. Laurer службеник IBM  контролисаног од стране Rothschildа, проналази UPC (Universal Product Code), односно баркод који је данас смештен на сваком производу широм света и носи број 666. Књига Откровења, поглавље 13 (Откровење 13,17): „И да нико не може ни купити ни продати, осим ко има жиг, име звери или број имена њезина.“ Откровење 13,18: „Овде је мудрост! Ко има ум, нека израчуна број Звери, јер број Звери је број човека, и број њен је шест стотина, шездесет и шест.“ Читава сотонска тежња ротшилдових остварена је пред очима света, јер све продано и купљено је у знаку Звери (број 666).

„N. M. Rothschild & Sons“ и „British Newfoundland Corporation“ довршавају пројект „Куркилових слапова“ у Њуфаундленду (Канада).

„N. M. Rothschild & Sons“ стварају удео у Управи ове компаније (а која иначе тргује по целом свету), и тај удео временом постаје „Rothschild Private Management Limited“.

Edmond de Rothschild, унук Jacoba (Jamesa) Mayera Rothschilda, купује имање „Cru Bourgeois“ – дворац „Clarke“ у Бордоу.

1976: Ашкенази Јевреј Harold Rosenthal, помоћник Ашкенази Јевреја и сенатора Jacoba Javitsa, говори: „Већина Јевреја не желе признати, али наш Бог је Луцифер!“

Ашкенази Јевреј Stephen Bryen (припадник особља Одбора спољних послова Сената) је прислушкиван током издавања најповерљивијих тајни израелским војним чиновницима. Bryen унајмљује адвоката Nathana Lewina, и случај иде на суд, али је мистериозно одбачен. Касније почиње радити за Richarda Perlea.

1979: Египатско-израелски мировни споразум гарантован од стране САД-а је обећавао 3 милијарде долара годишње Израелу од порезних обвезника САД-а (а што је кап у океану наспрам зараде из „Федералних Резерви“).

Shin Bet (израелска унутрашња агенција за безбедност) покушава продрети у главни конзулат САД-а у Јерусалиму путем „Медене замке“ притом уцењујући клерског службеника који је имао аферу с јерусалимском девојком.

Барон и бароница Phillipi de Rothschild улазе у заједнички посао с Robertom Mondavijem, и почиње конструисање пирамиде у долини Напа у Калифорнији, где је вођа и оснивач „Цркве Сотоне“ Ашкенази Јевреј Anton Szandor LaVey имао своју базу. Иначе, LaVey је рођен као Howard Stanton Levey.

1980: Почије глобални феномен приватизације. Rothschildi су све време иза тих послова, с циљем да преузму сва добра света.

1981: Француска влада национализује „Banque Rothschild“ и назива је „Compagnie Européenne de Banque“. Rothschildi системски оснивају нову банку „Rothschild & Cie Banque (RCB)“, која постаје водећа француска инвестициона кућа.

1982: Од 16.-18. септембра, будући премијер Израела и министар обране, Ашкенази Јевреј Ariel Sharon оркестрира израелску инвазију Либанона, инвазију која је дала зелено светло за олако убијање а у којој је масакрирано 1000-2000 мушкараца, жена и деце у Сабри и Схатили.

1985: Eustace Mullins објављује „Ко је власник ТВ мрежа?“ у којој открива да Rothschildi имају контролу над свим трима главним америчким мрежама, а то су: NBC, CBS и ABC.

New York Times извештава да је FBI свестан барем десетак инцидената у којима су амерички службеници преносили поверљиве информације Израелцима притом цитирајући бившег помоћника директора FBI-а, Raymonda Wannala. Упркос томе, „Министарство правде“ не процесуира никога.

Richard Smyth, власник „Milca“, оптужен је за кријумчарење нуклеарних временских уређаја у Израел.

„N. M. Rothschild & Sons“ саветује британску владу о приватизацији „British Gas-a“. Они су накнадно обавестили британску владу о готово свим својим другим приватизацијама државних средстава, укључујући „Британски челик“, „Британски угаљ“, све британске регионалне одборе за струју и све британске регионалне заједнице вода. Британски заступник који је био интензивно укључен у тим приватизацијама је постао будући министар финансија, Norman Lamont, а уједно и бивши банкар Rothschildа.

