„Аманет с неба“ – Љубомир Ненадовић

Полетела два анђела,
Оба од Бога,
И падоше пред
манастир Петра Светога.

Један носи златну
круну Цара Душана,
Други носи оштру
сабљу Бега Ивана.

Излазио црногорски
Пред њих господар;
Анђели му предадоше
Тај са неба дар.

Одјекнуше све планине,
Чу се далеко, Кнез
Никола ове речи
Тад је изре’ко:

„Ја ћу бранит’ Црну
Гору Сабљом Ивана,
А тражићу наше земље,
Земље Душана.

Онамо је за планином
Наша светиња;
Онамо ћу ма кад поћи
Ја са Цетиња.

Онамо се још Косова
Добро сећају,
Онамо ме браћа моја
Давно чекају.

Србија ће барјак дићи
Да ме сусрете,
Састаћемо с’ на Косову,
Месту освете.“

(Љубомир Ненадовић објавио је 1874. године у „Гласу Црногорца“ песму „Аманет с неба“, којом значајну улогу народног ослободиоца намењује краљу Николи I Петровићу Његошу)