Велика европска породица

„Српски народ постаће члан велике Eвропске породице. Србија више неће бити монета за поткусуривање рачуна између великих сила. Нестаће страха од нових ратова, а народ ће се посветити подизању свог и општег благостања, уз подршку уједињене Европе.

Рад ће постати једина и уистину права вредност.

Духовна народна блага, вера, породица, све културне творевине, приватна својина, бише заштићени и обезбеђени. Отпочеће бољи живот.

Из крви најбољих синова Европе наићи ће и за Србију ново доба, доба мира и народног благостања“.

---

Не, ово није из премијеровог обраћања после наставка историјског пута Србије у европску недођију. Цитат је са плаката под насловом „Шта ће бити кад победи национал-социјализам“, које је окупаторска власт 1943. године лепила широм поробљене отаџбине, немачки уредно, на правилној ћирилици.

Само, уместо заставе са звездицама, јагода и шампањца, у крупном плану, усред прогласа – огроман кукасти крст. Мада, кад човек мало боље размисли, неке драстичне разлике и нема…

Вођа је, одмах пошто је потписао још један корак ка безусловној капитулацији, честитао грађанима Србије велики успех, због чега се одушевљеном народу дигла коса на глави.

Рекордер у производњи магле, Блеров одликаш у школи обмане и преваре, у данашње модерно доба, хвала Богу свемогућем, не мора да лепи плакате. Ту су новине, телевизија, интернет, оно „српски народ постаће члан велике европске породице…“ одјекује злослутно етром, јер иза тих великих и празних речи марширају десетине услова и уцена.

„Отпочеће нам бољи живот“, обећавају плакати, информери и пинкови, уз саслужење осталих који лутају и саплићу се у трци за Вођин осмех и лепу реч. Све нам расте, понајвише уши, ускоро ћемо почети да њачемо у хору понављајући Његову мантру како нас је срамота колико добро живимо.

Српско измождено магаре кланца за мршавом шаргарепицом док му преко ребара пуцају батине. Гледа у плаво сунце посуто звездицама док му очи испадају, гладном, пребијеном и пониженом свакодневним лажима које му сипају у магареће уши.

Код Шваба се те ’43. бар могла добити конзерва, или парче двопека, нашла се и међу њима понека добра душа која је у новчанику носила слику фамилије и туткала под нос намргођеном окупираном народу.

Чиме ће Србија, рањава и изнурена као поменуто магаре, платити тај фамозни пут у Обећану земљу која се круни као кула од песка? Шта ћемо добити заузврат, а одрекли смо се сопственог срца, уз обећање да ћемо променити и свест, затуцану и примитивну, којој су дражи крсна слава и породица, него геј парада и НАТО?

Добићемо шипак и шупаљ нос до очију, а изгубићемо све.

Авај, слепци су трасирали пут без повратка, а ти се грешни Србине чеши и где те не сврби. Кад се они измакну, а ти се стровалиш у бездан, теши се да си био нејак и да се низашта ниси питао.

За феноменалан успех назван отварање поглавља, Вођа се захвалио особито Немцима, рекавши да су још једном доказали да држе обећања.

Ваљда није оно – сто за једног.

.

Милан Јовановић

Извор: VestiOnline

.