1986: Mordechai Vanunu, техничар у Dimoni (израелској нуклеарној инсталацији) од 1976. – 1985. открива да фабрика потајно производи нуклеарно оружје. Савест га је натерала да проговори „London Timesu“ с чињеницама и фотографијама којима су обавестили свет о нуклеарном програму. Његови докази су показали да Израел има залиху до 200 нуклеарних бојевих глава, без расправе или пуномоћи од властитих држављана. 30. септембра 1986. Vanunu је намамљен из Лондона у Рим, где је био отет, дрогиран и изручен Израелу. Након тајног суђења, осуђен је на 18 година затвора због „издаје“ и „шпијунаже“, (нешто с чим је Израел врло добро упознат), иако он није добио никакву уплату, нити је разговарао са спопљним моћницима. Задржан је у потпуној изолацији 11 година, а допуштени су му само повремене посете његове породице, адвоката и свештеника.

1987: Edmond de Rothschild ствара „World Conservation Bank“ која је створена за враћање дугова трећих земаља света, а за узврат те државе дају земљишта. То је креирано тако да Rothschildi могу стећи контролу над Трећим светом, што представља 30% копнене површине Земље.

24. априла „Wall Street Journal“ открива наслов: „Улога Израела у „Иран-контра“ скандалу неће бити истражена од стране већа.“

1988: „ADL“ покреће национални конкурс за студенте права да саставе законе против мржње према мањинским групама. То такмичење освојио је човек по имену Joseph Ribakoff, чији рад предлаже да не само да мржњом мотивисано насиље мора бити забрањено, него било које речи које подстичу сумње, несношљивост, мржње и могуће насиље, морају бити казнено гоњене. Ова ADL награда сугерише да не треба само државним агенцијама пратити и ограничити слободу говора, него би такође требало цензурисати све филмове који критикују препознатљиве групе. Надаље, чак и ако особа даје изјаву коју може оправдати, Ribakoff тврди да истина не може бити одбрана на суду. На пример, Хришћани критикују хомосексуалност, јер га Библија изричито забрањује. Једини доказ који ће суду бити потребан како би се осигурао у говор мржње је да је оптужени нешто рекао против мањинских група или чланова таквегрупе, а да су се ови осетили емоционално оштећени као последица такве критике. Дакле, према овим предлозима које ће „АДЛ“ угурати у законе у целом свету током наредних 15 година, од донетих закона би и Исус Христос био ухапшен као мрзитељ. Овај закон је осмишљен како би се заштитила ротшилдска завера од откривања, па ако би критиковали њихове криминалне делатности, били би оптужени за антисемитизам.

Умире Philippe de Rothschild.

1989: Многе „сателитске државе“ у источној Европи, кроз утицај „Гласности“, постају отворене у својим захтевима за слободу од комунистичке власти у својим републикама. Много револуција се догодило 1989-те, од којих је већина укључивала свргавање њихових комунистичких власти и замену са републичком. Дакле, власт коју су комунисти имали у источној Европи (тзв. „Гвоздена завеса“) постаје врло слаба. На крају, као резултат „Перестројке“ и „Гласности“, комунизам пропада, и то не само у Совјетском Савезу, већ и у Источној Европи. У Русији, Борис Јељцин (чија је супруга заправо кћер Јосифа Висарионовича Стаљина из брака с Росом Кагановиц) и републиканска Влада предузимају кораке за крај „Партије“ суспензијом, забраном и одузимањем све имовине. То симболизује пад комунизма у Русији, а резултирало је и почетком масовног егзодуса 700.000 Јевреја из бившег Совјетског Савеза у Израел.

24. новембра 1989. у израелском листу „Хотам“ објављен је извештај о говору који је тада изрекао заменик израелског министра спољних послова, Ашкенази Јевреј Binyamin Netanyahu, студентима на Универзитету „Бар Илан“: „Израел је требало да искористи репресију над демонстрацијама у Кини, када је светска пажња била усмерена према тој земљи, и спровести масовна протеривања Арапа с територија.“

Лондонски и паришки Rothschild најављују покретање новог друштва „Rothschild GmbH“ у Франкфурту у Немачкој.

1991: Након ирачке инвазије на Кувајт (2. августа 1990.), 16. јануара ове године Сједињене Америчке Државе и Велика Британија почињу бомбардовање циљева у Ираку. Дана 24. фебруара започела је кампања која је трајала 100 сати до 28. фебруара, када се догодио грозан злочин. Овај злочин је био покољ 150.000 ирачких војника с гориво-ваздушним бомбама. Ирачани су бежали препуним аутопутем из Кувајта до Басре. Председник George Herbert Walker Bush је наредио америчким војним ваздушним и земаљским јединицама да убију војнике који су се предали. Закопани су у масовним необележеним гробницама у пустињи, неки још увек живи. Након тога је амерички председник Bush (уједно и марионета Rothschildа) наредио прекид непријатељства. Који је значај овог покоља и објаве председника Bushа о крају рата тога дана? На тај дан је пао „Дан Пурим“, дан који Јевреји славе као своју победу над древним Вавилоном, сада смештеним унутар граница Ирака, и дан када су Јевреји охрабрени да се крваво освете својим непријатељима.

Rothschildi током ове деценије активно учествују у разбијању Југославије и стварању малих послушних држава. Видети овде.

У свом говору у америчком Сенату, Georgе Bush старији најављује Нови светски поредак.

На Билдерберг конференцији од 6.-9. јуна исте године у Баден-Бадену (Немачка), David Rockefeller (потомак Rothschildа) је дао сљедећу изјаву: „Захвални смо „Washington Post-u“, „New York Times-u“, „Time Magazine-u“ и другим великим публикацијама чији су директори присуствовали на нашим састанцима и поштовали своја обећања о дискрецији за идућих 40 година. Било би немогуће развити наш план за свет да смо били извргнути светлима јавности током тих година. Али свет је сада софистициранији и спреман да маршира према светској влади. Супер национални суверенитет интелектуалне елите и светских банкара је сигурно пожељнији, него национални са ауто-утврђивањем практикован у прошлим столећима.“

1992: У марту, бивши председник одбора „Федералних резерви“ Paul A. Volker постаје председник европске банкарске компаније „J. Rothschild, Wolfensohn & Co“.

Stephen Bryen (који је ухваћен како нуди поверљиве документе Израелу 1978.) се налази у служби на броду про-израелског јеврејског „Института за послове националне безбедности“, док и даље ради као плаћени консултант за безбедносне провере на извозу осетљиве америчке технологије.

„Samson Option“ Seymoura M. Hersha извештава: „Илегална извидница је летела од LAKAM-a (тајна израелска обавјештајна јединица, хебрејски акроним за научну алијансу завода) до израелске извиднице, где је добила посебно кодно име JUMBO, додано сигурносним ознакама које су већ биле на документима.“ Ari Ben-Menashe је подсетио: „По строгој наредби све означено са JUMBO се није смело расправљати са америчким колегама.“

Wall Street Journal извештава да су израелски агенти наводно покушали украсти Recon Optical Inc top-secret ваздушну камеру за шпијунирање система.

Дана 16. септембра британска фунта пада када шпекуланти на челу с ротшилдовим агентом, Ашкенази Јеврејем Georgeom Sorosom, посуђују фунте и продају их за немачке марке у очекивању да ће вратити зајам у девалвираној валути за џепну разлику, што резултира најавом британског министра финансија Normana Lamonta о расту каматних стопа од 5% у једном дану, а као резултат води Британију у рецесију која траје дуги низ година, што узрокује пропадање многих предузећа и трговина некретнинама. Ово је право на шлагворт за Rothschilde, након што су приватизовали британско државно власништво током 1980-их, подижу цену деоница, а затим руше тржишта како би их они могли купити за пени по фунти; управо копија онога што је Nathan Mayer Rothschild учинио британској економији 180 година пре, 1812. године током британског рата с Наполеоновом Француском. Није претерано рећи да је тадашњи министар финансија Norman Lamont, пре него што је постао заступник, био трговачки банкар „N. M. Rothschild and Sons“ којима се придружио након завршетка економије на Кембриџу.

1993: Norman Lamont након успешне мисије колапса британске економије (ради профита Rothschildа) напушта британску Владу и враћа се у „N. M. Rothschild and Sons“ као директор.

1995: Бивша научница атомске енергије др Kitty Little тврди да Rothschildi сада контролишу 80% светског уранијума, што им даје монопол над нуклеарном енергијом. Истражним сервисом одбране циркулише допис упозорења америчким војним извођачима: „Израел агресивно сакупља војну и индустријску технологију САД-а.“ Извештај наводи да Израел добија информације користећи „етничко циљање, финансијско увеличавање и препознавање, те искоришћавање појединих слабости америчких грађана“.

1996: У извештају Главног уреда САД-а „Одбрана индустријске безбедности – Слабости у аранжманима америчке безбедности са извођачима одбране у власништву странаца“ утврђено је да према обавештајним изворима „Земља А (идентификована код обавештајних извора као Израел; „Washington Times“, 22. фебруара 1996.) спроводи већину агресивних шпијунских операција против Сједињених Америчких Држава и осталих америчких савезника. ПДФ датотека о дотичном извешћу је овде. Неформатирана текст верзија је овде.

30. августа „erusalem Post“ је цитирао извештај „Поверљиве војне информације и осетљиве војне технологије су високи приоритетни циљ за обавештајне службе у овој земљи“, које каже: „Шпијунажа вођена од обавештајне организације одговорне за прикупљање научних и технолошких информација за Израел је платила службеника америчке владе за издавање америчких поверљивих војних обавештајних докумената.“

Вашингтонски извештај о пословима на Блиском истоку (Схаwн Л. Тwинг, април 1996.) напомиње да је то било „реферисање на хапшење Jonathana Pollarda из 1985., цивилног поморског аналитичара обавештајне службе САД-а, који је израелској шпијунској агенцији LAKAM дао око 800.000 страница поверљивих америчких обавештајних информација.“

„ГАО Извештај“ такође напомиње да „је неколико грађана Израела ухваћено у Сједињеним Америчким Државама због крађе осетљиве технологије која се користи у производњи цеви топовских оружја“.

Документ уреда обавештајне службе „Навал“ под називом „Светски изазови за ударно ратовање у Навалу“ је известио: „Кина је путем Израела купила америчку технологију у форми Лави борбених авиона и евентуално САМ (земља-зрак) пројектил технологија.“

28. фебруара 1996. „Jane’s Defense Weekly“ је навео: „Досад обавештајна заједница није отворено потврдила трансфер технологије САД-а (преко Израела) у Кину“, док је 13. марта 1996. „Flight International“ навео да то „представља драматичан корак напред за кинеско војно ваздухопловство“.

У 41. години живота у својој хотелској соби у Паризу пронађен је Амсцхел Ротхсцхилд, задављен појасом од огртача. Француски Премијер наређује француској полицији затварање истраге и Руперт Мурдоцх (рођен од жидовске мајке и тако Жидов, по Асхкенази стандардима) упућује своје уреднике вијести и менаџере диљем свијета да објаве да је ријеч о срчаном удару.

Дана 12. маја амерички амбасадор у  Уједињеним нацијама и Ашкенази Јеврејка Madeleine Albright гостује у емисији „60 minutes“ („60 минута“), где бива упитана од стране дописника Lesleyja Stahla о годинама економских санкција Сједињених Америчких Држава против Ирака: „Чули смо да је пола милиона деце умрло. Мислим, да је то више деце него је погинуло у Хирошими. И, знате, је ли вредно тога?“, на шта је Albright одговорила: „Мислим да је то врло тежак избор, али ми мислимо да је цена вредна тога.“ И упркос томе, њени коментари не узрокују јавне протесте (питамо се зашто?). Уствари, холокауст над пола милиона ирачке деце је позитивно оцењен од стране Владе Сједињених Америчких Држава, јер мање од осам месеци касније председник Clinton именује Albrightovu као државну секретарицу, чиме се јасно говори каква се политика спроводи. Док се појављивала пред сенатским одбором који је разматрао њено именовање, Albright дословно мољака за још мало крви ирачке деце, и притом каже: „Ми ћемо инсистирати на одржавању тешке УН-ове санкције против Ирака, осим ако се режим не усклади са релевантним резолуцијама Већа безбедности УН-а.“

1997: Војни инжењер машинства David A. Tenenbaum (такођер Ашкенази Јевреј) „нехотице“ даје поверљиве војне информације о ракетним системима и оклопним возилима израелским званичницима.

20. фебруара 1997. „Washington Post“ извештава да је америчка обавештајна служба пресрела разговор двоје израелских званичника који су разговарали о могућности добијања поверљивог писма написаног од стране тадашњег државног секретара Warrena Christophera палестинском вођи Yasseru Arafatu. Један од Израелаца, идентификован само као „Dov“, је коментарисао да они могу добити писмо од „Меgа“ (кодно име за израелског топ агента у Сједињеним Америчким Државама). Због тога се амерички амбасадор у Израелу по имену Martin Indyk приватно пожалио израелској Влади о трапавом надзору израелских обавештајаца. Након тога израелски агенти снимају телефонске секси разговоре између Monice Lewinsky (Асшкенази Јеврејка и кћер рабина) и тадашњег америчког председника Billa Clintona. Извештај „The Ken Starr-a“ потврђује да је Clinton упозорио Lewinsky да се њихови разговори снимају, те завршио аферу. Занимљиво, у исто време је FBI-ов лов на „Меgа“ опозван.

29. октобра умире Edmond de Rothschild у Женеви. Занимљиво је да истог дана умире и Anton Szandor LaVey, оснивач „Цркве Сотоне“, који се у својој књизи „Сотона говори“ осврће на „Протоколе сионских мудраца“ рекавши: „Кад сам први пут прочитао Протоколе сионских мудраца, моја инстинктивна реакција је била – Па што фали томе?! Није ли то начин на који би сваки Велики план требао функционисати? Да ли јавност не заслужује – не, захтева – управо такав деспотизам?“

Kofi Annan постаје главни секретар „Уједињених нација“. Супруга му је Nane Lagergren Rothschild, а коју је оженио 1984.

1998: „Европска централна банка“ је основана у Франкфурту, граду из којег потичу Rothschildi (бивши Baueri, и ко зна који).

2000: George W. Bush је изабран (барем су тако рекли) за председника Сједињених Америчких Држава. Bush и његова породица тврде да су потомци „Дома Плантагенет“ који потиче из краљевске куће Јуде.

2001: 5. септембра, мање од недеље дана пре 9/11 напада, тзв. главни отмичар Mohamed Attа и неколико других отмичара направили су још увек неразашњену посету касино броду једног про-израелског лобисте, Ашкенази Јевреја Jacka Abramoffa. Није предузета ни једна истрага да би се утврдило шта су тамо радили. Откривено је да су проваљене линије америчких агената за лекове. Сумња пада на два предузећа, „AMDOCS“ и „Comverse Infosys“, оба у власништву Израелаца. „AMDOCS“ генерише наплату података за већину америчких телефонских компанија, те могу пружити детаљне листинге и транскрипте било чијих разговора, док „Comverse Infosys“ израђује опрему за прислушкивање која се користи за спровођење „Закона о прислушкивању свих америчких телефонских позива“. Сумња пада на „Comverse Infosys“, чију половину истраживања и развоја финансира управо израелска Влада, те су уградили позадински систем који искоришћава Израел да омета америчке напоре у борби против дроге и самим тиме олакшава путеве до кријумчара дроге.

Недељу дана пре напада на „WTC“, компанија „Zim Shipping Company“ се сели из „WTC-а“, притом укидајући најам и оштетивши компанију за 50.000 долара. Никад није објављен разлог, али пола компаније „Zim Shipping Company“ је у власништву Израела (односно, Rothschilda).

11. септембра Израел (односно Rothschildi) оркестрира напад на „World Trade Center“ са саучесништвом Британије и Америке (фикус државе у власништву Rothschilda), а под заповедништвом Rothschilda као изговор за уклањање слободе људи широм света у замену за безбедност, баш као што се догодило с ватром у Reichstagu у Немачкој пред почетак 2. светског рата, где су лагали грађане како би се одрекли слободе за безбедност. Rothschildi ће кроз Америку и Велику Британију такође користити нападе да стекну контролу над неколико земаља у свету које нису дозвољавале ротхшилдима успоставу централних банака, и тако за мање од један месец након тих напада снаге САД-а нападају Авганистан, једну од само седам земаља у свету које немају централну банку контролисану од Rothschilda. Ухапшено је пет Израелаца, јер су плесали док је „WTC“ падао. Наводни радници у компанији за селидбу „Urban Moving Systems“ су ухапшени с више пасоша и хрпом готовине. За двоје се касније испоставило да су из „Mossada“. Према исказима сведока чини се да су виђени у „Liberty park-u“ током првог напада, сугеришући да су знали шта следи. Испитани су а онда послати у Израел. Власник компаније за селидбу коришћену као параван за Мосадове агенте напушта посао и бежи у Израел. Влада САД-а печати све доказе везане уз повезаност Израелаца с 9/11. Четврта страна извештава о томе путем Carla Camerona на „Fox News-u“. Притисак јеврејских група (поготово „AIPAC-а“) присиљава „Fox News“ да макне причу с интернета. Два сата пре напада 9/11, израелска компанија „Odigo“ са канцеларијама удаљенима неколико блокова од „Близанаца“ прима упозорење путем интернета. Управник канцеларија у Њујорку шаље FBI-у „ИП адресу“ пошиљаоца, али FBI не реагује. За то време FBI истражује пет израелских компанија за селидбу као потенцијални параван израелских обавештајних служби. Откривено је да је пре напада трговано са обвезницама „American Airlines“ и „United Airlines“ вредним милионима америчких долара. Истрага FBI-а долази на траг највеће стране шпијунаже унутар САД-а. FBI покушава уловити трговце тим деоницама, али безуспешно. То је зато јер би то директно довело до Израела, државе која стоји иза 9/11 напада, односно, самих Rothschildа.

Занимљиво је напоменути да 30. децембра 2000. године Lord Evelyn Rothschild (други најбогатији човек на свету, одмах иза Jacoba Rothschilda) се оженио у Лондону с имућном ционисткињом по имену Lynn Forrester. Пар је авионом отишао у Вашингтон и провео свој медени месец у „Белој кући“. Само неколико месеци пре 9/11 преселили су се у Њујорк, и сместили на 18. спрату луксузне палате „Riverhouse“ (такође у њиховом приватном власништву), где су две приватне терасе дословно нудиле прве редове за договорени шоу зван „11. септембар“.

Након напада, више писама с антраксом је послано различитим политичарима и директорима медија, па као и за 9/11 напад, окривљена је одмах „Al-Quaeda“, све док није откривено да антракс заправо потиче из војних лабораторија САД-а, јер је реч о посебној врсти намењеној за ратовање. FBI открива да је главни кривац Ашкенази јевреј др Philip Zack, који је неколико пута пријављиван због увредљивих изјава о Арапима. Снимљен је на надзорној камери како улази у складиште „Fort Detrick“ у којем се чувао антракс, а где је и он сам био запослен. Од те тачке медији и FBI престају извештавати о томе.

Јеврејски директор Лиге одбране од 1985. Ашкенази Јевреј, Irv Rubin, оптужен је за подметање бомбе у џамију и канцеларију арапско-америчког конгресмена. Умире пре довођења на суђење од покушаја самоубиства резањем гркљана.

3. октобра израелски премијер Ariel Sharon говори Ашкенази јевреју Shimonu Peresu како је обавештено на „Kol Yisrael“ радију: „Сваки пут кад нешто учинимо, ви ми кажете Америка ће учинити ово и оно… Рећи ћу вам нешто јасно, немојте бринути о америчком притиску на Израел. Ми Јевреји, контролишемо Америку, и Американци то знају.“

2002: Пононо штампно треће међународно нескраћено издање речника „Webster’s“ које даје нову дефиницију антисемитизма (дефиниција која није мењана од 1956):

„Анти-семитизам:

(1) непријатељство према Јеврејима као религијској и расној мањини, често пропраћено социјалном, економском и политичком дискриминацијом

(2) супротност ционизму

(3) симпатизирање противника Израела“

Дефиниције 2 и 3 су додате 2002., непосредно пре него што је САД одлучио напасти Ирак под наредбом Израела (државе Rothschilda).

Исте године је ратни злочинац и премијер Израела Ariel Sharon наредио масакр у избегличком кампу „Јенин“ на Западној обали.

„DEA“ (Америчка безбедносна агенција) истражује пријаву да израелски шпијуни који глуме студенте уметности покушавају ући у канцеларије Владе САД-а. Полиција близу аеродрома „Навал“ на острву Видбеу у јужном делу државе Вашингтон зауставља сумњиви камион и задржава два Израелца. Један од њих је био илегалац. Заустављени су због пребрзе вожње унајмљеног камиона „Рyдер“ за који су тврдили да је „за селидбу намештаја“. Идућег дана полиција открива трагове „ТNТ-а“ и „RDH-а“ (војног пластичног експлозива) унутар путничке кабине и на управљачу возила. „FBI“ тада објављује да су тестови били лажно позитивни због цигаретног дима. Стручњаци тврде да је то смешно. Алиби им даје једна жена, случај се затвара и Израелци су предани „INS-у“ да их пошаље у Израел. Недељу дана касније та жена мистериозно нестаје.

2003: 13. марта САД напада Ирак на дан јеврејског празника „Пурим“ (дан када Јевреји славе победу над древним Вавилоном који је, интересантно, смештен унутар граница Ирака.) Значајно је и то да је и претходна инвазија САД-а на Ирак извршена под руководством Georga Herberta Walkera Busha (отац) с последицом од 150.000 мртвих Ирачана. „Пурим“ је такође дан када су Јевреји добили храброст за крваву освету над непријатељем. Данашњи Ирак (а некадашњи Вавилон) је досад била једна од 6 последњих држава у свету који немају централну банку контролисану од стране Rothschildа. Суштина рата је крађа водених извора за Израел, а води се крвљу америчке војске коју контролишу Rothschildi. Израел се одувек борио за воду, и 36 година пре је отео „Голанске висоравни“ Сирији са трећином свеже воде. Екстракција воде у Израелу је премашила 25 билијарди метара у последњих 25 година, што значи да им је вода далеко вреднија од залиха нафте, које су друге по величини у свету.

Малезијски премијер Mahathir Mohamed говори: „Јевреји владају светом путем опуномоћеника. Терају друге да се боре и умиру за њих.“

Шеф полиције из Клоудкрофта зауставља камион у школској зони. Возачи су Израелци с истеклим пасошима. Тврде да раде селидбу, те да је у камиону отпадни намештај и кутије. Предани су имиграцијској служби, а садржај кутија није објављен јавности.

Израел запошљава убилачке тимове у другим земљама и САД-у. Влада САД-а и не реагује, а камоли да протестује.

2004: Две година истраге над „AIPAC-ом“ (највећа група политичких лобиста у САД-у с више од 65.000 чланова којима је једина сврха да искористе САД у сврхе Израела) о могућој шпијунској улози Ашкенази Јевреја Larryja Franklina, средњег аналитичара у Пентагону којега FBI посматра због давања поверљивих информација „AIPAC-овим“ службеницима за које се сумња да су израелски шпијуни. „AIPAC“ унајмљује адвоката Nathana Lewina за одбрану, а који је иначе бранио и шпијуна Stephena Bryena 1978. године. Larry Franklin је у Пентагону радио на „Специјалним плановима“ које је водио Richard Perle (1970. је ухваћен ради давања поверљивих података Израелу) који је у то време инсистирао да САД нападне и освоји Ирак, јер наводно врви нуклеарним оружјем, а чега до краја није ни било, па George Tenet оптужује Perleа за „лоше обавештавање“. Али зна се да су „Специјални планови“ координисали са сличном групом, и то у Израелу у канцеларији Ariela Sharona. С најмање двојицом израелских шпијуна од којих су лажи о Ираку потекле, очигледно је да је и народ САД-а жртва смртоносне ротшилдске преваре која је проузроковала пролевање њихове крви и новца у сврхе израелске опресије и свеопште контроле Rothschilda.

28. августа цуре информације о истрази над „AIPAC-ом“ у медије, што је дало предност другим шпијунима који су радили у Френклину. Штета почињена FBI-у је кулминирала кад је главни адвокат САД-а Јohn Ashcroft наредио FBI-у да заустави сва хапшења. Као и случај Stephena Bryena с ловом на „Меgа“, и овај последњи шпијунски скандал је одбачен због тајни службеника и није узроковао ништа осим мало јавног негодовања.

Након потере у којој возач камиона баца боцу с непознатом течношћу, полиција зауставља камион близу фабрике сервиса за нуклеарно гориво у Тенесију. Радило се о Израелцу с лажним подацима. FBI одбија истражити даље случај и Израелац је пуштен.

Два Израелца покушавају ући у подморничку базу у Навалу (Кингсбеј), дом осам тридентских подморничара. Камион је позитиван на експлозив.

Национални директор „ADL-а“ Abraham H. Foxman објављује књигу „Никад више? Претња новог антисемитизма“ у којој пише како „Нови завет“ лаже да су фарисеји одговорни за Исусову смрт, и да је та лаж одговорна за антисемитизам током миленијума и да је „Нови завет“ заправо говор мржње који треба бити цензурисан и забрањен.

2005: Као део своје друге инаугурације, 20. јануара председник Bush даје изјаву под називом „Кад су наши Оснивачи објавили Нови поредак векова“, а што у стварности и није тачно, јер „Оснивачи“ („Founding Fathers“) никада нису декларисали „Нови поредак векова“ (израз познатији као „Нови светски поредак“). То је заправо учинио председник Roosevelt 1933. године када је дао са се штампа амерички долар с латинским натписом „Novus Ordo Seclorum“, што значи управо то, „Нови поредак векова“ (односно, „Нови светски поредак“).

7. јула бомбардована је лондонска подземна железница. Израелски премијер Binyamin Netanyahu је у Лондону ујутро на сам дан напада похађао економску конференцију у хотелу изнад подземне станице где је једна бомба експлодирала, али остаје у канцеларији након што га израелски обавештајци информишу да су напади очекивани.

Професор физике E. Jones са универзитета „Brigham Young“ објављује чланак у којем доказује да је начин на који је срушен „WTC“ могао бити постигнут само експлозивом, али не добија покриће од  мејнстрим медија за своје научне и проверене тврдње.

2006: „The Edmond De Rothschild“ банка из европске породице банака Edmonda De Rothschilda у Француској постаје прва страна банка која је добила допуштање од „Кинеске банкарске регулативне комисије“, и улази на финансијско тржиште Кине.

2012: Тридесетог маја 2012. појавила се информација о споразуму у складу са којим је компанија “Rothshild Investment Trust – Capital Partners” (“RIT-CP”), која припада Ротшилдима, купила велики пакет акција компаније “Rockefeller Financial services” (“RFS”), која управља породичним бизнисом Рокфелера и других најбогатијих породица у САД. О позадини ове игре светских финансијских магната видите овде.

* * *

„ADL“ („Anti Defamation League“, а који је, напомињемо, у власништву Rothschilda) се безобзирно ослања на Владе широм света о ширењу „Закона против мржње“, јер се све више боји да се не открије криминална повезаност Израела и Rothschilda на дневној бази, понајвише путем интернета (а због којег и наступају разноразни цензурски акти попут „ACTA-e“, „SOPA-e“, „PIPA-e“, „CISPA-e“ и сл). Посао „ADL-а“ је да штите ову криминалну мрежу, а који је бољи закон оптуживања свакога него онај који евентуално нешто каже против Јевреја (а који су, понављамо, Хазари, а не Јевреји из Палестине)…

David Irving је осуђен на 3 године затвора ради порицања „Холокауста“ у Аустрији. Иначе, „Холокауст“ је једини историјскии догађај за чије порицање можете бити ухапшени и осуђени на одслужење затворске казне. Кроз медије, политичаре и институције које поседују, Rothschildi шире пропаганду о јадним и прогоњеним Јеврејима, док је заправо чињеница да Јевреји (тачније, Ашкенази Јевреји, односно, хазарски Јевреји), као и нејевреји који раде за Rothschilde заправо контролишу већину међународних финансија и међународних корпорација широм света, док у завршници све контролише већ споменута породица Rothschild. Наравно, и сами Јевреји (па били они пореклом из Палестине и/или Ашкенази Јевреји), као и сви нејевреји, се такође користе као изманипулисана средства (а што се у народу иначе спомиње као „топовско месо“) за приватне циљеве Rothschildа (и сл. интересних група). За крај, напомињемо да овај текст није упућен против иједне расе, народа, вере и/или религије, него да се ради о историјским чињеницама разноразних догађаја. Исто тако, остављамо неколико слика и видео записа правих Јевреја (пореклом из Палестине) са антиционистичких скупова:

cionizam1

cionizam2

cionizam3

Подаци

This entry was posted on 17. марта 2013. by in ВЛАДАРИ ИЗ СЕНКЕ.

Кретање

%d bloggers like this: